Senke prošlosti

Ja sam prijatelj

Polako se vraćala u život. Koliko god da je bilo teško, i koliko god da se osećala iscrpljeno, morala je da nastavi dalje.
Radila je baš ono što se očekivalo od nje.
Nastavila je da radi stvari koje su činile svakodnevicu jedne normalne devojke.
Vratila se na fakultet, studirala je istoriju.
Čudno je to što neko ko beži od prošlosti voli i da je izučava u isto vreme.
Sve te istorijske ličnosti, događaji, civilizacije koje su doživljavale uspon a onda i iznenadni pad, narodi koju su samo nestali, sve te moćne porodice i dinastije koje su dolazile na scenu a onda odlazile u nepovrat....
Volela je da čita kako samo jedan događaj i jedna reč ima moć da odredi čitavu budućnost, o ljudima koji su u svojim rukama imali moć da upravljaju carstvom, o događajima koji su doveli do uništenja i katastrofa i da istražuje druge načine koji nebi doveli do svega toga.
Volela je istoriju na toliko mnogo načina, ona je bila njena najveća ljubav.
Ponovo je išla na predavanja, izlazila na kafe sa kolegama sa fakulteta, čak se i Suzi vratila u grad.
Sedeti ponovo sa normalnim ljudima koji ne čine nikakvu tajnu organizaciju i nisu senke njene prošlosti je bilo svakako čudno ali je i prijalo.
Bar nakratko je mogla da pobegne od surove stvarnosti.
Ali dobro je znala je da su i oni tu negde. Kriju se iza nekog ćoška, motre na nju, svaki njen korak prijavljuju komadantu i generalu Mišiću.
A ona je morala samo da ćuti i da bude poslušna ako želi da izbegne dalje posledice. Postavili su svoju igru a ona je morala da igra prema njihovim pravilima.

Kafić u kojem je bila sa koleginicama je bio studentski ali tu je uvek bilo i drugih ljudi.
Njene koleginice su uskoro morale da odu a ona je ostala još malo da obrađuje temu za svoj seminarski rad.
Na televizoru u kafiću su se emitovale vesti a jedna od glavnih tema je i posle dve nedelje bila porodica Orlov.
"Kako to da je tako moćna porodica doživela takav tragični pad?" Dvoje novinara je na televiziji raspravljalo o njenoj porodici.
"Prestiž, slava i bogatstvo u takvom svetu ne traju večno i uvek imaju svoju cenu na kraju." Odgovorio je ovaj drugi.
"Cena? Čovek koji je bio uzrok smrti toliko ljudi čak i dželat sopstvene porodice.
Ko će sada da donese mir svim tim porodicama?"
Suze su joj se ponovo nakupljale u očima. Svi su vodili debate oko njene porodice. Skrnavili su ih, vređali i ponižavali čak i mrtve.
"Ovaj čovek mora da je bio prava zverka čim se ovoliko priča o njemu."
Čak su i studenti iza nje pričali o njima.
"Zar nikad nisi čitala o čuvenom kralju podzemnog sveta koji je u samo jednom danu izgubio sve?
Suparnički klan je upao tokom noći i sve ih pobio. Čak i malu decu. Najmlađe dete je imalo deset godina."
"Nije mi ih žao. Slušaj samo koliko je porodica stradalo zbog tog čoveka na kraju su dobili šta su zaslužili."

Njen otac je bio kriv, ali njena majka i braća su bila nedužna.
Ko će njima da donese mir?
Glasovi oko nje su postajali toliko bučni, svi su vodili debate o njima.
Imala je osećaj kako da će svakog trenutka u sred tog kafića doživeti panični napad ponovo.
Nije mogla da se smiri, srce joj je lupalo kao ludo. A onda je osetila dodir nečije ruke na svojoj. Bila je to Olga.
"Ne gledaj to?" Skrenula joj je pogled sa vesti na svoj.
"Mogu da ugasim televizor ali ne sve ove ljude oko sebe." Rekla je kroz suze
"Ne slušaj ih. Moraš da se smiriš, ne želiš još jedan napad."
"Zašto je tebe briga?"
Slomljeni pogled te devojke je Olgi ledio krv u žilama.
"Je l ovo neki novi trik? Poslali su te ovde da proverr koliko su me jako slomili ovog puta? Oni prethodni pokušaji im budu bili dovoljni?"
"Niko me nije poslao ovde. Znala sam koliko ćeš loše da budeš kad vidiš nove vesti."
"Dovoljno mi je loše od same sebe i ne želim ničija sažaljenja nad mojom sudbinom."
"Nisam ovde da te sažaljevam." Nije pustala njenu ruku i koliko god da to Mila želela nije je ostavljala samu.
"I ti si deo te misije. Ne verujem ti."
Olga je mogla da vidi mržnju u njenim očima. Mrzela ih je i to sa razlogom.
"Ja nemam deo u misiji, ja sam samo obična poručnica. Nemam nikakvu dužnost prema tebi."
"Zašto si onda ovde." Oči su joj bile pune suze, bila je slomljena.
"Zato što znam taj osećaj kada nemaš nikoga pored sebe. I znam, ne veruješ mi. Ali ovde sam kao prijatelj"
"Zašto bi bila prijatelj sa mnom kada znaš ko sam ja?"
"Ti nisi loša osoba i nisi tvoj otac. Dovoljno si hrabra da se suprtstaviš Damjanu čak i generalu ali nemaš hrabrosti da se suprotstaviš ovakvim stvarima.
Moraš da se navikneš na ovakve stvari jer će tek da ih bude. Moraš da naučiš kako da se nosiš sa njima a da ne naškodiš sebi i svom zdravlju."
"Dobro sam. "Lako se pribrala "Želim samo da odem odavde."
Olga je insistirala da je svojim autom odveze kući ali Mila je odbila.
Želela je svoj mir.

Narednih dana vesti više nije bilo niti je iko pričao o njenoj porodici i bar nakratko je mogla da odahne.
Jutro još nije bilo svanulo kada je ispratila Suzi na seminar koji su se celu noć spremale.
Morala je da prizna da je Olga bila u pravu kada je rekla da mora da se navikne na takve situacije jer će kako operacija bude napredovala vesti biti još mnogo.

U jednom trenutku je zastala a kroz kičmu joj je prošla jeza. Neko je pratio.
Ulica je bila mračna i nije bilo prolaznika ali smela se zakleti da je čula korake iza sebe i osetila nečiji pogled na sebi.
Nije smela da se okrene ali krajičkom oka je videla nečiju senku u ćošku iza sebe.
To nisu bili generalovi vojnici, njih je lako mogla da otkrije kada je nadgledaju. Ovo je bio neko drugi.
"Ko si ti? Šta želiš od mene."
Niko nije odgovarao.
Skupivši hrabrost okrenula se iza sebe i oprezno krenula prema tom ćošku ali tu nije bilo nikoga.
Ubrzanim koracima je krenula prema svojoj kući.
To je možda bila samo neka životinja ili je neko samo prošao ulicom.
A ona je ponekad stvarno umela da bude paranoična. Umirivala je sebe.

Damjan je sanjiv i u vojnoj uniformi ušao u prostoriju gde je bila vojna tehnologija.
Njegov operativac Miloš, i drugi najbolji prijatelj posle Jovana je imao zbunjenu i previše zabrinjavajuću facu dok je očajno gledao u kompjutere sa kojima je on upravljao i niko osim njega u celoj bazi, hakovane, pokusavajući da shvati šta se mu se odigravalo pred očima.
Prostoriju su uskoro ispunili i drugi operativci kao i general.
"Šta se tačno dogodilo."
"Hakovani smo." Odgovorio je Miloš na Damjanovo pitanje.
"Kako neko dođavola moze da hakuje vojnu bazu!" Damjan je besneo.
"Zavisno od obučenosti moguće je."
"Profesionalci." Rekao je Jovan a Miloš je klimnuo glavom.
"Dobro obučeni jer su upali i sistem koji je dobro zaštićen."
"Očigledno ne dovoljno."
"Ovo nije prvi put da je hakovana baza Damjane." Oštro ga je pogledao.
"Čak i u Americi koja je daleko iznad nas sa tehnologijom jedno vreme su se dešavale takve stvari. Postoje teroristi koji su obučeni jednako koliko i mi čak i bolje od nas."
"Upali su u podatke koje smo prikupili za tajnu operaciju?"
"Suprotno od toga. Tražili su fajl o maloj Orlovoj." Odgovorio je sve ih ostavivši u šoku.
"Otkrili su je?" Upitao je Damjan sa nevericom u glasu.
"Oni za koje smatram da su teroristi nisu. Ali..."
"Postoji još neko?"
"Imali smo dva upada u bazu u toku jedne noći."
"Kako misliš dva?"Upitao je Damjan u sve većem šoku.
"Damjane smiri se. Miloše ispričaj sve lepo iz početka da bi mogli da shvatimo što se desilo?" Umešao se general a Miloš je klimnuo glavom i pustio im snimak zabeležen na kompjuteru.
"Počelo je tačno u deset sati prošle večeri. Oglasila se uzbuna za hakovanje, pokušavao sam da ga sprečim na sve načine ali mogao sam samo da gledam šta radi.
Ko god da je,ušao je u podatke koje smo imali o Orlovoj i krenuo da ih uništava.
Izbrisao je sve podatke koje smo imali o njoj pre nego što je druga grupa hakovala sistem.
Za ove druge mogu sigurno da tvrdim da su teroristi jer znam njihov način hakovanja, ali ovaj prvi?" Pogledao ih je sa divljenjem u očima prema tom misterioznom hakeru.
"Vešt je. Minut ga je delio od drugog upada i uspeo je."
"Neko iz Ruske vlade?" Upitao je Damjan.
"Razgovarali smo i sa njima i oni su hakovani." Odgovorio je Miloš, nakon dugih razgovora koje su on i general vodili sa Ruskom vladom.
"I to na isti način kao i mi." Dodao je
"Prvo je u medije procurela vest o tajnoj operaciji a sada i ovo. Rusi imaju krticu u svojim redovima koji radi za teroriste. Rade sve da ga uhvate.
Za teroriste smo sigurni ali ko je prvi haker je misterija."
"Zašto bi uništio podatke o Orlovoj?" Jovan je prvi postavio pitanje koje je interesovalo sve.
"Da bi je zaštitio u šta čisto sumnjam ili da bi je uhvatio pre njih." Odgovrio je Damjan zamišljeno.
"Operacija "Okrugli sto" mora da ostane dobro skrivena od medija dok se ne reši." Rekao je Miloš i ustao sa svoje stolice.
"Ja ću još danas otputovati u Rusiju da bi sa Ruskim kolegama radio na hakovanju i pokušao da otkrijem ko stoji iza oba upada. Čekajte moje vesti.
I budite oprezni." Uputio im je ozbiljan pogled "Orlova je u opasnosti, identitet joj je razotkriven. Teroristi ne znaju da je ovde ali prvi haker zna."