Senke prošlosti

Pripadaš samo meni

"Zašto si komadnata pustio živog?
Mislio sam da je plan drugačiji, ili je Irina u poslednji čas uspela da promeni tvoju odluku?" Nikolaj je prišao balkonu na kojem je stajala visoka figura muškarca okrenuta mu leđima.
"Zanimljiva igra zar ne? Uhvatiš ih sve u klopku a onda ih pustiš da se kao miševi bore za život dok ih ti sa druge strane posmatraš sa čašom viskija u ruci."
"Ovo je otišlo predaleko, moraš da staneš dok je vreme. Rizikuješ da te otkriju." Začuvši smeh umesto odgovora Nikolaj je besno stegao pesnice.
"Moj plan nikada nije bio da ostanem skriven doveka, striče." Okrenuo se prema njemu. U tim zelenim očima nije mogao da vidi ništa osim mržnje i želje za osvetom koju ni nakon deset godina nije mogao da izbaci iz njega.
"Uskoro će ceo Okrugli sto da sazna ko sam ja. Moj dolazak će biti toliko krvav da će i sam šef poželeti da može Dimitra da vrati iz mrtvih."
"A Irina?" Zaustavio ga je na vratima
"Krenuće na nju i to veoma brzo. Pogotovo sada nakon što se pojavila u Rusiji bez imalo staha."
"Ako se usude da krenu na nju zadaću im takav udarac da će proklinjati dan kada su se rodili.
Niko ne dira ono što je moje."

Zadržati Damjana u bolnici je bilo toliko teško da je ponekad cela jedinica bila potreba da ga zadrži ili spreči da pobegne.
Njegov oporavak je bio dug i izuzetno težak ali nije se predavao.
Činilo joj se da iz dana u dan sve više povraćuje svoju staru snagu.
A ona ga je retko ostavljala samog, svaki trenutak koji je mogla koristila je da bude sa njim.
Sada je svima iz njihovog okruženja bilo jasno šta se dešava između njih ali niko nije pitao, sa Damjanovim povremenim izlivima besa jer je već toliko dana u bolnici niko se nije ni usuđivao.
"Sutra će ga pustiti kući." Rekao je general kada je zatekao kako mirno stoji na vrata od bolničke sobe u kojoj je bio Damjan i gleda ga kako mirno spava.
"Obradovaće se." Rekla je i nasmešila se
"Razgovarao sam i sa tvojim doktorom." Osmeh sa lica joj je istog trena nestao.
Razumela je koliko mari za nju od kada je saznao čija je ćerka ali na to nije imao pravo.
"Ja sam dobro. Nije bilo potrebe da ga posećujete."
"Ali on nije imao isto mišljenje kao ti."
Uzdahnula je znajući šta sledi dalje.
"Prevelkla količina stresa i adrenalina prouzrokovanih zadnjim događajima je znatno oslabila tvoje stanje.
I to toliko da ako se nešto ne poboljša transplatacija srca će biti neizbežna."
"Bili bi ste idealan otac, znate." Nasmešila mu se iako je njegov pogled bio ozbiljan više nego ikad.
"Ne brinite, uradiću sve što je u mojoj moći da do toga ne dođe."

Transplatacija srca. Uzdahnula je.
Bila je svesna da bi uskoro moglo da dođe do toga, ali uopšte se nije pripremila za to.
Nije bilo vremena, bila je toliko smetena drugim stvarima.
Spašavanjem života njenih najbitnijih
Niko nije znao koliko je bolesna.
Sa godinama surovog života isprepletanog njenim paranojama strahovima i trumama njeno srce koje je oduvek bilo slabo je sada slabilo još više. I to svakim novim danom.
Svakim novim saznanjem i događajem.
"Kući si." Olga se umorno bacila na fotelju nakom što se vratila sa posla.
"Težak dan na poslu?" Nasmešila joj se.
"Očajan dan je prava reč. A da." Premišljala se da li da joj kaže jer je znala koliko joj se raspoloženje promeni na spomen njenog imena.
"Ana je ponovo želela da te vidi."
"Rekla sam da nemam o čemu da razgovaram sa njom."
"Ne odustaje."
Nije govorila ništa, samo je nepomično gledala u neku nevidljivu tačku na zidu.
Anina izdaja je i dalje bolela, samo sećanje na to saznaje je bolelo.
Imala je osećaj da ako bi se sada srela sa njom povredila bi je svojim rečima mnogo više nego što je zaslužila.
"Kako si ti?" Upitala je Olga kada je ta tišina u dnevnom boravku postala nepodnošljiva.
"Dobro sam. Damjan sutra izlazi iz bolnice tako da ćemo biti još bolje." Nasmešila se "Konačno će sve da bude kao pre."
"Ne budi tako sigurna. Senka će se vratiti a osim toga, sada si i Nikolaja navukla sebi na vrat."
"Bila je to cena koju sam morala da platim ako smo želeli da Damjana živog izvučemo iz tog pakla."
"Ali tu cenu ćeš plaćati samo ti." Olga je bila ljuta na obe. Trebalo je da pođe sa njom i da joj ne dozvoli da napravi takvu glupost.
"Nikada nije bio plan da je plaća još neko osim mene." Tužno se nasmešila.
"Znala sam šta radim i nisam imala izbora, kasno je za povratak."
"Nisam uopšte ni znala da imaš strica u Rusiji. I ko je on uopšte?
Nikada ga ranije nisi spomenula."
"Dimitrov polubrat sa kojim on nije bio u baš najboljim odnosima." Odgovorila je nakon kratke tišine.
"Mrzeli su jedan drugog, stvari između njih nikada nisu bile jednostavne.
I mi ostali iz porodice smo ga retko viđali.
Nikolaj je neko ko poštuje stare tradicije i mafijaška načela u tom svetu dok je Dimitar bio sušta suprotnost svega toga.
Od svog oca Nikolaj je nasledio klan koji važi za jedan od najstatijih mafijaških porodica u Rusiji.
Okrugli sto je mogao da naredi ubistvo Dimitra i naše porodice ali ne i njegovo.
Takve porodice se ne diraju a Nikolaj nije neko ko može da se ubije tako lako.
Nisam ti govorila o njemu jer nije bilo potrebe. Nisam verovala da ću ga ikada više videti kao ni da li ću preživeti susret sa njim."
"Ali ti si porodica." Rekla je Olga u bunilu "Mogao je da te uzme kod sebe nakon što su izvršili napad na vašu vilu."
"Ja nisam porodica, to obe dobro znamo." Odmahnula je glavom
"Bila sam samo autsajder, neko ko je igrom okolnosti završio tamo.
Zbog toga nisam mogla da odem kod njega. Nikada me nebi prihvatio.
Želela sam da podzemni svet misli da sam mrtva."
"Ali ipak ti je pomogao."
"Nazvao me je prognanom princezom." Tužno se nasmešila.
"Bio je jasan. Nemam šta da tražim tamo, ja sam neko ko je izdao rod koji me je odgajio. Princeza koja je prognana iz svog kraljevstva.
Pomogao mi je ali sa cenom."
"Šta misliš da će želeti zauzvrat?"
"Šta god da bude želeo neće biti nimalo jednostavno, u to sam uverena.
Kao ni moja budućnost ako ne budem mogla da mu dam to što bude tražio."
"Znači ostaje nam samo da čekamo."
"Damjan ne sme da sazna sa ovo." Uputila joj je upozoravajući pogled.
"Ovo je nešto što se tiče samo mene.
Nikolaj je mnogo veće zlo od Volkova, i on ne može da se nosi sa njim. Rešiću to na svoj način i sama."