Senke prošlosti

Naši grehovi

Dok je avion poletao kroz misli joj je prolazio njen razgovor sa Damjanom pre nego što je ušla na aerodrom.
"Ne sviđa mi se ideja da ideš tamo."
"Ovo je moj izbor rođače." Bio je zabrinut za nju ali to nije bilo dovoljno da je odgovori od puta na koji je odlučila da pođe. Šta god da je rekao nije bilo dovoljno da je natera da ostane.
"Bićeš daleko od mene, neću moći da te zaštitim."
"Ko kaže da će mi biti potrebna zaštita?"
"To je opasan deo, bićeš među opasnim ljudima. A i potrebna si mi ovde."
"A meni je potrebno da odem." Rekla je tiho i nasmešila mu se. Milin nedostatak ih je oboje boleo podjednako.
"Velika sam devojka sada i sposobna da se staram sama o sebi. Ne moraš da brineš." Zagrlila ga je
"Ti moraš da budeš ovde. Potreban si Mili, ne ostavljaj je samu."
Iako joj je bio blizak i došao da je isprati nije mogla da mu kaže pravi razlog svog iznenadnog odlaska.
Mislio je kako samo ide na tu misiju u Rusiji koja će trajati dva meseca jer joj treba da malo bude sama i jer joj je previše teško da gleda Milu u dubokoj komi bez garancije da će im se ikada vratiti.
Što su manje znali to je bilo po bolje po sve. Niko nije morao da zna pravi razlog njenog odlaska.
Ali pre nego što je otišla obavila je razgovor  sa još jednom osobom.
Ana je bila njena sigurna garancija da se neće vratiti nazad praznih ruku.
"Ne igraj svoje igrice sa mnom Ana.
Njih mozda možeš da zavaraš ali ne i mene. Ti si poslednja videla Milu pre napada na nju.
Znam zbog čega ste se našle, ona nije ništa krila od mene."
"Onda i znaš da sam joj rekla sve što sam znala." Ana je istrgla svoju ruku iz njene.
"Ne podržavam to što želiš da uradiš.
Ni ne znaš kakvoj ćeš se opasnosti izložiti. On nije neko ko može da se uhvati a tek neko ko pošteđuje one koje se usude da pokušaju."
"Ali ja nisam bilo ko a on me ne poznaje." Premišljala se a Olgu je ta njena briga za njen život užasno iritirala.
"U redu, vidim da ne mogu da te odbedim od te samoubilačke misije.
Ako Senka sada nešto radi to je zasigurno povezano sa Okruglim stolom. Možeš ga pronaći samo u njihovoj blizini."
"Zar nije i bilo, od samog početka?" Pogledala je pronicljivo.
"Sada će tek početi, posle ovoga što se desilo Mili nemoj uopšte da sumnjaš da će se stvari tek sad zakuvati.
Daću ti neke od svojih kontakta ako misliš da ga pronađeš. Ali postoji jedna osoba koja ti zasigurno može reći gde je i ko je on."
"A to je?"
"Nikolaj. Ne znam kako ali nekako su povezani. Pokušavala sam da kažem Mili da ne sme da mu veruje ali nije želela da sluša."
"Znala sam nešto mora da smrdi sa tim čovekom."
"Oni su mafija. Nikada nećeš moći da računaš da si na čisto sa njima i da ne govore suprotno od onoga što stvarno misle."
"Nisam ni mislila da može biti drugačije."
"Moje 'čuvaj se' ti ne može pomoći. Zato se potrudi samo da se vratiš u jednom komadu. Susret sa Senkom, ako uopšte budeš uspela u tom svom naumu ne ostavlja lepe uspomene."
Kada bi je pogledala i sama bi poverovala u iskrenost njenih reči.
To je bilo ozbiljno upozorenje a njen pogled joj je govorio da srlja u sopstvenu propast.
Na kraju krajeva on je toliko godina manipulisao sa njom, i zato je i mogla da razume taj strah u njenim očima.
Ali ona nije bila poput nje i nije bila neko ko se može lako izmanipulisati.
Imala je potpuno drugačiji plan i zakletvu koju je planirala da ispuni.

Ana se pridružila Damjanu koji je mirno stajao na vratima od bolničke sobe u kojoj je bila Mila u posmatrao je u tišini.
Oko nje su svuda bili aparati na koje je bila priključena, čuli su se otkucaji njenog srca a na licu je imala pumpicu za kiseonik.
"Čudno je, ali ja i ti imamo mnogo zajedničkih stvari kada je ona u pitanju."
"A to su?" Nije se trudio da joj uzvrati pogled. Nije ga ni želela, njih dvoje jednostavno nisu mogli da podnesu jedno drugo. Trpeli su se samo zbog Mile.
"Ja sam trebala da se zbližim sa njom i nateram je da mi veruje samo kako bi mogla da je kontrolišem i svaki njen pokret prenosim svom šefu, a ti si trebao da se zbližiš sa njom samo kako bi je priveo i naterao je da otkrije svoj pravi identet tvom šefu."
Stezao je pesnice pred njom ali nije marila, nije je plašio. To je samo bila njihova surova realnost.
"Pogledaj nas sada." Nasmešila se
"Ja i ti, ljudi koje je najviše volela i koji su je najviše povredili mole se i čekaju da se probudi."
"Ja priznajem svoje grehe."
"Priznajem ih i ja. Ona je trebalo da bude samo moj zadatak ali nisam mogla da zamislim da bih mogla i toliko da se zbližim sa njom. Toliko da je zavolim kao sestru.
Ali ona je jedndnostavno takva, zar ne?
Ne možeš da je ne zavoliš.
Čak i kamen bi se slomio pred njenom lepotom i dobrotom." Tužno je pogledala u nju.
"Nikada nije mogla da bude srećna.
Sta god da uradila i koliko god pokušavala nije mogla da se pomiri sa gubitkom svoje braće.
Nije mogla bez njih a onda nije mogla ni bez tebe." Krajičkom oka je pogledao u njenom pravcu nakon tih reči.
"0na je godinama uveravala sebe kako mora non stop da beži od osećaja da joj neko diše sa vratim. Da su je pronašli.
A onda si je pronašao ti i više nije mogla nigde da pobegne.
Na kraju, ne znam kako, dugo nisam mogla da shvatim, ali sada znam.
Na kraju nije mogla da pobegne od tebe.Bio si onaj koji je uspeo da skine njenu masku, naterao si je da ponovo progleda, bio si onaj od kojeg nije morala da se krije.
Mogla je konačno da bude ono što jeste, u svom tom nemiru u tebi je pronašla mir. Volela te je više od bilo čega."
"Tako mirno spava, kao da bi se uskoro mogla probuditi. A realnost je potpuno drugačija, neizvesna."
"Nedostaje mi njen osmeh i njen glas.
Sama njena pojava je bila toliko elegantna i nedostižna da bi imao osećaj da gledaš u anđela ispred sebe.
Zaslužuje ceo svet, ona je bila najnevinija u celoj ovoj zbrkanoj igri koju su joj nametnuli."
"Nedostaje mi svaki deo nje."
"Tužno je kako je prošlost na kraju ipak uspela da je sustigne."
"Probudiće se." Glas mu je bio takav kao da je vise pokušavao njih da ubedi u to da će se Mila probuditi.
Njih dvoje, zakleti neprijatelji oboje grešni stajali su jedno pored drugog i molili se da Mila ponovo otvori oči i da ih spasi njihovog očaja i grehova sa kojima se suočavaju.
Ali Mila je vodila svoju bitku. Bila je sama, izgubljena, pokušavala je da pronađe svoj put da im se vrati nazad.
Ali putu kojim je hodala se nije nazirao kraj.Ona je vodila svoju bitku. Damjan i Ana su je čekali da im se vrati.
Olga je otišla na svoj zadatak pun neizvesnosti i prekriven opasnošću.
Senka je vrebao iz tišine suočen sa svojom realnošću i neplaniranom štetom koju je prouzrokovao.
Nije više bilo pobednika svi su bili uvučeni u mrežu koja je bila ispletena oko njih i nije bilo povratka.