Senke prošlosti

S?

Olgi je samo bilo rečeno da se ne odvaja od Mile i da dobro pazi na nju, bez nekog obrazloženog razloga zbog kojeg bi to trebalo da radi.
Ali svejedno se nisu odvajale.
Ana je večeru isplanirala u jednom elitnom restoranu.
Mesto koje se naravno samo njoj sviđalo. Ali Mili se dopadalo što je restoran bio uz obalu Dunava kojeg je mesečina savršeno obasjavala.
"I pričaj nam o sebi, kakav je osećaj kad se uvek okružena svim onim mišićima u bazi?" Pitala je Ana znatiželjno.
"Ne toliko lep kada si sa većinom njih prijatelj a druga polovina sluša naređenja tvog brata." Odgovorila je Olga ispijajući svoju čašu vina na šta je Ana okrenula očima.
"Znači nikakvo uzbuđenje. Zašto si izabrala baš vojsku? Sa takvim izgledom mogla si da budeš bilo šta."
"Ana ne moraš baš toliko da je ispituješ." Mila je stala u Olginu odbranu a ona joj se nasmešila dajući joj time znak da je sve u redu.
"Odrastala sam među vojnicima. Moj je otac bio vojnik, sada je penzionisan ali ja sam ga nasledila.
Niko nije verovao da sam ja sposobna za takav poziv, ali kao što vidiš sve sam ih uverila u suprotno."
"Svaka čast onda. Ali ja sebe nikad ne bi mogla da zamislim kao vojnika. Toliko se toga čovek mora odreći zbog vojske."
I Olga i Mila su se nasmejale njenoj faci  i pokretima dok ih je imitirala.
"Ume da bude zanimljivo sa vremena na vreme. Ako voliš adrenalin naravno." Rekla je Olga a Ana se zamislila, volela je ona adrenalin ali na drugačiji način.

"Pozovite komadanta, odmah!" Milosev glas je odzvanjao hodnikom a u prostoriju sa tehnologijom je uskoro ušao Damjan, zadihan.
"Šta je bilo?Rekli su mi da hitno dođem kod tebe."
"Pogledaj ovo?" Prstom mu je pokazao video na kompijuteru na kojem je bio aerodrom.
"Poslat mi je snimak sa nepoznatog uređaja, da li zanš ko su ovi ljudi?"
"Hasan." Odgovorio je prepoznavši ih sa slika koje su imali o njima.
"Ne znam ko nam je poslao snimak ali prešli su granicu pre petnaest minuta."
"Kako su mogli da pređu granicu kada sve nadgledamo?" Bio je ljut.
"To je sada najmanje bitno. Verovatno sa drugim imenima, nije teško prevariti graničnu policuju.
Svestan si na koga idu?"
"Mila." Zatvorio je oči i stegao pesnice.
"Naredi da se jedinica spremi za raciju, želim ih sve na broju u roku od pet minuta!"

Devojke je iz razgovora punog smeha i prepričavanja najzanimljivijih dogodovština prekinuo zvuk Olginog telefona koji je oglašavao novi poziv.
Čim je videla Damjanovo ime na njemu znala je da nešto nije u redu.
"Halo?"
"Jesi li pored Mile?"
"Da zajedno smo na večeri sa njenom prijateljicom, zašto?"
Mila i Ana su je zbunjeno pogledale, izgledala je zabrinuto.
"Slušaj me pažljivo, napašće vas.
Verovatno su već ispred restorana u kojem se nalazite."
"Kakva su naređenja?" Mila je po njenom pogledu upućenom njoj odmah shvatila da nešto nije u redu.
"Izvedi je na zadnja vrata i tamo vas čekaju Ivan i Nikola.
Nađite neki dobar zaklon, bez mnogo civila, ne smemo da rizikujemo njihove živote. Na putu smo prema vama."
"Razumem."
"Da li je sve u redu?" Upitala je Mila.
"Moramo odmah da idemo odavde.
Pokušaće da te ubiju." Odgovorila je a Mila je uplašena i je sumnjajući da se upravo to i dešava ustala.
"Kako..."
"Nemamo vreme za razgovor." Prekinula je Anu i pogledala je.
"Izađi na glavna vrata, uđi u prvi taksi i idi pravo kući. Sve će ti se objasniti kasnije."
"Mila nemamo vremena." Uzela je Milu za ruku i odvukla je prema zadnjem izlazu dok je Ana u šoku gledala za njima.
"Ko nas napada?" Želela je da bar nešto zna.
"Teroristi." Odgovorila je a Mila je u sekundi prebledela.
Izvela ju je na zadnji izlaz iz restorana ispred kojeg su bili Ivan i Nikola.
"Brzo!" Ivan im je pritrčao i zrabio Milu u svoje naručje pokrivši je sobom i krenuo prema vojnom dzipu.
A onda je masa pucnjeva počela da ih okružuje sa svih strana, okrznuvši Ivana u rame.
"Jesi li dobro?" Upitala ga je Mila zadihana i uplašena kada je sklonio iza džipa.
"Okružili su nas. Nikola traži pojačanje odmah!" Bilo je sve što je rekao.
"Stižu. Olga vodi je ka izlazu iz uličice, tamo će je preuzeti Damjan. Mi ćemo vam držati odstupnicu."
"Razumem." Olga je uzela Milu pod ruku i pokrivajući je svojom krenula prema izlazu iz te uličice.
"Spasićemo se odavde. Pogledaj samo, cela specijalna jedinica je došla po tebe." Pokušavala je da je uteši.
Mila je bila preplašena.
"Ako obe preživimo ovo pustiću te da se useliš kod mene."
"Je l to obećanje." Videla je Damjana kako trči prema njima.
"Obećavam ti."
"Preuzmi je. Ja se vraćam kod Ivana i Nikole treba im svaka moguća pomoć."
Gurnula je Milu u Damjanovo naručje i otrčala nazad a Mila je tužno pogledala prema njoj moleći se da bude dobro.
"Dobro si? Nisi povređena?" Damajan je odmeravao svaki deo njenog tela odahnuvši kada nije video ni jedan trag krvi. A onda je zaklonio sobom kada je tik iznad njih proleteo metak.
"Moramo da pronađemo zaklon odmah!"
Prikrivajući je celim svojim telom, pokušavao je da je odvede prema svom dzipu, ali kada su pucnjevi počeli da ih opkoljavaju sa svih strana sakrio je iza kontenjera i počeo da uzvraća pucnjeve.
"Biće sve u redu, obećavam ti. Neću im dozvoliti da te povrede." Čvrsto joj stezao ruku upucavši svakog ko bi pokušao da im priđe dok se ona uplašeno pribivala uz njega.
Bio je to prvi put da se našla u nekom takvim obračunu nakon napada na njen dom u Rusiji.
"Previše ih je." Rekla je dok je vodio prema svom džipu i pucao na njih u isto vreme.
"Hodaj iza mene."Rukom je čvrsto  pribivao uz sebe. Bili su na samo nekoliko metara od džipa ali oni su dolazili sa svih strana a njemu je ponestajalo municije.
Jedan metak ga je pogodio u rame i pao je na zemlju a zatim ga upucao pre nego što im je prišao dovoljno blizu.
"Damjane!" Još jedan je išao kao njima sa uperenim pištoljom u njih, Damjan je pokušao da ga upuca ali šaržer od puške mu je bio prazan.
Gurao je iza sebe zaklanjajući je i izvadio nož iz pojasa spreman na sve samo da je odbrani.
"Zatvori oči." Rekao je spreman da skoči na protivnika koji je repertirao pištolj spremajući se da opali i kada se začuo pucanj Mila je zatvorila oči uverena da je za njih gotovo ali nakon što ih je začuvši tresak otvorila čovek koji je nameravao da ih ubije je bio na zemlji,mrtav.
Oboje su gledali na zgradu sa koje je pucano i odakle su im spašeni životi.
"Dobro si?" Pogledao je a iza njih su počele da se čuju sirene.
"A ti?" Pogledi su im bili uprti jedno u drugo tražeći vidljive povrede.
"Gotovo je." Provukao je u svoj zagrljaj.
"Naši dolaze."
Uskoro su ih okružili njihovi prikrivajući ih i uklanjajući svakog ko bi krenuo prema njima.
"Dobro ste?" Jovan im je prišao a Damjan je klimnuo glavom i podigao Milu za zemlje.
"Neka je odvedu u bazu i pruže svu potrebnu pomoć. U šoku je."
"A ti?" Pogledala ga je uplašeno.
"Dolazim za tobom." Rekao je nakon nekoliko trenutaka tišine ogrnuo je svojom vojnom jaknom i pružio je Olgi. Nije prestajala da gleda u njega sve dok kola u kojima je bila nisu zamakla u drugu ulicu.