Senke prošlosti

Moja sećanja

"Kada se vratiš odaljićieš se od misije.
Ostavićeš taj život iza sebe.
Želim da mi obećaš to."
"Sećaš se kako si me pitao da se preselim kod tebe?" Nasmešila se prstima prolazeći kroz Damjanovu kosu.
"Želiš li to još uvek?"
"Ozbiljna si?" Ruka mu se našla na njenom obrazu ne verujući rečima koje čuje.
"Želim to više od bilo čega. Želim da ti pružim život kakav zasližuješ, i da budeš sigurna."
"Ovo je poslednji put. Kada se vratim iz Rusije prekinuću svaki kontakt sa misijom i sva naredna jutra ima da nam budu kao sada.
Obećavam ti."

"O čemu razmišljaš?" Olga je prva prekinula tišinu koja je vladala
"O onome što sam ostavila iza sebe."
"Verujem da opraštanje od Damjana nije bilo lako." Pretpostavila je
"Kada znaš da imaš nešto da ostaviš ili izgubiš ne može da bude lako." Odgovorila je nakon nekoliko trenutaka tišine.
Avion je sletao u Rusiju.
"Ali to ne menja ono što mora da se uradi." Ispred aerodroma ih je čekalo auto ali ona je dugo stajala i udisala vazduh grada koji je nekada predstavljao dom.
Sećanje kako je užurbano i protiv svoje volje morala da ga napusti se vraćalo.
Slike su nizale jedne za drugim.

"Moramo da idemo."
"Gde da idemo? Zašto?" Imala je nepunih jedanaest godina a poslednji odan čovek koji je radio za njenog oca je skoro pola godine držao skrivenu u svojoj kući štiteći je od onih koji su joj ubili porodicu i želeli da do kraja dovrše posao koji su započeli.
Bojažljivo ga je posmatrala izgledao je zabrinuto čak i uplašeno.
Jesu li joj to na tragu?
"Ovde više nije sigurno za tebe. Pretražuju sve, pitanje je dana kada će pokucati i na moja vrata.
Najbolje je da na neko vreme napustiš Rusiju."
"Na neko vreme ili zauvek?" Zauvek je bio pravi odgovor, mogla je da oseti to.
"Tako je najbolje. Svesna si kako ćeš završiti ako te uhvate."
Mučice je dok im ne kaže sve što je njen otac sakrio od njih a o da će je ili ubiti ili prodati u bordel.
Potrudiće se da umire dugo i sa mukama. Da ih moli da je ubiju.
"Gde želite da idem?" Bolje pitanje je gde joj je ostalo da ode
"Stedio sam ti lažni pasoš. Tvoj otac je imao prijatelje u Bugarskoj, putuješ večeras."
On nije mogao da zna da su ti ljudi kojima je hteo da je pošalje izdali njenog oca za novac koji im je dao šef Okruglog stola samo da im predaju nju. Čak i tako mala naučila je da nikome ne sme da veruje i pobegla je od tih ljudi prvom prilikom i pod drugim imenom, tada kao Alina sakrila se u sirotište gde je ostala sve dok nije osetila dolazak nove nevolje.

Odsele su u hotelu za koji su smatrale da je siguran.
"Šta se na kraju dogodilo sa čovekom koji te je čuvao kod sebe?"
Upitala je Olga pospano
"Ne znam, nisam vise čula ništa o njemu nakon što me je poslao u Bugarsku. Verovatno su ga ubili nakon što nisu uspeli da dođu do mene."
"Šta ako je živ? Misliš li da bi ti pomogao?"
"Ne znam." Odgovorila je iskreno " Ovo je svet mafije i klanova ako je ostao živ onda je pronašao novi klan i novog vođu za koga radi sad."
"Kako si ti? Izgledaš neobično zamišljeno." I bila je, nikada je nije videla još tako zamišljenu, imala je drugačiji pogled.
"Nisam srećna što sam se vratila kući ako na to misliš.
Spavaj sad. Sutra imamo mnogo mesta da obiđemo. Ja ću da čuvam stražu."
Mila te noći nije spavala.
Dugo je razmišljala i pravila planove kako da ode iz Rusije sa najmanje štete po njih.
Olga je čvrsto spavala ali Mila je sklupčana sedela kraj prozora.
U sebi je nakupljala snagu za ono što  sutra planira da uradi.
Razmišljala je i o Alekseju, bila je sigurna da zna da se vratila u Moskvu.
Pitala se da li će se konačno pojaviti ispred nje, ili će je pustiti da čeka i da ga sama pronađe.
Olga je ujutru ugledala sklupčanu kraj prozora, nije ni sumnjala da je tako sedela celu noć i zaspala tek pred zoru.
Bilo je to teško vreme za nju, od kad je saznala da je njen brat kojeg je već jednom oplakala živ, ništa više nije bilo isto za nju.
O cilj je bio samo jedan, pronaći Alekseja.
Ali da bi to ispunila Mila je znala da postoji još jedno mesto sa kojim mora da se suoči. Mesto koje joj je viđala samo u košmarima, mesto od kojeg je zazirala, ali bila je spremna.