Senke prošlosti

Uradicu to

"Mila, ubrzaj se malo zakasnicemo!" Čula je Anu iz predsoblja koja je već nedelju dana nije napuštala njenu kuću.
Ana je bila njena najbolja drugarica, više kao starija sestra koju nikad nije imala i čijoj porodici je i dugovala nov život i novo ime. Anina majka Sofija je bila žena koja je spasila teškog života na ulici i uzela pod svoje okrilje.
"Evo me spremna sam, možemo da krenemo."
"Jesi li sigurna da nećeš da promeniš taj džemper? Izgleda kao stavri koje su se nosile u prošlom veku." Rekla je sa odvratnošću posmatrajući braon i širok džemper na Mili.
"Zašto, mislim da je savršen?"
"Nikada neću razumeti vas filozofe i vaš stil oblačenja. U takvom izdanju nikad nećeš pronaći dečka."
"Ni ne tražim ga."
"U tome je i problem." Ana je za razliku od Mile bila društveni tip osobe dok je Mila bila zatvorena i oprezna
Odlučile su da tog dana prošetaju i u obližnjem kaficu su se našle sa Milinom drugaricom sa fakulteta Suzi. Mila je uživala dok je slušala Suzine priče o njenom bivšem dečku i Aninoj novoj potencnoj avanturi a onda je razgovor otišao u sasvim neočekivanom pravcu.
"Da samo malo promeniš svoj način razmišljanja i oblačenja imala bi dečka!"
"Ne razumem sta to fali mom ponašanju i oblačenju?"
"Zaista Mila? Zaista!" Sizi nije mogla da prestane da se smeje dok je slušala raspravu kojoj nije bilo kraja. Ali još neko je slušao njihov razgovor, neko koga one nisu primećivale.
Damjan je sa svojim zamenikom i dobrim prijateljem Jovanom sedeo za stolom pored njihovog, okrenut im leđima u ruci držeći fajl koji je tog dana dobio od generala protiv svoje volje i uporedjivao devojku na slici i devojku koja je sedela iza njega. Bila je to svakako ona i izgledala je opušteno ili je to bila samo maska.
"Jesi li prihvatio?" Upitao ga je zamenik
"Još nisam odlučio." Odgovorio je I nastavio da sluša raspravu iza sebe.
"Vidiš Suzi, koliko je nedokazana. Nikada nećeš naći dečka sa takvim razmišljanjem."
"Izgledam li kao da sam u potrazi za njim?"
"Mila slažem se da imaš svoje mišljenje i divim ti se svakako zbog toga. Ali imaš skoro dvadeset godina, ti si lepa devojka a grad je pun lepih muškaraca koji bi voleli da izađu sa tobom." Suzi je pokušavala da ublaži situaciju." Mlada si, treba ti neko da te upotpuni, neko sa kim uvek možeš da izađeš, prošetaš, neko da popuni tvoje slobodno vreme, neko na koga uvek možeš da računaš, neko prema kome ćeš osećati neke emocije."
"Zaista se osećam poptuno dobro i ovako, kada mi se izlazi izaći ću sa vama, imam na koga da računam, sasvim sam zadovoljana sa svojim slobodnim vremenom i nisam emotivna osoba."
"Odustajem!" Ana je podigla ruke u znak predaje a Suzi je uzdahnula
"Mila mislim na nekog ko nije ja i Ana. Muškarci su dobri..."
"Kao za šta." Čak je i Damjan podigao upitan pogled prema Jovanu nakon njenih poslednjih reči, pomislivši u sebi sta to treba da znači?
"Muškarci." Mila je popila gutljaj svog soka i uzvratila pogled devojkama koje su je bez teksta gledale.
"Navedite mi jednu korisnu stvar kod njih osim dobrog provoda i seksa? Slažem se da postoje oni pravi ali oni su odavno na Uneskovoj ugroženoj vrsti. Svakom muškarcu će prvo za oko zapasti vaše obline pa tek onda vaša ličnost. Slažem se da malo zabave nije na odmetu ali devojka onda dobije vulgarne nadimke a dečko ispadne faca jer je stavio još jednu recku u svom dnevniku slomljenih srca. Nema nikakve ravnopravnosoti. I odakle vam ideja da je muškarac potreban ženi da bi bila srećna?" Nasmejala se "Zar nije bolje biti samostalna i nezavisna žena nego zavisna? On može da bude tu samo kao podrška. A i usput ljubav je prolazna stvar, čak i oni pravi što tvrde će ih samo smrt rastaviti će podleći iskušenju ako smrt izgleda kao Kim Kardašijan. Neće izdržati, jer, to je muško.
Žena će uvek morati da bude pronicljiva jer uvek može naići lepša, izazovnja čak i mlađa. Mora da bude dobar manipulator da bi opstala u ovom svetu gde muškarci imaju glavnu reč. Muško će uvek gledati samo telo i zahtevati telo a daće samo malo pažnje zauzvrat." Damjan je osećao kako polako peni jer je devojka preterala a u sebi se pitao šta je sa ženom koja rodi dete a zatim ga ostavi i ode sa drugim čovekom. Kakva je onda to ona osoba?
"Mila sa nekim stvarima se slažem ali za neke moraš spustiti kriterijume."
"Sa takvim kriterijumima jasno je zašto je vaša drugarica sama." Damjan više nije mogao da izdrži.
"Znate li da je nekulturno slušati tuđ razgovor?" Mila je oštro uzvratila na provokavciju i progutala knedlu zbog pogleda koji joj je taj stranac uputio. Izgledao je zastrašujuće.
"Nisam mogao a da ne čujem. Slažem se vama da mi muškarci imamo mane i gadnu narav, ali..." Pronicljivo ga je pogledala nakon tog "ali".
"Šta mislite da žene prvo primete na muškarcu? Prvo njegov izgled, a zatim i njegov novac, ako je bogatiji onda je i poželjniji, ostali smrtnici su nebitni. I ne zavaravaj se jer će retko koja odoleti toj želji. Razmisli o tome, devojčice." Pobednički joj se nasmejao.
"Devojčice?" Pogledala ga je uvređeno "Ne znam ko ste I šta više ne zanima me. Ali da se niste pronašli u nekoj rečenici koju je izgovorila jedna devojčica ne bi ste se našli uvređeni, zar ne? Ovo je bilo samo zezanje žao mi je ako vam je ponos povređen. Na vašem mestu bi poradila malo na samopuzdanju i vaspitanju." Sada je ona bila ta koja se pobednički smejala ali njemu to nije smetalo. Jovan ga je posmatrao sa sažaljenjem u očima a on mu je pogledom dao do znanja da je vreme da krenu. General je svakako bio u pravu kada je rekao da ta devojka nije obična i da je pronicljiva a on se upravo malo poigrao sa njom a da ona to nije ni shvatila.
Narednog dana devojke su izrazile želju da izađu i Mila se složila. Ana je nameravala da se uskoro vrati u Pariz a Mila je smatrala da bi bilo nekulturno sa njene strane kad joj nebi ispunila želju i izašla sa njom I Suzi.
U pitanju je bila svirka u obližnjem baru. Mila nije planirala da se nešto specijalno sređuje ali Ana je insistirala na crnoj ne previše otvorenoj haljini.
"Pogledaj se. Kad bi se samo malo sredila i oblačila normalne stvari umesto onih tvojih vrećastih nikad nebi plaćala sama piće. Prelepa si." Nije želela da se suprotstavlja Ani, volela je tu devojku iako su bile dva različita sveta.
Bar je bio pun ljudi, svirka je bila super a devojke su se dobro provodile. Svi u baru su se super provodili i svidjala joj se ta atmosfera sve do tog trenutka.
"Suzi, čemu se smeješ?"
"Milin zli suprotstvljac od juče sedi za stolom nedaleko od našeg." Mila se nekon tih reči okrenula i ugrizla za usnicu spazivši u gomili iritantnog stranca od prethodnog dana. Dok su devojke očarano gledale u tu grupu mladića koji su mamili svojim pogledom.
"Ti ga poznaješ?" Upitala je Ana a Suzi je sa uzdahom klimnula glavom.
"Njega zna ceo Beograd. To je čuveni komandant Crnih vukova, Damjan Jakšić. Njegova jedinica važi za jednu od najboljih u Srbiji. A on za jednog od najpozeljnijih neženja u gradu. Vojnik je a bogat."
"Vojnik?" Mili je kroz kičmu prošla jeza dok joj je Ana očima davala znak da se smiri, ali bezuspešno. Mila je zazirala čak I od policije i vojske, od svakoga ko bi mogao da otkrije njen pravi identitet.
"Ali srce mu je poput kamena. Ne vezuje se već samo traži prolazne avanture, kombinacije na jednu noć. Opasan je, sa njim nikad ne znaš na čemu se ni kakve su mu namere. Kažem vam to ako je neka od vas planirala da pokuša nešto. Moj brat je poručnik I dobro ga poznaje zato I znam sve ovo." Ani je on po njenoj priči izgledao kao pravi izazov kom je teško odoleti. Ali ostavile su priču o njemu za neki drugi dan.
Ana je uskoro završila na podijumu za plesanje sa svojim novim dečkom a Suzi je završila mrtva pijana.
"Ovo sam više očekivala od Ane." Govorila je Mila dok iza bara držala Suzi koja je povraćala.
"Žao mi je."
"Povratičeš ponovo." Mila je skupila njenu kosu i pazila da ih obe ne uprlja pitajući se odakle joj toliko tečnosti a zatim se stresla od jeze primetivši senku iza njih.
"Treba li vam pomoć?" Damjan je izašao iz mraka na svetlost.
"U redu smo, drugarica je samo malo više popila." Odgovorila je Mila sa odrđenom dozom opreza prepozavši ga.
"Malo previše rekao bih."
"Izvinjavam se zbog prizora." Pomogla je Suzi da sedne na stepenik i pružila joj flašu sa vodom a zatim mu uzvratila pogled. "Izvinjavam se i ako sam vas uvredila juče, nije mi to bila namera. Sve je zaista bilo samo zezanje, pokušavala sam da devojke nateram da me ostave na miru ali šala je otišla predaleko."
"Shvatio sam šta si radila. Oprošteno ti je. Trebate li prevoz?"
Htela je samo da mu se kulturno izvini a iritantni komandant je to shvatio na svoj način.
"Ne treba hvala, već smo pozvale taksi." Odgovorila je pitajući se zašto već jednom ne ode od njih "Žurka još uvek traje nemojte da vas društvo čeka zbog nas.
"I mi smo na odlasku." Odgovrio je i prekrstio ruke "Vidimo se onda, devojčice. Ne znam da li je to nešto u vazduhu ili tvoje oči ali imam osećaj da ćemo se tek videti." Zašto joj to nije delovalo kao dobrnamerno? Zašto ju je podišla jeza od njegovih reči?
Imala je osećaj da je to više bila pretnja I obećanje.
I bila je u pravu. Damjan je dugo stajao na balkonu od svoje sobe posmatrajući grad sa cigarom u rukama dok je u njegovom krevetu spavala naga devojka devojka kojoj će uskoro da slomi srce i otera je iz svoje sobe, ništa što nije trebala da očekuje kada je ušla u njegov džip.
U slobodnoj ruci je držao fajl koji se odnosio na a Irinu Orlovu i ne ollevajuci pozvao generala Mišića.
"Privatam zadatak." Rekao je nakon što se general sanjivo javio.
"Ako je ta devojka stvarno Irina Orlova ja ću biti taj koji će je privesti. Trebaće mi dva dana za to."
"Tako sam i mislio. Vidimo se sutra u bazi."