Senke prošlosti

Vuk u jagnjećoj koži

"Nema šanse da je taj kučkin sin Aleksej Orlov. On je mrtav. Zar nije?"
"Očigledno nije." Rekao je Damjan.
Senka, čiji identitet su tako dugo pokušavali da razotkriju je bio neko ko se vratio iz mrtavih.
Ili ne. Ako bi malo bolje razmislili on nikada nije ni bio mrtav, samo je želeo da svet tako misli. Sve ih je izigrao.
"Ovo otkriće menja sve." Rekao je general
"I puno toga postavlja na svoje mesto."
Dodao je Miloš koji se vrteo u svojoj stolici "Sada bar znamo koji je njegov deo u celoj ovoj priči. Sveti se."
"I malo je reći da uspeva." Rekao je Jovan dok su svi zajedno sa njim gledali video u kojem Senka masakrira jednog od najodanijih generala vođe Okruglog stola a onda isti taj sto lomi na pola i pred kamere otkriva svoj pravi identitet.
"Mislite da Mila zna?"
"A šta mislite zašto je toliko jako želela da se vrati u Rusiju." Jovan je morao da se složi sa Milošem
"Sranje! Zašto nije rekla ako je znala."
Damjan je lupio rukama u sto
"A da li bi ti?" Miloš ga je upitno pogledao "Da saznaš kako je brat i jedini preostali član porodice za koga si mislio da je mrtav nekako ipak živ i da ga dve države žele iza rešetaka a mafija mrtvog šta bih ti uradio?
Ne možemo da očekujemo da bude na našoj strani ako postoji sumnja da je taj lik živ. Isto koliko je odana tebi mora da je i njemu. Na kraju krajeva on je njen brat. Ne možemo da je krivimo."
Iako je morao da se složi sa Milošem to nije menjalo činjenicu da je Mila krila tajne od njega i slagala razlog svog iznenadnog odlaska u Rusiju.
A bila mu je obećala nešto sasvim drugo.
"I šta sada?" Upitao je gurajući ljutnju i bes sa strane.
"Sada mi putujemo u Rusiju gde ćemo se pridružiti njihovom timu.
Bio to Aleksej ili njegov otac lično, niko nas neće sprečiti da završimo ovu operaciju do kraja."

Istu noć spakovali su se i otputovali u Rusiju. Nije znao šta ga je više ljutilo.
Činjenica da je Mila svo to vreme vodila tajnu istragu o Senci bez da ih obaveštava o tome, i da je i njegova sestra bila umešana, ili činjenica da su sebe uvukle u neku opasnost iz koje će morati da ih vadi.
A on je sve mogao da oprosti ali izdaju nikako, iako je duboko u sebi znao da ne može da je krivi. Postavili su je da bira između dve vatre dok je izbor bio nemoguć. Ona nije planirala da bira između njih dvojice, već da sredi stvari tako da krajnji ishod cele te priče bude bez gubitaka bilo koga a da je njoj stalo do njega.
Previše naivno po njegovom mišljenju.

Olga je bila svesna da su ih uhvatili u klopci. Ljudi koji su im nenajavljeno došli u posetu nisu mogli da budu ljudi iz vlade koji su želeli samo kratak razgovor sa Milom. A njen pogled kada je pod pritiskom napuštala njihovu hotelsku sobu joj je to jasno stavljao do znanja.
Bile su nadjačane i same, samo jedan pokušaj samodbrane bi ih odveo prvo u smrt, Mila je to osetila pre nje, bili su grubi i odveli su samo nju.
Poslednji pogled pre nego što su je odveli je bio prema kutiji u kojoj su sakrile taj papir koji su pronašli u vili i koji je bio njeno tajno oružje.
Želela je da se Olga umesto nje postara da taj papir stigne i prave ruke.
Ruke koji bi mogle da je spasu.
Ali Olga je sada bila potpuno sama i izgubljena bez Mile koja je nestala.
Nije znala šta da radi ni kome da se obrati za pomoć. Mogla je samo da čeka i da se moli da će Mila biti dobro.
Bilo je kasno kada se vratila u sobu nakon što je pokušavala da pronađe bilo šta što bi je odvelo do Mile.
U sobi je bilo mračno ali pored balkona u njihovoj sobi je stajala visoka silueta muškarca okrenuta joj leđima i zaklonjena mrakom.
Dobro je znala ko je to, kada se okrenuo prema njoj kao i uvek nosio je masku na lice. Nije znala kako da reaguje niti se usuđivala da ga nazove pravim imenom. Prošlo je dosta vremena od kada ga je poslednji put videla i obećao joj je smrt ako se usudi da se ponovo vrati u Rusiju što ona očito nije poslušala.
Ali njegov pogled nije govorio da je tu da je povredi, već da je došao po nešto drugo. Nešto što mu pripada.
Znao je da je Mila oteta.
Glavno oružje za konačno uništenje Okruglog stola je sada bilo u njenim rukama i na njoj je bilo da odluči kome će da ga preda.
Ako ga preda Senci onda to znači da izdaje svoju zakletvu koju je položila kada je stupila u vojsku i svoju jedinicu.
Čovek koji je stajao ispred nje je bio državni neprijatelj.
Morala je da bira a vreme je isticalo.
"Vrati mi je sigurnu." Rekla je kada mu je pružila papir a on je samo klimnuo glavom i nestao kroz terasu ostavivši je samu i u tami da se suoči sa izborom koji je upravo napravila i koji bi mogao da uništi njenu karijeru pre nego što je uopšte i počela.