Senke prošlosti

Ona ili ja

Zaspala je u Miloševom naručju a probudilo ih je zvono na vratima koje nije prestajalo da zvoni.
Bili su to Dzoni i Vanja. Od kada je Olga počela da živi sa njom njena kuća je sa vremenom postala usputna stanica na koju su svi svraćali ili konačili.
Nakon čudnih pogleda upućenih njoj tog jutra postalo joj je jasno da njena veza sa Damjanom šta god da je bila više nije tajna i da mnogi ili znaju ili nagađaju da ima nesto među njima.

Bilo joj je drago kada su ona i Olga  konačno ostale same. Olga je nije ispitivala iako je znala da ima nesto između nje i Damjana, čekala je da joj sama ispriča a ona je znala da ne može da izbegne razgovor sa njom jer joj je prošle noći nesvesno pokazala poruke sa Senkom u kojima je pisalo da je Damjan njen dečko.
Sa druge strane želela je da razgovara sa nekim o tome, želela je da izbaci to iz sebe jer šta god da se dešavalo između njih dvoje, izgledalo je kao da je pri kraju. Oboje su već bili iscrpljeni jedno od drugog.
"Kako si?" Olga je prva pokrenula razgovor.
"Hoćeš iskreno?" Nasmešila joj se "Ne znam. Osećanja su mi izmešana."
"Da li ga voliš?"
Da li ga volim? Zapitala se.
Nije mogla da razume svoja osećanja prema njemu.
Kako da joj odgovori na pitanje na koje ni sama nije znala odgovor?
"Ne znam." Rekla je nakon duge tišine.
"Naša veza je veza bez obaveza. Nismo toliko bliski mi...samo po neki put...imamo odnos." Bila je postidjena pred njom. Nije ličilo na nju da se upušta i bilo kakav odnos sa suprotnim polom.
"Ali nekad uhvatim sebe kako razmišljam o njemu čak i brinem, po neki put mi čak i nedostaje.
Ali oboje smo se složili da nećemo da mešamo osećanja u naš odnos."
"Takvi zahtevi baš lice na mog brata."
Olga je bila besna jer je Damjan sa Milom postupao kao i sa njegovim ostalim devojkama.
"Nemoj samo da se previše vežeš za  njega, molim te. Mislim da ga poznaješ za toliko da znaš da ćeš iz tog odnosa na kraju ti da izađeš povređena, i sama."
"Znam." Olgin pogled je bio i previše ozbiljan ali bila je u pravu za svaku reč.
Morala je da preseče njihov odnos na vreme dok se ne veže još više za njega.
Ali plašila se da već jeste.
"Naš odnos svakako privodi kraju. U poslednje vreme kada god se vidimo posvađamo se.Sinoć mi je jasno stavio do znanja da me ne želi pored sebe.
Ali sama sam kriva." Tužno se nasmešila.
"Previše sam lako prešla preko svega kroz šta sam prošla zbog njega u ne tako dalekoj prošlosti i prepustila mu se, tek tako. Zaboravila sam koliko okrutan može da bude kada nije po njegovom."
"Da li se kaješ?"
"Kajem se jer nisam bila malo više čvršća. Ali...koja je razlika." Nasmešila se "Da mogu da vratim vreme opet bi isto uradila."
"Odustajem!" Olga je digla ruke
"Kad već ispitujemo jedna drugu da čujemo i tebe." Mila je prekrstila ruke i pronicljivo je pogledala.
"Hoćeš li da počneš od Miloša koji ti je bio simpatija ili Ivana koji skoro svako veče provodi u našoj kući?"
"Stani, stani..." Sada je Olga bila ta koja je bila postidjena.
"To sa Milošem je bilo pre više godina.
Daleka prošlost. A što se tiče Ivana on mi je najbolji prijatelj, kao brat.
Ništa ne može da bude između nas preko toga. Ništa!"
"Videćemo. Nikad ne reci nikad, dvaput." Uživala je da je gleda tako besnu i glasno se nasmejala kada je na kraju gađala jastukom na kojem je spavao Ivan prošle noći.
Volela je tu devojku.

Uveče je trebalo da izađu na žurku sa momcima. Pokušavala je da ubedi Olgu da je pusti da ostane kući ali ona nije odustajala.
"Ali Vanja je rekao da i Olga dodje. Mene nisu spomenuli."
"Ne, rekli su da dodjemo obe."
"Moram li?" Upitala je očajno, nije joj se sviđala ideja da veče provede sa tom jedinicom gde je veća polovina nje, nije volela.
"Biće ružno sa naše strane ako ih odbijemo. Ne idem ako ne ideš i ti."

Na kraju je ipak odlučila da podje sa njom. Mali provod u zamenu da bar na jedno veče zaboravi probleme koje je imala se činio ne tako loš.
A momci su bili divni prema njoj.
Prijalo joj je i što je Miloš bio tu, njegovo prisustvo je činilo da se oseća još prijatnije.
U baru gde su izašli je bila muzika uživo i odlučila je da sebi da oduška a momci nisu prestajali sa zdrvaicama, koje je ona rado prihvatala.
"Moramo češće da izlazimo ovako grupno. Ekstra se provodimo!" Uzviknuo je Vanja zadovoljno. Koliko je Mila mogla da primeti Vanja je bio najlepši od njih, sa tim osmehom devojke su sigurno ludele za njim.
"A ko bio rekao?" Mila im je uzvratila osmeh "Prvo ste mi čuvali stražu ispred vrata da ne pobegnem, sada izlazim sa vama a moja kuća je svačija samo ne moja." Svi su prasnul u smeh nakon tih reči.
"Plaćaćemo ti kiriju ako ti je lakše." Rekao je Džoni opet ih nasmejavši.
"Eno ga komadant!" Povikao je Ivan i svi su pogledali u njegovom pravcu.
To je stvarno bio on, ali nije bio sam.
Pored njega je išla i plavokosa devojka.
"Nataša." Nesvesno je izgovorila njeno ime na glas.
Razgovarali su nešto a njegova ruka je bila oko njenog struka.
"Dobro si?" Olga je primetila kako se Milino raspoloženje promenilo kada ih je ugledala zajedno.
"Zašto bi ja bila loše?" Nasmejala se iako je Olga imala osećaj da će da zaplače svakog trenutka kada je Nataša Damjana poljubila u obraz usput podrugljivo gledajući u Milu.
"Ako već tako želi..."Ostavila ih je sve u šoku kada je svoje piće popila na eks
"Neka mu bude. Ko sam ja da bilo šta kažem." Obećao joj je. Dao je obećanje da neće biti drugih dok je sa njom.
Ali tako je zanosno plesao sa Natašom i namerno je provocirao pogledom kao da je želeo da je natera da zažali što je uopšte bila u tom baru.
"Mogu li vas zamoliti za ples?" Ispred nje se pojavio dečko koga nije poznavala.
"Nije raspoložena." Olga je odgovorila umesto nje dok je Mila na kratko pogledala u Damjana.
Imao je neodobravajući pogled.
"Zašto da ne?" Prihvatila je njegovu ruku i uzvratila mu osmeh a zatim mu dopustila da je odvede na podijum gde su i drugi parovi plesali.
Nije se bunila čak ni kada su se njegove ruke našle oko njenog struka, uzvratila mu je osmeh kao da to odobrava.
Nije se ni trudila da pogleda Damjana, mogla je da oseti njegov pogled na svojim leđima.
"Je l samo ja osećam napetost u vazduhu?" Upitao je Ivan.
"Opet podbadaju jedno drugo." Dodala je Olga.
"Ovo se neće završiti dobro."
"Wowww." Odjednom Damjan je otrgao Milu iz ruku tog nepoznatog mladića i privukao je uz sebe.
"Šta je ovo bilo?" Svi za stolom su ih posmatrali u neverici a Olga je udarila Ivana da zatvori u usta koje je od prizora širom otvorio.
"Vidi ti komadanta!"
"Ovo je zanimljivo."
"Ovo će biti zanimljivo."

"Šta radiš? Svi nas gledaju?" Pokušavala je da ga odgurne od sebe ali on je još više pribio uz sebe nateravši je da pleše sa njim.
"Zašto si mu dozvolila da ti stavi ruke oko struka?" Stezao je vilicu dok je pričalo a oči su mu imale neku drugačiju boju, bile su mnogo tamnije.
"Zašto si ti Nataši dozvolio da te poljubi onako pred svima?"
"Ljubomorna si?"
"Ja ili ti?" Šapnula mu je tik uz uvo sa pronicljivim osmehom na licu.
"Ti možeš da plešeš sa kim hoćeš a ja treba da stojim po strani i da čekam svoj red?"
"Ovo te zabavlja?"
"Ne možeš ni da zamisliš koliko. Jesi li i njoj govorio iste slatke reči kao i meni?" Uzvratila je
"Ne igraj se sa mnom, Mila."
"Ti si taj koji se igra, ali upozoriću te." Gledala ga je pravo u oči.
"Ne planiram da trčim za tobom niti da se spuštam na nivo tvojih bivših.
Ona ili ja,Damjane. Izbor je na tebi.
Ako želiš da odem ,otići ću. Nema potrebe da odugovlačimo više."
Odvojila se od njega posmatrajući kako steže pesnice od besa i vratila se za svoj sto.
"Bes pitanja moliću." Rekla je kada su je sačekali brojni znatiželjni pogledi i odpila pola čaše svog pića.
"On je prvi počeo."

Kasnije kada su ih momci vratili kući i otišli svojim putem sedela je u dnevnim boravku i držala papir na kojem je bila poruka koju joj je Senka ostavio prethodno veče.
"Dobro si?" Olga je sela pored nje zabrinuta zbog njene rasprave sa Damjanom u baru.
"Dala sam mu vreme i izbor. Ako me već više ne želi pored sebe neka tako i bude. Dobio je šta je tražio."
"Donela si ispravnu odluku." Saosećajno je potapašala po ramenu.
"Neka shvati da ti nisi bilo ko."
"Svestan je on toga. Ne plaši mene to, već nešto drugo."
"Šta?"
"Mislim da sam se vezala za njega i više nego sam smela da dopustim sebi.
Toliko da sam počela da marim i sada..."
"Sada si uplašena." Rekla je Olga sa uzdahom. Znala je da će doći to toga.
Bilo je samo pitanje vremena.
"Nikada ranije nisi volela zbog toga si i uplašena. Ne znaš kako bi on odreagovao."
"On bi otišao." Tužno se nasmešila.
"On ne želi vezivanja. Ne želi veze, samo kratke avanture.
Ni ja više nisam sigurna šta želim ni da li je ovo što osećam stvarno." Duboko je uzdahnula stežući papirić u ruci.
"Znam samo da ne želim da ga izgubim na bilo koji način. Ne želim da bude povređen zbog mene.
Nije trebalo onako da bude u baru.
Umesto da raskinem sa njim ja sam mu postavila svoje glupe uslove a trebalo je   da ga oteram od sebe dok nije kasno."
"Je l to poruka koju ti je Senka ostavio sinoć?" Upitala je spazivši to parče papira u njenim rukama, jer je samo ono moglo da bude razlog straha u Milinim očima.
"On sve zna. Zna za moju vezu sa Damjanom i za moju bliskost sa tobom, dogovor sa generalom.
Povrediće me preko vas."
Olgi je bilo zanimljivo da je izostavio još jednu osobu koja je Mila bila važna.
Anu.
"Prvo je želeo da biram između vas troje, ali nakon što smo sinoć nismo ozbiljno shvatile njegovu pretnju sam je suzio je izbor na dve osobe."
"Na koga?" Upitala je a Mila je otvorila papir.
"Na generala i Damjana."
"Mislim da će krenuti na Damjana jer će veoma brzo da ima savršenu priliku."
"Kako to misliš?" Zbunjeno je pogledala, oči su joj odjednom postale nemirne.
"On ti nije rekao?"
"Nije mi rekao sta, Olga!" Od njenog pogleda je obuzeo neki čudan osećaj.
"Organizovali su novi napad na Okrugli sto. Oba generala skupljaju samo najbolje operativce a Damjan je prvi na spisku."
"Moramo da sprečimo tu misiju jer će da se završi loše i sa mnogo većim gubicima nego prošli put!"