Senke prošlosti

Izbor

Trebalo mu je piće. Svima im je trebalo žestoko piće nakon što se Miloš vratio sa zadatka.
"Kako to misliš bili su sprat jedan iznad drugog?" Upitao je Jovan u šoku dok ih je Damjan ćutke slušao.
"Oba upada u nas sistem su se odigrala u Njujorku, u istom hotelu a naš misteriozni haker je bio sprat iznad terorista."
"Niste mogli da mu uhvatite nikakav trag?"
"Tip je kao duh. Ni jedna kamera ga nije uhvatila. Soba u kojoj je bio uopšte nije bila iznajmljena, ne zna se kako je uopšte ušao u nju a da ga niko ne primeti čak ni jedna kamera. Nije ostavio nikakav otisak, apsolutno ništa.
Znamo da je bio tu ali ne možemo da ga identifikujemo. Nemamo apsolutno nikakav trag o njemu."
"Profesionalac."
"Još kakav." Miloš je prekrstio ruke "Sa ovakvom vrstom profesionalnosti se jos nisam susreo a sretao sam svakakve.
Njegove namere su još veća misterija."
"Misliš na Orlovu?"
"Na koga drugog, nije joj pomogao bez razloga."
Postoje dve solucije za to." Damjan se po prvi put umešao u razgovor.
"Ona ima nesto sto on želi pa mu je potrebna živa, ili želi da je ubije pre njih. Možda je trenutno spasio od terorista i trenutno beži jer zna da ga traže, ali doći će ovde kad tad."
"Šta planiraš da radiš?" Upitao ga je Miloš a Damjan je zamišljeno odpio gutljaj svog viskija.
"Za sada nista." Odgovrio je nakon nekoliko trenutaka " Čekaćemo ga da dodje po nju. A doći će."
"A Orlova?" Pronicljivo ga je pogledao.
"Da li ste joj slobodu, ali sa cenom.
Doveli ste je skoro do ludila, ucenjivali je, pustili da gleda kako joj pljuju po porodici. A ti, igrao si se sa njom."
"Morala je da shvati da je u klopci i da nema gde. Odbijala je svaki poziv da sarađuje." Odgovorio je ali oba njegova prijatelja su ga gledala sa nepoverenjem.
"Zašto me tako gledate!" Pogled mu je odjednom postao nemiran.
"Morao sam da je nateram da se okrene protiv Dimitra. Morao sam da pronađem način na je ubedim da sarađuje u operaciji. Video je bio jedini način i general se složio."
"Saterali ste je u ćošak ali odužiće vam se za to. Dimitar nije jedini kojeg je prozrela.Svestan si toga zar ne?
"I više sam nego svestan toga. Pitanje je samo šta će da uradi."

Čekala je da sunce zađe, a onda je počela sa spremanjem.
Tamno zelena elegantna haljina sa kaišem oko struka, visoke crne potpetice, bordi karmin na usnama, oči savršeno dovedene do izražaja a dugu loknastu kosu je skupila u jednu stranu i pustila da joj padne preko ramena.
Devojka ispred ogledala više nije bila Mila Vojinović već Irina Orlova lično.
Ne premišljajući se ni trenutka čvrstim i odvažnim koracima, sa tašnom i crnom kasetom u rukama je krenula na sastanak koji je ona zakazala i u vreme koje je njoj odgovaralo.
Sada je ona preuzimala uzde u rukama.
Niko je nije sprečavao dok je išla prema generalovoj kancelariji, znali su da dolazi.
Hodala je podignute glave a oni su je gledali sa prikrivenim strahopoštovanjem.
Dobro je znala kakvu je odluku donela i da kada zakorači u tu kancelariju da neće biti povratka nazad.
Ali drugi način nije postojao a ona više nije imala šta da izgubi.
"Izvoli sedi?" Rekao je general kada je ušla u njegovu kancelariju.
Mila se smestila u fotelju, elegantno prekrstila noge i spustila crnu kasetu na sto pored njega dok je on pronicljivo proučavao.
Izgledala je drugačije, to nije bila Mila koju su oni poznavali.
"Izvolite, vraćam vam vaše vlasništvo nazad."
"Odslušala si je?" Nije morala ništa da odgovori, znao je da jeste.
"Moram da priznam da me je tvoj poziv iznenadio, nisam ga očekivao."
"Mislila sam da vi unapred znate svaki moj korak." Nasmejala se i prekrstila ruke.
"Obećali ste mi da niko osim vas neće da zna za moj identitet, ali izneverili ste. Što je i bilo za očekivati."
"I mi smo zatečeni jednako koliko i ti?"
"Zašto mislite da sam ja zatečena?" Uputila mu je provocirajući osmeh.
"Znala sam da će za vama doći i drugi.
Kada živite ovakav život morate da budete spremni na sve. Morate uvek da imate spreman plan sa strane.
Plan za beg ako osetite da vam je neko za petama, plan ako ste uhvaćeni.
Uvek morate da budete u prednosti."
"Nisi ovde da sarađuješ zar ne?"
"Ovde sam da pregovaram."
"Misliš da si u poziciji da pregovaraš?"
Nasmejao se.
"Mislite li da imate drugog izbora osim da me saslušate?" Pogledala ga je pravo u oči.
"Želeli ste da sarađujem u tajnoj operaciji koju ste pokrenuli protiv mog oca? Lukavo ste se potrudili da me namamite u nju. I uspeli ste. Došla sam. Ali imam svoje zahteve i pregovaraćemo u vezi njih, ja nemam sta da izgubim ali vi imate."
"Što znači?"
"Što znači da ne zelim da budem samo vas izvor od koga ćete da crpite informacije, već da budem punopravni učesnik u operaciji."
"Zašto bih to želela?" Pred njim je glavom i bradom bila Irina Orlova.
I ostavila ga je zatečenog svojim zahtevom.
"Kada ste spominjali žrtve koje su stradali zbog mog oca tri ste zaboravili da pomenete.
Viktor, Tibor i Aleksej Orlov. Tako su se zvali, i bili su moja braća."
Poginuo je glavu pred njom. To je bio prvi put da je pognuo glavu pred bilo kim.
"Moj otac je bio loš, bio je ubica i zasluživao je da bude kažnjen ali moja braća su bila nedužna.
I verujete mi mrzim svog oca više od bilo čega zbog svega što je uradio.
Više od bilo koga želim da sva njegova prljava zlodela izađu na površinu.
Ali moja braća zaslužuju pravdu, i oni su njegove žrtve."
"Znači izabrala si da sarađuješ?"
"Ne verujem vam. Ali među ljudima koji sede za "okruglim stolom" se nalaze i ljudi koji su naredili pogubljenje moje porodice.
Ako ih neko ne zaustavi, pojaviće se još neka Irina koja će da proživljava pakao od života poput mene. Stradaće još mnogo nedužnih porodica, još mnogo nedužne krvi ce da bude proliveno.
Pitanje je trenutka kada će da dođu po mene, toga sam i više nego svesna, a ja ne planiram više da bežim."
"Svesno želiš da se kockaš sa životom."
Pogledao je u neverici.
"Kao što sam rekla, ja nemam sta da izgubim a vi ne možete da vodite rat protiv neprijatelja ako usput ne poznajete njega i njegovu taktiku ratovanja. A taj svet niko ne poznaje bolje od mene."
"Kako da znam da nećeš da nas izdaš?"
"Izgleda da nemate izbora?" Stavila ga je u istu poziciju kao sto su nekada i oni nju.
"Ako postoji osoba koja zna da sam živa želim da znam ko je to i sta želi od mene, jer mi nije pomogao bez razloga.
Ako želite da ja verujem vama moraćete da verujete i vi meni."
"Svesna si da kada se jednom upustiš u ovo neće biti povratka?"
"Ovo je jedini način da se oslobodim svojih okova i da isteram pravdu za sve nevine ljude koji su stradali zbog mog oca. I verujte svesna sam svih posledica koje dolaze za tom odlukom. Da nisam ne bi bila ovde.
Ako se dobro sećam, i vi ste nekog izgubili zbog mog oca. Nekog koga ste mnogo voleli."
Lice mu je postalo namršteno nakon te rečenice. Mogla je da mu vidi bes i mržnju u očima. I to prema njoj.
"Matej Romanov. Tako se zvao zar ne?
Moj otac je naredio njegovo ubistvo.
Bio je vaš najbolji prijatelj."
Udarila ga je tamo gde nije smela i gde ga je najviše bolelo.
Bilo je vreme da ode.
"I još nešto?" Još jednom se okrenula prema nego što je izšla napolje.
"Jednom kada se operacija završi otići ću odavde zauvek. I vi nećete moći da me zaustavite."
Ostavivši ga samog i slomljenog izašla je. Iz prostorije u kojoj su je jednom satima mučili i ispitivali sada je izašla podignute glave.
Znala je pravi način kako da mu se osveti za sve što joj je uradio, za svaku ranu koju su joj otvorili.

Damjan je bio u hodniku sa ostatkom družine i čekao da se sastanak završi.
Ta devojka je izašla nasmejana a general je sedeo pognute glave.
"Zašto ovo radiš?" Pred njim nije više stajala mala uplašena devojčica već prava dama koja je snažno stajala na svojim nogama, a upravo dobila i šta je htela.
"Upozorila sam te." Na licu joj se pojavio lukavi osmeh.
"Ja sam tebe upoznala, znam ko si i na šta si spreman, ali ti mene ne poznaješ.
Obećala sam ti da ću te uveriti da si me potcenio." Bio je zbunjen.
"Ne znam da li je to samo nešto u vazduhu ili u tvojim očima, ali iz tvoje igre ja izlazim kao pobednik.
Dobro bih se pripremila na tvom mestu, ovde će uskoro da postane mnogo zanimljivo." Pobednički se nasmejala i krenula svojim putem.
"Čestitam vam komadante." Olga ga je potapšala po ramenu "Oživeli ste Irinu Orlovu iz mrtvih. Sada se pripremite za posledice." Nasmejana krenula je za Milom dok su Damjan besno stezao pesnice i jedva suzdržavajući bes.