Senke prošlosti

Senka

Ponovo je imala košmar, ali ovoga puta drugačijeg od ostalih.
Bila je u svojoj porodičnoj vili u Moskvi.
Onoj u kojoj su joj ubili porodicu.
Ponovo je bila devojčica od deset godina.
Tumarala je po prostranim hodnicima u vili pokušavajući da pronađe nekoga ali oko nje je bilo pusto i mračno.
Jezivo mračno.
Čuli su se samo njeni koraci.
Plašila se tišine koja je vladala oko nje, ali nije bila sama.
Senka u obliku utvare je lebdela na zidu pored nje prateći je u korak.
Svaka soba u koju bi ušla je bila prazna, nije bilo čak ni bilo kakvog nameštaja, samo pustoš.
Na kraju hodnika su bila poslednja vrata.
Kako im se sve više približavala to je strah u njoj sve više rastao.
Nije mogla da objasni zašto ali plašila ih se, kao da se iza njih nalazilo nesto što bi moglo da je povredi.
Kada je stigla ispred njih ta senka koja je u korak pratila se spustila sa zida i oblikovala u osobu.
Imala je kačket na glavi a preko njega kapuljaču. Nije imala lice.
Umesto lica bila je samo tama. Tama koja je pretila da je proguta.
I tada se probudila.
Pokušavala je da dođe do vazduha i da se oslobodi jeze.
To je bio samo san, ponavljala je sebi.
Samo san.

Crni auto je bio parkiran sa druge strane ulice od njene kuće, još uvek su bili tu.
Na brzinu se spremila, general je očekivao na sastanku toga dana.
Biće to prvi sastanak u vezi operacije sada kada je i ona punopravni učesnik u njoj.
Zastala je pored auta i kucnula u prozor.
"Da li vi ikada odlazite odavde?" Upitala je kada su otvorili prozor.
"Kada dođe druga smena."
"Znači podelili ste se u smene?" Nasmejala se iako Ivanu i Nikoli uopšte nije bilo do smejanja.
"Treba li vam prevoz godpođice?"
"Ne,uzeću taksi. A i vi možete da odmorite, svejedno idem u vašu bazu."

Soba u kojoj je bio sastanak je bila puna. Mogla je osim generala Mišića da vidi Olgu, Jovana, Miloša i još nekoliko njih koje nije poznavala i Damjana koga je nastojala da se kloni kao i njegovih pogleda.
Svi su bili fini prema njoj na šta nije bila naviknuta kada su oni u pitanju.
Iako nije mogla da porekne da joj prija jer se prema njoj konačno ophode kao prema sebi ravnima a ne kao prema teškom osuđeniku.
Svi osim Damjana naravno, mogla da se zakune da bi je najradije izbacio iz te sale.
Neko vreme ih je samo slušala kako izlažu svoje planove o operaciji, kada joj se general konačno obratio.
"Ti ih najbolje poznaješ, objasni nam kako ti ljudi funkcionišu."
Bio je to njen trenutak slave, stoga je ustala i stala pored velikog ekrana.
Nije mogla da porekne da je osećala strah dok su svi ti pogledi bili uprti u nju. Mnogi od njih su bili tu kad je bila privedena i ispitivali je.
Davala je sve od sebe da bude hrabra.
Znala je i da je ovo njihov test njene odanosti.
Nisu verovali ćerki surovog mafijaša i razumela ih je.
"Ako želite da ih pobedite, onda pre samog početka morate da ispititate vaše redove jer ih ima svuda.
U policiji, vojsci, vladi u svim mogućim ustanovama."
Damjan se nasmejao a kroz sobu je počeo da se širi žamor koji je general brzo utišao i dao joj znak da nastavi.
Mila je Olgi pružila fleš na šta ga je ona ubacila u laptop i pojavila se mala prezentacija koju je Mila spremila za taj događaj.
"Znam. Nije vam lako da prihvatite i da među vašim redovima postoje izdajnici ali situacija je jednostavno takva.
Kada god bi ste poslali nekoga od vašeg da se ubaci u njihove redove bio bi otkriven baš zato što bi ga neko od korumpiranih izdao.
Zato odustanete od te ideje ili u ovu operaciju ostavite samo one u koje imate potpuno poverenje."
Sa malim daljinskim se prebacila na sledeći slajd.
"Ovo su neki od njih za koje sigurno znam da su korumpirani."
"Kako ti to tako sigurno znaš? Očekuješ da verujemo tvojoj intuiciji?" Dobacio je neko što je i mogla da očekuje.
"U svom izbeglištvu sam imala beskonačno dovoljno vremena da se raspitujem i istražujem o svakome od njih pojedično.
Ono što vam dalje mogu reći je da moj otac nije bio glavni vođa podzemlja i on je imao svoje šefofe. On nije imao svoje mesto već je samo bio posrednik." To ih je već sve iznenadilo, sve osim generala.
"Pravi kraljevi podzemlja se uvek kriju sa strane i imaju svoje ljude koji pregovaraju u njihovo ime.
Isto tako." Pustila je novi slajd i svi su tada po prvi put videli kako izgleda mafijaški "okrugli sto" po kojem operacija i nosi ime.
"I ljudi koji sede za ovim stolom imaju svog šefa. Što znači da koliko god da su oni moćni postoji osoba sa strane koja upravlja njima.
Ko god da sedne za ovim stolom bez obzira što dobiva tima bezgraničnu moć kao vođa klana svoga okruga, istog trenutka postaje zavistan od onog glavnog. Sve beneficije i dobrobiti koje mu se daju imaju nešto što će se tražiti zauzvrat.
Ako se pak odluči na neposlušnost, odbije naredbu ili ustane odgovor je jasan. Smrt.
I to ne samo on, već će cela njegova porodica da bude smaknuta.
Tako se smanjuje mogućnost od osvete u budućnosti.
To se dogodilo i sa mojom porodicom."
"Koja je bila Dimitrova uloga u svemu tome?" Upitao je Miloš a Mila je nastavila da bude hrabra iako je sada sledio težak deo.
"On se u podzemnom svetu proslavio po oružju koje je pravio, tako je počeo da sarađuje sa njima. Bio je obučen da stvori svaku vrstu oružja od običnog pištolja ili puške koju vi nosite do onog najopasnijeg biloškog i hemijskog.
Takođe je bio poznat i po svojoj diskretivnosti i tajnovitosi, nije dozvoljavao da mu se meša u posao i obavljao ga je perfektno. Zbog toga su oni bili zavisni od njega."
"Znači neka vrsta potrčka i kada je postao neposlušan smakli su ga."
Dobacio je neko iz grupe a Mila je ućutala i oborila pogled pred njima.
"Dosta! Ako još neko dobaci nesto slično izbaciću ga odavde. Mila izvini i molim te nastavi." Odjednom se osetila nepoželjnom u toj prostoriji i među tim ljudima.
"Ako bi ste želeli da srušite okrugli sto, morate prvo da se obračunate sa krticama koji bi mogli da vam smetaju na tom putu, a onda da ih uništavate jednog po jedng.
U tome će vam najviše koristiti da ih zavadite među sobom iz senke.
Među njima vlada suparništvo i skrivena mržnja prema drugima.
Identitet glavnog šefa je dobro očuvan, može da bude bilo gde i bilo ko.
Oni su samo njegove marionete a on upravlja sa njima.
Mozda sedi za tim stolom a možda ih posmatra sa svog telefona negde iz senke.
Da bi ste došli do njega morate prvo da uništite njih, kada ostane sam i on će pasti. Bez njih je nemoćan."
Sastanak se privodio kraju.
Na kraju su svi izašli a ona je ostala još malo da se pribere.
"Hvala ti na prezentaciji biće prosleđena Rusima da se i oni upoznaju sa tvojim opisom." Rekao je general kada joj je prišao.
"Dala sam sve od sebe." Odgovorila je bojažljivo. Nije se baš osećala prijatno pred njim nakon svoje male osvete koju mu je bila pripremila.
Ali zaslužio je nakon svega kroz šta je naterao da prođe.
"Žao mi je zbog one neprijatnosti od malopre."
"Očekivala sam to ali nije me mnogo dotaklo. Nemate razloga za brigu."
"Ako mogu pitao bi odakle tebi toliko saznanja o njima? Nisi sve to mogla da čuješ od Dimitra u tako ranim godinama." Spakovala je svoje stvari i uzvratila mu mali ali tužan osmeh.
"Čula sam mnoge stvari od svog oca.
Ja sam bila njegova crna kutija za lokacije koje niko nije smeo da zna, za računice koje bi tek trebalo da se unovče ako isporuka prođe dobro, neko ko je morao da zna da prevodi njegove šifre i da ih uči napamet.
Možda me je baš zato I usvojio da budem njegov mali žrtvenik.
Bila sam dete koje je bezgranično volelo svog oca a koji je sve to pretvarao u zabavu.
Tada nisam mogla da znam sta je posredi svega toga.
A mislili bi ste da sam imala dobar život ."
Saosećao je sa tim malim, sićušnim bićem ispred sebe.
Koliko je Dimitar mogao da bude psihopata da upropasti i to malo nedužno dete?
"Nakon što sam saznala da je moj otac razlog što sam morala da izgubim celu porodicu zamrzla sam ga celim svojim bićem.
Tražila sam razloge koje su dovele do napada na našu kuću i izazvale toliko smrti. Istraživala sam kome je mogao da se toliko zameri da se odluče na tako gnusan poduhvat i ko ga je od njegovih voljenih saradnika izdao, tako sam i došla do svega ovoga.
Tako sam saznala i ko je on zapravo bio.
Verovali ili ne niko nema razlog da mrzi Dimitra i radi sve ovo više od mene.
Prijatan dan generale."
Ostavila ga je samog i zamišljenog.
Ta devojka ga je sve više i više iznenađivala svojim pojavama.

Olga je polako prišla Damjanu koji je ćutke gledao u Milu kako odlazi.
"Nemoj da budeš previše strog prema njoj rođače, i previše tereta nosi na svojim leđima."
"Kao na primer šta?"
Prekrstila je ruke i naslonila se pored njega. Ona je jedina mogla da vidi koliko njen brat nije ravnodušan prema toj devojci.
"Stalo ti je do nje. Na neki čudan način ali jeste. Iako to ne želiš da priznaš brineš se za nju."
"Lupaš gluposti." Nasmejao se
"Ali tvoje oči ne govore tako.
Ti to možda ne razumeš ili jednostavno ne želiš da razumeš ali ova operacija je sve što joj je ostalo.
Ovo je jedini način da se oduži svom bratu što je žrtvovao svoj život da bi je spasio, i jedini način da i sama pronađe svoj mir i svoje mesto na ovom svetu.
Znam i zašto ti se svidela. Kome i ne bi"
Nasmešila se.
"Prošla je toliko toga a i dalje je nepokolebljiva. Život je učinio hladnom osobom. Koliko god puta da je slomiš pojaviće se još jača.
I ti i ona. Oboje ste imali teške živote na svoje načine. Oboje ste izgubljeni i koliko god da ste okruženi ljudima i dalje se osećate sami.
Zato se i mrzite međusobno ali i razumete jedno drugo u isto vreme.
Umesto da budeš tako surov prema njoj budi uz nju. Trebaće joj podrška i zaštita za vreme koje dolazi."
Potapšala ga je po ramenu i otišla svojim putem a on je ostao zamišljen.
Da li je sve to istina? Pitao se.
Da li je stvarno počeo da se vezuje i da mari za tu devojku.

Dugo je sedela na klupi u istom parku u kojem je stalno bila, iako je mrzela osobu kojoj je taj park pripadao.
Na kraju dana nije mogla a da ne razmišlja o svemu što joj se događa i snu od prošle noći.
Senka od osobe koja je pratila onog jutra kada se vraćala je ostavila tako jak utisak na nju da ga je čak u sanjala.
Ali san kao da joj je nešto poručivao.
Zašto se u snu plašila tih vrata?
Osećala se kao da je povezana nekako sa tom osobom. Ostavio je u životu sa razlogom. Ali kojim?
Možda je to ista osoba koja je hakovala vojni sistem u obe države i ista osoba koja je uhodila tom ulicom.
Sve se odigralo u slično vreme.
Ali zašto? Šta je želela od nje?

Damjan je posmatrao iz daljine.
Znao je da će da je zatekne tu. Kada god je imala težak dan bežala je u njegov park.
Bila je neobično zamišljena.
Sve je trebalo da bude samo običan zadatak, ali zašto joj se uporno vraćao?
Zašto joj je stalno dopuštao da mu obuzima misli?
Zašto se odjednom kajao zbog svega što joj je uradio?
Nije smeo da počinje da mari, morao je da se odupre tom osećaju koji se rađao u njemu.
Kada se sve ovo završi ona će otići odavde i više nikada neće morati da je vidi.