Senke prošlosti

Zabava

Anu je plašila sva ta jeza koja je obuzimala od samog pogleda na taj zabačeni motel, ali nije mogla da bude mirna dok se ne uveri da je otišao.
Recepcionar je izgledao jednako odvratno kao i motel.
Duga zalizana kosa, bubuljičav i sa sirokom majcom sa slikom nekog benda na sebi.
Prišla mu je, a njegov pogled je bio uprt u njen dekolte.
Klinac, pomislila je u sebi.
"Kako mogu pomoći mladoj dami?"
"Pre par dana si imao sumnjivu mušteriju." Sklopila je ruke na pult i pronicljivo ga pogledala.
"Nije ostavio podatke o sebi ali ti je dao dobru platu za ćutanje, zar ne?" Nije želela da okoliša. Odmah je prešla na razlog svog prisustva u tom motelu.
"Zavisi ko pita." Odgovorio je oprezno, bio je dobro pripremljen i pametniji nego što je očekivala.
"Ana. Zanima me da li je još uvek u gradu, i da li je možda napomenuo da planira da se vrati?"
"O da. Nagovestio je da ćeš da svratiš."
Zadrhtala je. Kako je mogao unapred da predvidi njene namere?
"Rekao mi je da ti kada se pojaviš prenesem njegove pozdrave i da ćeš ti sama da shvatiš kakve i na šta se odnose." Odgovorio je a ona je prebledela.
To nije bio bilo kakav pozdrav, već upozorenje.
Omašila je u svom zadatku i snosiće posledice zbog toga.
"Da li je rekao još nešto? Možda kada će da se vrati ponovo?"
"Ne." Odgovorio je kratko a ona je okrenula prema izlazu iz tog mesta.
Ako Mila sazna za njega, saznaće i za nju i nikada joj neće oprostiti, a ona više nema način da sve to spreči.
Bila je skrhana.

Mila nije odvajala pogled sa najnovijih vešti.
Baš kao što je i pretpostavila krtice u vladi i korumpirani političari su padali jedni za drugim u Rusiji. Bilo je to naravno pod drugačijim optužbama dok su oni pravi razlozi svih tih hapšenja bili dobro skriveni od javnosti.
Okrugli sto mora da je uzdrmao.
General je organizovao malu žurku, verovatno da proslavi uspešan početak tajne operacije, pomislila je u sebi.
Ali se iznenadila kada je i ona dobila pozivnicu za prisustvo na njoj. Nije je očekivala a nije želela ni da ode iako Olga nije prestajala sa insistiranjem da pođe sa njom.
"I dalje mislim da ovo nije dobra ideja."
"Izgledaš veličanstveno." Rekla je Olga kada je Mila konačno izašla iz svoje sobe u dugoj crnoj lepršavoj haljini sa ne toliko velikim izrezom na grudima, elegantnom srebrnom ogrlicom oko vrata i minđušama koje su bile u paketu sa ogrlicom dok joj je duga loknasta kosa padala niz grudi.
"Kažem ti da ovo nije dobra ideja i da mislim da ne bi trebalo da budem tamo."
"Ovako sređene i lepe moramo da idemo. A i general nema običaj da nas počasti za naše zasluge svaki dan." I Olga je sa svojim svetlo plavim očima koje je konačno dovela do izražaja i dugom crnom kosom izgledala jednako božanstveno i izazovno.
"Ne shvatam zašto me vodiš na zabavu na koju nisam poželjna."
"Da je tako ne bi dobila pozivnicu."
Povukla je za ruku i otvorila vrata jer im je taksi stigao i obe su zbunjeno pogledala u Anu koja je stajala ispred njih.
"Ipak idete na zabavu?"
"Odlučile smo da se pojavimo. Odkud ti ovde?"
"Želela sam da vidim kako ste se spremile. Izgledaš divno." Milu nije iznenadio njen zagrljaj koliko njegova čvrstoća, kao da nije želela da je pusti iz njega.
"Nikad nemoj da zaboraviš koliko te volim, obećaj mi?"
"Obećavam." Rekla je zbunjena takvim njenim ponašanjem.
Bila je potištena iz nekog razloga.
"Hajde, nemoj da kasnite. I lepo se provedite. Videćemo se sutra."

"Da li je ona dobro?" Pitala je Olga kada su ušle u taksi a Mila je posmatrajući je kako odlazi slegnula ramenima, ni sama ne znajući odgovor na to pitanje jer je nikada do sada još nije videla takvu.
"Nadam se da jeste." Odgovorila je, to je bio prvi put da je vidi tako potištenu.
A to svakako nije ličilo na nju.

Mesto gde je general zakazao zabavu, je izgledalo elegantno i prefinjeno.
Umeo je da iznenadi, morala je da prizna.
Olga je pronašla svoje kolege i na trenutak nestala iz vidokruga a Mila je stežući torbicu uz sebe zakoračila u prostranu salu.
Kada je odlučila da sarađuje sa njima najmanje je očekivala i da će biti pozivana na njihove zabave.
Nije mogla da se otarasi osećaja nelagodnosti nakon što je osetila bezbroj pogleda na sebi ali odlučila je da im ne dozvoli da to i primete.
"Gospođica Mila?" Prišla joj je konobarica.
"Ja sam." Uzvratila joj je osmeh.
"Vaše mesto je ovamo." Pokazala joj na slobodan sto, koji je bio namenjen za nju i Olgu i ostavila je samu.

Damjan je posmatrao iz daljine.
Nije joj se sviđalo što je tu i nije podnosila sve te poglede ali bila je odvažna, kao i uvek.
Morao je i da prizna da je mnogima zastao dah od njenog izgleda i lepote.
Sve na njoj je izgledalo savršeno, toliko da je čak i on izgubio dah kada je ugledao na vratima.

"Generale?" Kulturno mu se nasmešila kada je prišao da se pozdravi sa njom.
"Elegantna kao i uvek." Uzvratio joj je osmeh.
"Hvala vam na pozivu. Ali zar ne mislite da je malo rano za radovanje.
Tek smo na početku." Nije mogla da izdrži a da ne kaže to.
"I mi zaslužujemo da se malo opustimo zar ne? Okrugli sto je konačno shvatio da on to više ne može."
"Drago mi je da ste zadovoljni onda."
"Bićeš i ti." Pažljivije ga je pogledala nakon tih reči.
"Ruska vlada ti je poslala jedan poklon u znak zahvalnosti zbog tvoje pomoći.
Potrudio sam se da ga pošalju na tvoju adresu."
"Baš velikodušno sa njihove strane."
Nije odvavala nikakvu uzbuđenost zbog toga ali znao je da će da bude kada vidi o kakvom je poklonu reč.

Videla je mnogo poznatih lica na zabavi, čak i Ivana i Nikolu koji su je danima čuvali.
Činilo se da se Ivan oporavlja od rane koju je zadobio spašavajući je od Hasanovih ljudi.
Uputila je mali osmeh momcima a oni su joj uzvratili a čak i mahnuli.
Bili su to dragi momci i zavolela ih je.
Kako  je vreme odmicalo prestala da broji koliko čaša vina je popila.
Uskoro je počeo ples se a ona je odbila svakog ko bi joj ponudio da pleše sa njim.
"Devojčice?" Pronicljivo se nasmejala kada je osetila ruku na svom ramenu i prepoznala glas iz sebe.
"Ako ste ovde zbog plesa, ne mučite sebe uzalud."
"Ko je rekao da ću da tražim dozvolu."
Odvukao je na podijum za kojim su svi plesali dok ga je ona u neverici i namršteno gledala.
"Vidi, zaista mi nije do plesa, sta vise mrzim ovakve stvari a ti si poslednja osoba sa kojom bi želela da plešem."
"Mrzim i ja tebe."
"Onda me ostavi na miru." Prkosno mu se nasmešila a on je grubo pribio uz sebe čvrsto je stežući oko struka.
"Svestan si da svi gledaju u nas?"
"Zabrinuta si za moju reputaciju?"
Nasmešio se provocirajući je na šta mu je ona obavila ruke oko vrata uživajući među svim tim ljubomornim ženskim pogledima kao i onim iznenađenim od strane onih koji su ih poznavali i koji su dobro znali njihov odnos.
"Znaš, osećaj da bi mogla da ti pokvarim reputaciju..." Šaputala mu je na uvo razdražujući ga svojim mirisom i dahom "Me veoma uzbuđuje, komadante."
Zavrteo je u krug a onda ponovo pribio uz sebe.
"Popila si previše."
"Šta ako jesam?" Pogledala ga je izazivački."Šta ćeš da uradiš po tom pitanju?"
"Sviđa ti se dok se igraš sa mnom, devojčice?"
"Zar se igramo?" Pogledala ga je poput deteta a onda se pronicljivo nasmejala.
"Igrice su tvoj fazon a ne moj."
"Stvarno?" Prislonio svoje usne na njen vrat i spustio nežan poljubac na njega  a ona se stresla jeze i grubo ga udarila u grudi
"Kretenu!"
"Ne brini." Uživao je da je gleda tako iznervaranu.
"Mrzim te i previše da bi išta pokušao."
"Toliko te mrzim da bih radije otrov popila nego delila istu postelju sa tobom."
Uzvratila je jednako dobro.

"Damjane!" Nataša se stvorila ispred njih vidno besna.
"Zbog ovoga si me doveo ovde? Ko je ova devojka?"
"Izvinjavam se što je morao da te ostavi samu zbog mene." Saosećajno je potapašala po ramenu uživajući u toj situaciji.
"Vraćam ti ga nazad, mi smo svakako završili. Zar ne komadante?" Pobednički se nasmešila i krenula prema Olgi koja je bila iznevrelvala od prizora koji se odvijao pred njom i čekala je da krenu kući.
"Pitaću te sutra za ovo." Pretila joj je prstom u taksiju dok Milin osmeh nije nestajao sa lica.
Ali kada je ispred svojih vrata ugledala drveni kovčeg  nestao je.
"Šta je ovo?" Upitala je Olga proučavajući taj kovčeg ispred njih.
"Moj poklon." Setila se generalovih reči i otkačila ceduljicu koja je visila pored ključa od kovčega.
"Skladište broj 9.
Sadržaj, porodične stvari." Pročitala je na srpskom.
"Divno."