Senke prošlosti

Vratila sam se

"Znači jedan kojeg su priveli je stvarno bio krtica?" Upitao je Damjan u neverici slušajući najnovije vesti koje je general dobio od Rusa o tajnoj operaciji.
"Devojka je bila u pravu. Ne samo da u njihovom sistemu postoje krtice nego ćemo i mi morati da ispitamo naše."
Odgovorio iako mu se uopšte nije dopadala pomisao da među njegovim ljudima mogu da postoje izdajnici.
"U pitanju je bio terorista koji se ubacio u njihovu bazu kao kurir.
Kada je shvatio da je otkriven počeo je da beži. Jurili su ga do kasno u noć.
I pronašli su ga obešenog u jednoj napuštenoj kući, sa velim latiničnim S, sa markerom iscrtanom na zidu."
"I šta sa tim? Zašto je taj znak bitan?" Upitao je zaintrigiran.
"Zato što mu je lice gledalo u taj znak i osim njega nije postojao ni jedan drugi crtež u kući, mada mu Ruske kolege ne pridaju neki veliki značaj.
Osim svega toga u njegovom telefonu su pronađeni podaci koji se odnose na Orlovu, što znači da je možda u opasnosti.
Vođa mu je Hasan, koliko znamo za sada,nekako je umesan sa okruglim stolom. Radi za njih.
Moguće je da će je napasti uskoro."
Uputio mu je ozbiljan pogled.
"Sigurnost Orlove mora da bude na prvom mestu, smatrajte to najvažnijim zadatkom. Njeni izvori su od prevelikog značaja za nas i tajnu operaciju."
"Razumem."

Olga se ponovo najavila da će joj doći u posetu tog dana.
Nije mogla da se otarasi te devojke ali prijala joj je na neki čudan način.
Mila nije volela da sklapa prijateljstva a ta devojka joj se jednostavno nametnula i nije je ostavljala na miru.
Ali morala je da prizna da je bio lep osećaj imati prijatelja koji zna ko si i odakle si došao a ne mari za to i ne predstavlja nikakvu pretnju.

Bilo je hladno a vetar je duvao kao lud najvljujući mećavu, a ti momci su i dalje bili ispred njene kuće.
Bilo joj ih je žao. Mora da im je bilo veoma mučno da budu tu po ceo dan.
Znala je da to što radi  verovatno nije dobra ideja ali želela je da im se bar malo oduži što je čuvaju.
Sa poslužaonikom u kojem su bila po dva topla sendviča, kolači koje je tog dana napravila i šolje sa toplom kafom izašla je iz kuće i pokucala na prozor od njihovog auta.
"Sve je u redu?" Upitao je Ivan a ona je potvrđujući klimnula glavom.
"Izvolite?" Pružila im je poslužaonik sa hranom dok su je oni zbunjeno gledali.
"Sendviči su još uvek topli a tu je i kafa.
Zagrejaće vas malo"
Pogledali su jedan u drugog oklevajući.
"Uzmite molim vas?" Nije želela da odustane "Ionako ste ovde po ceo dan i noć,hladno je a i sigurno ste gladni.
Osećaću se loše ako odbijete.
Komadant ne mora da zna." Oklevajući i zbunjeni njenom brigom uzeli su poslužaonik iz njenih ruku na šta se ona zadovoljno nasmešila i vratila nazad u kuću.

Uskoro je došla i Olga sa večerom za njih dve.
"Mogla bi lagodno da se uselim ovde."
"Otarasi se te ideje iz glave."
"Ali zašto? Kuća ionako ima dve sobe a ja svakako tražim nov stan."
Uputila joj je molećivi pogled ali Mila je odmahnula glavom.
"Volim svoj mir i savršeno mi je dobro i samoj ovde."
"Ali ionako neću često da budem ovde.
Do kasno sam na posao i često sam na terenu. Treba mi samo mesto na koje mogu da prespavam."
"Pronaći ćeš i drugo. Ne sumnjam u tebe."
Rekla je odlučno a Olga je okrenula očima, znala je da će teško da je ubedi ali nije planirala da odustane.
"Onda želim da pitam nešto što me kopka već duže vreme.
Više nas u bazi doduše ali mene pojedničano."
"A to je?"
"Šta ima između tebe i mog brata, odnosno Damjana?" Mila se zagrcnula sa čajem nakon tog pitanja.
"Hoćeš da me ubiješ?" Pokušavala je da dođe sebi.
"Odakle ti uopšte pomisao da nešto može da ima između mene i njega?"
Rekla je van sebe od zaprepašćenja a Olga se zavlila u fotelju i pronicljivo uzdahnula.
"Da počnemo od vaših pogleda upućenih jedno drugom koje je teško protumačiti. A onda je tu i činjenica da si ti prenoćila u njegovoj kući kao i varnice među vama . A i da ne zanemarimo činjenicu da su pre neko veče Jovan i Ivan dok se stražarili slušali zanimljivu raspravu i svojim očima videli kako si ošamarila Damjana."
"Nema tu nikakvih varnica a i taj šamar je zaslužio.
Ne postoji nikakva ali nikakva stvar koja me može privući kod njega."
"Zašto mi se onda pravdaš?" Upitala je pronicljivo.
"Zato što imaš tu facu kao da znaš nešto. I zar ljudi iz baze vode tračeve o meni i njemu?" Pitala je zaprepašćeno.
"Vise debate jer kad god vas vide zajedno vi se raspravljate i nadmudrujete jedno drugo."
"Ne radimo to. Ustvari prestani!" Bila je iznervirana "Neću više da slušam o njemu."
"Dobro ja ti samo..."
Iz razgovora ih je prekinulo otvaranje vrata bez prethofnog kucanja.
Na trenutak su se uplašile a onda se kroz hodnik začuo Anin razdragan glas.
"Vratila sam se!"
"O ne." Rekla je Mila a u dnevni boravak je ušla Ana sa koferima.
"Šta se dešava?" Upitala je smrknuto kada je ugledala Olgu.
"Mila da li je sve u redu?"
"Dobrodošla nazad." Mila je ustala I zagrlila je pokušavajući da joj skrene pogled sa Olge.
"Šta ona traži ovde? I vi..." Pogledala je u tanjire sa hranom a onda u njih dve.
"Večerate zajedno?"
"Rekla si da treba da sklapam nova  prijateljstva." Nasmešila se pokušavajući da smanji tenziju.
"Nisam mislila na nju!"
"A šta to fali meni?" Sada se umešala i Olga.
"Olga!" Mila je prekorno pogledala.
"Hajde da svi lepo sednemo i sve ću ti na miru objasniti."
Ana je sela još uvek nepoverljivo posmatrajući Olgu dok ni Olgin pogled nije bio ništa bolji.
A kada je Mila počela da joj prepričava sve što se događalo dok je bila odsutna
Ana je sa svakom njenom novom rečju bila u sve većem šoku.
"Ako sam dobro razumela.
Teroristi su ti zamalo ušli u trag ali svakako postoji još neko ko zna za tebe ali niko ne za ko je to.
Imaš stražu ispred kuće i direktno si se uključila u tu operaciju?"
"To bi trebalo da je sve."
"Preskočila je deo za Damjana..." Milin pogled je prostrelio Olgu pre nego što je  izgovorila ti rečenicu do kraja.
"Ana sve je u redu, kao što vidiš pod zaštitom sam a i ovako je najbolje za sve."
"Za koga? Za njihovu operaciju možda, ali kakve to koristi ima za tebe osim što možeš da budeš u opasnosti ako se toliko izlažeš svetu?"
"Znaš kakve." Rekla je na šta je Ana još uvek besna uzdahnula, plašila se da bi mogla svojim odlukama da dovede sebe  u opasnost a to nije smela da dozvoli.
"A dotična ovde? Je l je i ona neka vrsta zaštite, jer nemoj mi reći da si prijatelj sa osobom koja te je privodila ne toliko davno!"
Obe su imale pogled pun mržnje jedna prema drugoj.
"Olga je sada prijatelj. Ostavile smo nesuglasice iza nas. I usput veoma je zanimljiva kada je malo bolje upoznaš."
"Možda čak i ostanem da živim ovde." Olga je morala da doda ulje na vatru a Ana je u neverici pogledala u Milu.
"Još nisam pristala." Rekla je Mila a Ana se dublje zavalila u fotelju.
"Treba mi neko žestoko piće da svarim sve ovo."
Mila je odmah stavila tri čaše na sto i svima im nasula po cašu crnog vina.
Želeći samo da smiri tenzije u prostoriji.
"Kako je bilo na svadbi." Pokušavala je da promeni temu.
"Divno maćeha me baš ne simpatiše jer sam joj prosula šampanjac na venčanicu. Ali sam zato održala veličanstvem govor i sve ih ostavila bez teksta."
"To...baš liči na tebe." Mila se nasmešila.
"Mogla si da mi javiš da dolaziš. Dočekala bih te na aerodromu."
"Htela sam da te iznenadim. Ali na kraju si ti mene iznenadila, baš sam mnogo toga propustila."
"Žao mi je." Uzela je njenu ruku u svoju "Znaš zbog čega sve ovo radim. Samo zamisli da ću kada se sve ovo završi da budem slobodna."
I verovala joj je ali sve to je moglo da prizove i lavinu drugih problema za koje nije Mila nije smela da sazna.
"U redu ali obećaj mi da nećeš sebe previše da izlažes opasnosti, i da ćeš brinuti o sebi."
"Pazi je cela specijalna jedinica. Niko od nas neće dozvoliti da je iko povredi."
Rekla je Olga iako Ana ni malo nije osećala olakšanje nakon njenih reči.
"Sve ve bi ovo bilo drugačije da si ostala u Pariz ali tako je kako je sada." Odpila je još jedan gutljaj vina i pronicljivo pogledala u Olgu.
"Ako ti Mila veruje onda ti verujem i ja, ali ne sviđaš mi se."
"Osećanja su obostrana." Uzvratila je Olga.
"Divno. Onda nećete imati ništa protiv da vas sutra izvedem na večeru.
Upoznaćemo se malo bolje a i Mili je poznato da je provod sa mnom nezaboravan."
Mila je poznavajući Anu znala da nemaju izbora a Olga je ne oklevajući pristala.

Narednog jutra kada je izašla iz kuće ispred je zatekla poslužanik sa uredno složenim priborom i zadovoljno se nasmešila.
Sada je bila nova straža ispred njene kuće ali znala je da će isto da postupi i sa njima.
Polako je počela da se navikava na njih.