Senke prošlosti

Vrata prošlosti

Iako je bila slobodna Ana uopšte nije imala u sebi taj osećaj slobode.
Ponekada bi se uplašila čak i sopstvene senke. Ta tišina koja je vladala je bila starašnija od bilo kakve duge buke.
Znala je da to zatišje ne može da bude dobar znak i da uskoro nešto mora da se dogodi. Vlasnik njene duše će se uskoro vratiti da uzme šta mu pripada i da je kazni jer ga je izdala.
"Zar ne bih trebalo da malo izgledaš srećnije?"
Jovan se pojavio niotkuda i bez dozvole seo pored nje sa dve upakovane kafe u rukama i jednu pružio njoj.
"Mila ti je oprostila, niko od nas te nije priveo niti dalje gonio zbog tvojih postupaka u ne toliko dalekoj prošlosti."
"Možda bih bila srećnija da ste me krivično gonili, ovako se osećam kao da vam nešto dugujem." Otpila je gutljaj kafe koju joj je dao.
"I ti si bila žrtva u svemu ovome." Zbunjeno ga je pogledala, nije očekivala da će iko ikada pokušati da se stavi na njeno mesto.
"Žrtva?" Nasmejala se "Nisi žrtva ako si imao izbora. Znam kakvo mišljenje svi vi imate o njemu, ali ja sam mu dugovala život." Video je tugu u njenim očima. Iako je trebalo da bude srećna jer su je oslobodili od Senke, nije bila.
"Možda je ubica i psihopata. Možda je smrtonosan po sve oko sebe ali spasio mi je život. I ne, ne branim ga samo iznosim činjenice." Oborila je pogled "Ali nisam ja žrtva jer sam znala šta radim ali ljubav prema Mili je nadjačala moj dug prema njemu."
"Ne možeš da znaš da te nije spasio sa nekom svrhom. Čudno je kako i dalje ima uticaj na tebe iako ne može više da te koristi. Vidim strah u tvojim ocima, ti ga se plašiš."
"Izdala sam ruku koja me je hranila." Ponovila je rečenicu koju je Aleksej izgovorio kada je ubio Volkova
"Kazna za to, pogotovo od nekog surovog poput njega ne može da bude blaga."
"Zaštitićemo te."
"Mene? Zašto bi zaštitili mene, ja vam nisam nista?" Pogledala ga je zbunjeno
"Zato što je to naša obaveza. A i, prijatelji smo, zar nismo?"
Nasmešila se i oborila pogled. On je bio dobar prema njoj, nije joj dozvoljavao da se oseća kao autsajder a ona je volela njegovu blizinu.
Saosećao je sa njom, u danima kada je Mila bila u dubokoj komi često je pratio kući kada je kasno odlazila iz bolnice,
branio od svakog ko bi pokušao da je uvredi ili otera.
Postali su neobično bliski za ljude koji su bili sušta suprotnost jedno od drugoga. Dve totalno drugačije ličnosti a bas to ih je i privlačilo.
Ali on nije mogao da promeni realnost, nije mogao da promeni njenu realnost.
Bas kao što ni Damjan nije mogao da promeni Milinu odluku koja se njemu činila suluda koliko god pokušavao.
Donela je tu odluku sama a da ga nije ni pitala za mišljenje.
"To je ludost! I varaš se ako misliš da ću da ti dozvolim to." Mrzela je kada se svađaju i kada ponovo pokazuje istu grubost prema njoj kao nekada, ali mogla je da razume razlog njegovog besa. Ta ideja nikome nije bila prijatna, čak ni njoj. Ali nije više ostalo ni jednog drugog izbora.
"Ne pitam te za dozvolu Damjane. Ovo je nešto što moram da uradim."
"Ne moraš ti nista!" Opet je povisio ton na nju "Obećala si mi da ćeš se skloniti od misije. Jednom sam te umalo izgubio zbog nje, jedva si preživela, još uvek se oporavljaš!"
"Damjane..." Okrenuo joj je leđa rukom besno prešavši kroz svoju razbarušenu kosu.
"Promenila si se Mila. Misliš da ne vidim? Već dugo mučim sebe pokušavajući da shvatim o čemu razmišljaš, imam osećaj da znaš mnogo više nego što govoriš." Rekao je tiše ali bio je smrtno ozbiljan
"Nisam se promenila. I dalje sam ona ista Mila. Tvoja Mila." Uzela je njegove ruke u svoje ali on ih je istrgao i ponovo joj okrenuo leđa.
"Zašto onda ovo radiš? Odlaskom u Rusiju razikuješ život.
Pokušaće da te povrede a ja neću biti tu da te zaštitim."
"Ako ne odem, rizikujem da nikada ne pronađem svoj mir. Ovo mora da se završi." Stavila je ruke na njegove obraze nateravši ga da je pogleda
"Sve je počelo sa mnom. Cela misija je počela sa mnom, ali ne bunim se." Nasmešila se i pustila suzu da joj se skotrlja niz obraz.
"Da nije bilo nje, još uvek bi se krila u svojoj mišjoj rupi, daleko od tuđih očiju i stranih pogleda. Još uvek bi se plašila sopstvene senke.
Da nije bilo nje, nikada na bih upoznala tebe.Ti si ljubav mog zivota Damjane."
Još jedna suza joj se skotrljala niz obraz i ni on nije više bio ravnodušan pred njenim očima. Znala je pravi način da ga slomi, samo ona je to i umela.
"Nisam te tražila, sam si me pronašao i umesto da odeš od mene... mene koja je sa sobom nosila samo opasnost i nevolje, ti si ostao.
Dao si mi novu svrhu za životom, dokazao da nisam toliko slomljena kao što sam mislila. Dao si mi novu snagu, ulio nadu da mogu da imam bolji život.
Život ispunjen srećom i toplinom, život ispunjen ljubavlju.
Ti si moj život, moja sudbina. Obećala sam ti večnost i planiram da ispunim to obećanje."
"Zašto onda želiš da se vratiš u Rusiju?
Zašto želiš da ponovo otvoriš vrata prošlosti i stare rane?"
"Ako sada ne odem nikada neću moći da zatvorim ta vrata a moje rane nikada neće moći potpuno da zarastu.
Ako sada ne odem nikada neću pronaći svoj mir. Želim da budem konačno slobodna, želim da budemo srećni.
Želim da imam budućnost sa tobom u kojoj neću da brinem da li će neko iz moje prošlosti da nas povredi.
I previše ljudi sam izgubila Damjane, dosta sam se krila i patila.
Ovo mora da stane."
"Ne možeš da ideš sama."
"Neću biti sama. Olga će poći sa mnom."
"Olga?" Nasmejao se i obrisao suze
"Ti si već sve iplanirala. Ostalo je još samo mene da ubediš da te pustim.
Ali ti si već odlučila bez mene.
Ja sam te već jednom zamalo izgubio Mila!" Opet se okrenuo prema njoj.
"Ako se to dogodi još jednom...neću preživeti. Govoriš o budućnosti ali je ne vidim svoju budućnost bez tebe a ti baš prema tome i ideš.
Ali nešto mi ne govoriš." Oborila je pogled pre njim, dobro znajući na šta misli.
"Tamo će da bude još neko i ti to dobro znaš. Želiš da oktkriješ ko je Senka.
To radiš od samog početka, zar ne?
Otkada si saznala da je on bio anoniman poziv koji je vladi javio za tebe. Nema potreba da više kriješ to.
Sve je svakako postalo kristalno jasno."
"On je neko iz moje prošlosti ko me je poznavao." Neko ko joj je jednim bio porodica, neko ko joj je bio veoma blizak, neko koga nije planirala da izgubi ponovo.
"On je psihopata i monstrum."
"Nije svako onakav kakavim se predstavlja. Možda je istina potpuno drugačija." Rekla je to tiše na šta je on pogledao u neverici jer mu se učinilo da ga brani.

Bila je i previše odlučna da bi iko mogao da je zaustavi.

"Ubiću i tebe i tvog brata. Oboje ću vas smestiti pod zemlju, gde je odavno trebalo da budete. Igrate se sa đavolom."

To je bila preteća poruka koju je dobila od Lava nekoliko dana pred odlazak i za koju je znala samo Olga.
Čak ni ta poruka nije bila dovoljna da je zaustavi u onome što je naumila.
Plašila se samo da neće pronaći svog brata na vreme.
"Obećaj mi da ćeš da se čuvaš." Rekao je Damjan pre nego što su se ukrcale u avion čvrsto joj stežući ruke i ne želeći da ih pusti.
"Volim te." Čvrsto ga je zagrlila "Ko god da sam i gde god bila ti ćeš uvek da budeš moj dom. Ne zaboravi to. " Ona je imala dva imena. Jedno po kojem je on znao i drugo zbog kojeg su je loši ljudi želeli.
"Čuvaj se." I general joj je prišao " I budi oprezna, pokušaće da dopru do tebe, nemoj da im dozvoliš to."
"Doživeće neuspeh. Kao i svako ko je pokušao." To se odnosilo i na njega jer je Mila od sada rešila da igra samo za sebe a on je izgubio svoj uticaj koji je imao na nju. Sada je on bio onaj koji se plašio da bi Mila mogla da promeni stanu. Ali već je bilo kasno.