Senke prošlosti

Zadatak

Damjan Jakšić, komandant specijalne jedinice pod imenom "Crni vukovi" jedne od najboljih u Srbiji, tek se bio vratio sa tajne operacije sa svojom jedinicom kad ga je general pozvao u njegovu kancelariju.
Dok je hodao prema njoj pitao se da li je genral nezadovoljan rezultatima sa operacije što mu je bilo nemoguće jer su sve perfektno uradili sa minimalnim žrtvama. Ili je matorom samo nedostajao, nasmejao se toj zamisli.

General Mišić je za njega bio poput očinske figure. Pokucao je na vrata i ušao. Salitrao mu je i prišao.
"Gospodine generale, tražili ste da me vidite?"
"Pusti čin i salutiranje Damjane, sedi!" Mogao je da vidi da ga nešto tišti jer je imao neobično zabrinuto lice ili besno, nije mogao da definiše to lice dok se po njegovom zahtevu smeštao u fotelju nasuprot njegove.
"Čestitam na još jednoj uspešno završenoj operaciji. Svi pricaiju o tebi i tvojim vukovima. Komandant koji još nije izgubio ni jednu bitku. Svaka čast, ponosan sam." Bile su to istinske reči hvale upućene Damjanu.
"Dao sam sve od sebe,i ja i moja jedinica, bilo je to dosta nedelja na tuđoj teritoriji u blatu. Civilizacija i odmor nam svima prijaju."
"Zato me i muči ovo što ću zatražiti od tebe. Teren se oduzio, umoran si."
"Mislio sam da ćeš me dočekati sa čašom dobrog viskija, a ti si mi spremio nov zadatak." Nasmejao se
"Reci mi šta je u pitanju, razmisliću." Po generalovom licu mogao je da nagovesti da u pitanju nije mala stvar i sa čašom viskija u ruci zavalio se dublje u fotelju.
"Sećaš se porodice Orlov, ja i tvoj pokojni otac smo često govorili o tom slučaju?" Upitao ga je a Damjan je slegnuo ramenima i uzdahnuo.
"Mafija, ako se dobro sećam. Porodica je bila masakrirana u porodičnoj vili od strane drugog mafijaskog klana i niko nije preživeo." General Mišić se nasmejao na njegovu poslednju rečenicu i ispred njega bacio fajl sa slikom devojčice sa pegama po licu ispred njega.
"Ona nekom silom jeste." Prvo je zbunjeno pogledao njega a zatim uzeo fotografiju sa stola u ruke i pažljivo pogledao u devojčicu na njoj.
Nije imala više od 10 godina, bila je mršava i previše niska za svoje godine sa neobično tamno zelenim, krupnim očima.
"Zar Dimitar nije imao samo tri sina?"
"Imao je i ćerku koju je usvojio, Irina, devojčica sa slike."
"U čemu je štos? Šta se očekuje od mene? I zašto je ona uopšte bitna nakon toliko godina, taj slučaj je davno zatvoren sudeći po onome o čemu ste ti i otac razgovarali." Upitao je pronicljivo, njegov otac je bio oficir ali on i genral Mišić su bili nerazadvojni prijatelji, a porodica Orlov je jedno vreme bila neprekidna tema njihovog sastajanja.
"Štos je u tome da je devojka jedini preživeli član tog klana. I prava misterija je kako je uopšte preživela taj pokolj. Bio je to najkrvaviji obračun mafijaških klanova. Naježim se same pomisli kad se setim tog prizora." Stresao se od same pomisli na prizor koji je video.
"Bio si tamo?"
"Ja sam bio jedan od onih koji su pratili Dimitra i pokušavali da nadju dovoljno velik razlog da ga jednom zauvek strpaju iza rešetaka. Bila mi je to opsesija zbog koje sam mnogo toga izgubio."
"Zašto joj se onda ponovo vraćaš?"
"To je više kao usluga." Odgovorio je i odpio gutljaj viskija dok ga je Damjan sad sa interesovanjem slušao. Znao je da je taj slučaj na genrala ostavio dubok trag. A genral je bio čovek pun misterija.
" Vlada Rusije nas je zamolila da ovaj slučaj istražimo jer devojka ako je stvarno živa kako je taj anoniman poziv javio Rusima krije se u našoj zemlji."
"Anoniman poziv?"
"Pre nedelju dana, vlada je dobila poziv kako je Irina Orlova živa i kako se krije u Srbiji pod drugim imenom.
Pre oko tri godine procurela je informacija da je Dimitar imao veliko skladište oružja negde u Rusiji. Oružje raznih vrsta i veoma opasno." Uputio mu je i previše ozbiljan pogled. "Nažalost ta informacija je procurela negde gde nije trebala. Teroristi i drugi klanovi žele to skladište jednako koliko I vlada. Ako dospe u ruke terorista posledice će biti velikih razmera i svet će biti u opasnosti od..."
"Trećeg svetog rata." Prekinuo ga je a General je potvrdno kliknuo glavom. "Kakve to veze ima sa devojkom?"
"Irina je bila Dimitrova miljenica, to smo znali i mi i mnogi drugi. Čovek koji je u to vreme radio za Dimitra je ispitivan i rekao je da ako neko zna gde se to skladište nalazi je niko drugi do Irina. Dimitar je bio veoma oprezan kada je skladište bilo u pitanju, to je bila tajna koju je znala samo njegova mezimica."
"Kako ste sigurni da je devojka živa i da je baš u Srbiji?"
"I nismo. Sve što imamo je taj anoniman poziv i sumnju da ipak mozda jeste ziva jer njeno telo kao ni bilo kakav trag o njoj nikada nije pronađen. Smatralo se da je verovatno prodata u roblje nakon ubistva njene porodice. Dobili smo sliku kako bi trebalo da izgleda danas." Otvorio je fajl umesto Damjana i iz njega izvadio sliku sada velike devojke sa manje pegica, duge smedje lokanaste kose i tih krupnih zelenih očiju. Nije bilo ni jednog traga emocije na njenom licu, bilo mu je lako da primeti to, bio je stručnjak u procenjivanju ljudi.
Imalo je neke neobične praznine u njenim očima, kao da se taj plamen pun života koji je nekad goreo ugasio i nije ostalo ništa osim praznine i očaja u njima.
Bila je i previše mršava ali interesantna, morao je da prizna to, bile su to oči koje se ne sreću svaki dan.
"U cilju nam je da devojku nadjemo pre terorista. Ne samo da će ona biti u opasnosti nego i skladište."
"Zašto je onda samo ne privedeš, sta čekaš?"
"Zato što nije u pitanju bilo kakva devojka. Upozoreni smo da je obučena i pronicljiva, ako samo i oseti da joj je neko na tragu nestaće ponovo, i ovoga puta će se sigurno potruditi da je niko nikada ne pronađe. Što se i može očekivati jer je devojka sve ove godine preživela potpuno sama."
"Zašto želiš bas mene na ovom slučaju? Ne želim da jurcam za nekom devojkom. Tek sam se vratio kući a već bi da me ponovo šalješ negde."
"Nema potrebe da odlaziš iz Beograda jer se devojka nalazi u njemu." Nije želeo da odustane "Ovo je veoma zeznut slučaj a ti si mi najpouzdaniji za njega, ti si mozda i jedini ne bi mogao da omašiš u ovom slučaju a ona je opasna.
Uzmi vreme da odmoris i dobro razmislis neću te forsirati ni na šta. Ponesi fajl i kada odlučiš javi mi."
Uzeo je fajl iako je unapred znao svoju odluku da neće jurcati za nekom devojkom po gradu. On je voleo akciju i avanturu a u tom zadatku nije video ništa zabavno.
Devojke za njega jesu bile zabava za jedno veče i samo to a imao je takvih mnogo.
Nije verovao u ljubav i nikada nije voleo njegova je majka prevarila njegovog oca i ostavila ih, a njegov otac, čuveni oficir je nakon par godina poginuo u saobraćajnoj nesreći. General je bio osoba koja ga je spasila od ulice i uspela da mu ukaže pravi put. Ali ono što General nije mogao da promeni je bila Damjanova hladnoća i nedostatak bilo kakve emocije i empatije prema bilo kome. Damjan je bio hladan poput leda toliko da bi čak i njega zabolelo a pogotovo kada je bila u pitanju njegova majka. Ona je I bila razlog zašto Damjan nije verovao ni jednoj ženi niti zavoleo neku, a prošlo ih je mnogo kroz njegov život.