Senke prošlosti

Osveta

Olga je Miline kuhinje donela dve šolje sa čajem i sela u slobodnoj fotelji.
"Izdominirala si tamo. Sve si ih ostavila bez teksta."
"Jesam li?" Uzvratila joj je osmeh i popila gutljaj toplog čaja.
"Sada ti držiš uzde u rukama.
General zna da ne može da te odbije.
Sta planiraš dalje da radiš?
"Napraviću neki plan." Rekla je sa uzdahom "Sve bi bilo lakše da znam ko osim vas zna za mene."
Jos uvek bi se setila te senke koja je pratile to jutro.
Da je želela da je ubije imala je sjajnu priliku jer ne bi imala svedoka ali samo ju je pustila.
Ili je to samo bilo upozorenje, da će se vratiti po nju. Ništa joj nije bilo jasno.
"Što je najgore ni mi nemamo ideju ko je to, ni šta želi."
"Jednom ćemo da saznamo."
"Jedno ime je bilo dovoljno da slomiš generala. Ceo sastanak si već imala spreman u glavi, priznaj?
Ko je bio Matej Romanov? Očito je da ga je general znao čim je imao onakvu facu kada si izašla ali ko je bio on?
Nikada ranije nisam čula to ime."
"Najbolji prijatelj vašeg generala i najveći neprijatelj mog oca." Rekla je zamišljeno a Olga je zaintrigirano pogledala. Želela je da čuje tu priču.
"Vidiš ja sam oduvek znala na šta je sve moj otac bi sposoban kada mu neko dira posao. Znala sam da je ubijao i ranije zato me ona crna kaseta nije mnogo iznenadila.
Nisam imala više od sedam godina kada se sve to dešavalo.
Znala sam samo da je neko ozbiljno ugrožavao očeve poslove i bio je besan zbog toga. Mesecima se nije smirivao.
Bio je to težak period za našu porodicu." Kroz maglu se sećala tog perioda.
"Mislim da su oni pre nego što je moj otac postao moćan u podzemnom svetu bili neki prijatelji a onda se sve pretvorilo u obračun i neku vrstu osvete. Taj čovek je bio toliko opasan da je čak i "okrugli sto" zazirao od njega.
Na kraju se sve završilo tako što mu je moj otac postavio klopku i ubio ga. Ili mu se ovaj sam predao.
Kako se završila ta priča je misterija. Na kraju je svakako moj otac izašao iz nje kao pobednik, što mu je donelo je još veću slavu u podzemnom svetu."
"Zato je general Mišić toliko mrzeo tvog oca i želeo da ga strpa iza rešetaka." Olga se nasmejala, njihov general je zaista imao zanimljivu prošlost.
"To je svakako bio jedan od razloga.
Trebalo bi da kreneš, kasno je."
"Upravu si. Bio je ovo naporan dan." Olga se složila sa njim i krenula da se oblači kada se na vratima začilo glasno lupanje.
Obe su imale isti pogled. Mila nikoga nije očekivala tako kasno.
Kada se lupanje ponovilo Mila je otvorila vrata i ugledala Damjana ispred njih.
"Šta ti radiš ovde?" Olga je prva upitala.
"To bi i ja tebe želeo da pitam?" Bio je napet i ljut. Olga je zabrinuto pogledala u Milu na šta joj je ona samo klimnula glavom time joj dajući do znanja da će sve da bude u redu i da ih ostavi same.
"Vidimo se sutra."

" Šta želiš?" Upitala ga je kada je Olga otišla.
"Šta si rekla generalu pa si ga dovela u onakvo stanje."
"Zašto? Vi meni možete da ulazite u prošlost a ja vašu ne smem da diram?"
"Prelaziš preveliku granicu." Uperio je prstom u nju a ona se nasmejala.
"I šta ćeš da uradiš povodom tog pitanja? Uhapsićeš me? Udaričeš me?
Nebi bio ni prvi ni poslednji."
"Zašto radiš ovo Mila? Zašto se uključuješ u istragu na takav način?
Koji ti je cilj?" Nije mogla da suzdrži smeh.
"Ali zar nisi upravo ovo i želeo? Trebalo bi da si zadovoljan."
"Trebalo je samo da  dolaziš sa vremena na vreme. Da odgovaraš na pitanja koja ti se postavljaju, da potvrđuješ informacije i imena za koje te pitaju. To sam želeo.
Ništa više od toga se nebi tražilo od tebe.
Ali ti biraš da se direktno uključiš u operaciju. Je l to radiš meni u inat?
Otkrio sam te, manipulisao sa tobom..."
"Šta zamišljaš da si ti?" Prekinula ga je i sada ona uperila prst u njega.
Nikola i Jovan su iz auta imali da gledaju pravu predstavu i uživali su u njoj.
"Nemoj da imaš tako visoko mišljenje o sebi. Nisi mi toliko bitan faktor u životu."
"Zašto onda izlažeš sebe tolikoj opasnosti. Jesi svesna koliko rizikuješ što se toliko izlažeš svetu!" Nije više mogao da se kontroliše izgubio je svaki gram kontrole pored nje.
"Jesi li uopšte svesna koliko sada lako mogu da te otkriju!"
"Možda više ne želim da se krijem."
"Želiš da te ubiju?" Uneo joj se u lice dok ga je ona netremice gledala.
"Zašto je tebe briga?" Gledala ga je pravo u oči.
"Hoće li me ubiti ili neće, zašto je tebe briga?"
Zgrabio ju je za zglob od ruke čvrsto je stežući ne mareći što joj zadaje bol.
"Misliš da si mnogo pametna zar ne?
Generala si mozda mogla da navučeš kako želiš da pomogneš ali mene ne možeš. Pokušavaš samo da pronađeš put kako da pobegneš."
"Ne brini, kada se sve ovo završi otiću ću odavde i više me nikada nećete videti." Istrgla je svoju ruku iz njegove
nemoćna da pred njim suzdrži suze.
"Šta si očekivao uopšte? Da ću da budem vaša mala poslušna devojčica?
Žao mi je ali stvari tako neće ići komadante!" Povikala je kroz suze
"Ne možeš da me zaštitiš od njih, ni ti ni bilo ko drugi.
Iscenirala sam svoju smrt u sirotištu, promenila sam ime, došla sam čak ovde ali nije pomoglo. Opet ste me pronašli.
I osim vas pronašao me još neko!"
Odmakla se od njega i obrisala suze.
"Kao što si rekao, ja godinama živim u Dimitrovoj senci, ako joj se ne suprotstavim nikada neću da budem slobodna."
"On je mrtav..."
"Kao i moja majka i moja braća kao i mnogi drugi ljudi koji su život izgubili zbog mog oca a oni zaslužuju da pronađu svoj mir.
Moj brat je žrtvovao svoj život da bi ja živela, salužuje da bar na nebu pronađe svoj mir. Dugujem mu bar toliko."
"I kako ti tako sama i bespomoćna planiraš da se suprotstaviš ljudima koji su ti ubili porodicu i ljudima koji sede za okruglim stolom?"
"Na svoj način." Odgovorila je nateravši ga da se nasmeje.
"Želeo si da pronađem novu svrhu za životom i pronašla sam je.
Možda čak i iz senke ali uništiću ih. Biću jedan od razloga njihove propasti.
I ne možeš da me zaustaviš."
"Kad već tako čvrsto želiš osvetu onda iskopaj i jednu jamu za sebe. Nemoj da misliš da ćeš da se izvučeš bez posledica."
Nemo ga je gledala, znala je tačno šta joj tim rečima poručuje.
Osvetiće se ali će zauvek da izgubi svoj mir.
"Znam mrziš me, ne simpatišem ni je tebe ako ti je lakše.I šta više priznajem.
Bilo mi je neverovatno zabavno dok sam se igrao sa tobom i pokušavao da te navedem da otkriješ svoj pravi identitet i dok sam te privodio. Bilo mi je zabavno čak i dok sam ti u svojoj kući privijao rane i tešio te..." Prekinuo ga je njen šamar, oči su joj se punile suzama i bila je besna. Dozvoljavao je sebi i previše.
"Gubi se!"
"Misliš da si jaka ali slaba si. Slaba si toliko da bi jedan običan dodir bio dovoljan da te slomi.
Odustani od ravnopravnog učestvovanja u operaciji i drži se na određenoj distanci kao što se u početku i očekivalo od tebe."
Okrenuo se i otišao a Mila je svom snagom zalupila vratima od svoje kuće, spustila se na pod i briznula u plač.

Nije on znao ništa. Nije znao kroz šta je sve morala da prođe da bi stigla tu gde jeste.
I možda je bila jaka pred svetom ali zapravo je bila slaba.
Sama i nezaštićena. Plašila se ljudi, njihove blizine i njihovog dodira.
Nikome nije verovala.
Plašila se te tajne operacije, njenog početka i kraja.
Plašila se čak i njega.
Ali nadjačaće strah i neće mu dozvoliti da je pokoleba.
Jednom je možda uspeo ali neće mu dozvoliti da joj uradi to ponovo.
Neće opet da poveruje u njegovu lažnu brigu.