Senke prošlosti

Senka

Ana je bila besna na nju.
Imala je i razloga da bude besna, obećala joj da neće dozvoliti da bude u opasnosti ali za dlaku je izbegla sigurnu smrt.
Žestoko su se svađale tog dana. Ana je bila odlučna u nameri da je natera da napusti Srbiju a Mila nije htela da pristane.
"Umešala sam se i previše da bih sada otišla. Kao što sam i rekla otići ću kada se operacija završi!"
"Pitanje je u kakvom stanju ćeš otići odavde!"
Na kraju je samo izašla iz kuće, jer je rasprava pretila da ode prema mnogo gorem pravcu.

Opasnost je bila prošla. Mogla je slobodno da se kreće, ali nije se osećala sigurno.
Sve dok tamo negde postoji još neko ko zna za nju, znala je da se neće osećati sigurno dok ne otkrije ko je to.
Ali to je bila još jedna misterija.
Niko nije znao ko je to ni šta želi, kao ni zbog čega mu je bilo bitno da zaštiti Milu.
Toliko da je ubio za nju.
Od cele njene porodice samo je ona bila živa a sledbenici njenog oca su bili mrtvi ili po zatvorima.

U dve stvari je bila sigurna.
Ko god da je, nije verovala da joj želi dobro i dug život.
A druga stvar je bila da to nije bio prvi put da se srela sa potpisom sa samo
"S" što je ustvari u prevodu označavalo osobu koja je za sebe koristila pseudonim "Senka.
Srela se sa tim i ranije, ali nije bila jedina.
Poznavao ga je i general.
Njih dvoje će opet dobro proćaskati kako bi pomogli jedno drugom.

"Znao sam da nećeš izdržati i da ćeš doći. Očekivao sam te." Rekao je general kada ga je posetila u bazi.
"Da. Bilo bi lepo kada bi se jednom sreli a da nije naša prošlost u pitanju." Rekla je kada se raskomotila u fotelji.
"Zadnja dešavanja me ne ostavaljaju na miru, na kraju ste vi ostali jedina osoba sa kojom bi mogla da razgovaram o njima."
"A time želiš reći?"
"Da ja nisam jedina koja je ustala iz mrtvih. Izgleda da se samnom vratio još neko." Rekla je na šta je general zamišljeno pogledao prema prozoru.
"Senka." Nakom tih reči je zatvorio oči.
Bila je to i previše bolna uspomena za njega.
"To sigurno nije Matej Romanov. Video sam njegovo telo nakom što je Dimitar završio sa njim. Sahranjen je ovde."
"Prošle su godine. Verujem da sada možete da mi kažete, zbog čega je taj čovek želeo da se osveti Dimitru."
Bila je to još jedna misterija o životu njenog oca koju nikada nije otkrila.
"Matej je bio vojnik sa izuzetnim sposobnostima." Započeo je nakon duge tišine.
"Njegov čin je bio tajan kao i njegov život. Nije govorio puno o sebi kao ni bilo kome."
"Ali vama jeste." Pretpostavila je.
"Bili smo prijatelji. Više kao braća.
Za razliku od mene on je imao porodicu, ženu i dete.
Ali ih je izgubio, što ga je nepovratno promenilo.
Dimitar je na neki način bio umešan u tu nesreću.
Od Mateja je nakon tog događaja ostala, samo njegova senka.
Pretvorio se u osvetnika a jedna od glavnih meta je bio i tvoj otac."
Vratio je pogled na nju.
"Ali se posle toliko godina predao mom ocu. Zašto bi to uradio?"
"Voleo bi da znam odgovor na to pitanje. Mozda je konačno pronašao ono što je tražio a možda je upao u klopku."
"Ali tu je sada neko nov. Neko ko ponovo koristi taj pseudonim.
I neko veoma dobro obučen."
Dodala je pronicljivo.
"Znam koliko i ti. Niko ne zna ko je to.
Ali kada si već tu." Pažljivije je pogledao.
"Kako bi ga ti procenila?"
Dugo je razmišljala, tražeći dobar odgovor na to pitanje, želela je da zna sa kim i čim se bori.
"Mislim da je on u celoj ovoj priči od samog početka. Izvukao me je iz skrovišta i predao vama sa razlogom.
Mozda nismo jedini koji žele da unište Okrugli sto?" Nasmešila se.
"Misliš da i on želi isto?" Upitao je na šta je ona slegla ramenima.
"Nešto svakako želi.
Ali da budem iskrena plašim se da je to samo još neko kome se moj otac zamerio ili mu oduzeo nešto i da ću ja ponovo morati da plaćam cenu zbog toga."
Tužno mu se osmehnula i ustala da krene.
"Mila?" Zaustavio je na vratima.
"I ti si žrtva u celoj ovoj priči. Znam koliko sve ovo utiče na tebe.
Znam i da postoje dosta pitanja na koja želiš odgovor i da se zbog tvog oca i svega što je uradio i ti sebe smatraš lošom osobom,ali ti nisi Dimitar.
Nemoj to da zaboraviš."
Znao je da joj je u tom trenutku bilo potrebno da to čuje.
A on je želeo da joj se bar malo oduži za sve čega se odrekla da bi im pomogla.
Još neko vreme je stajala ispred njegovih vrata pre nego što je skupila snage da ode.
Smeo je da se zakune da je tih nekoliko trenutaka pred njim stajala ta mala devojčica koja je u jednom danu izgubila sve i koja više nikada nije mogla da pronađe svoj mir a želela ga je više od svega.

Postojalo je još jedno mesto na koje je želela da ode nakon razgovora sa generalom.
Taj čovek je znao pravi način kako da joj pomuti razum.

Sa vojnom jaknom u kesi pokucala je na vrata od Damjanove kuće.
Tu jaknu je mogla da mu vrati i Olga, ali iz nekog čak i njoj nepoznatog razloga želela da to ona uradi lično, što baš i nije bila pametna ideja sa obzirom u kakvom su lošem odnosu bili ona i on.
Mrzeli su jedno drugo.
"Šta ćeš ti ovde?" Rekao je kada joj je otvorio vrata.
"Tako dočekuješ goste?" Bio je grub kao i uvek.
"Tako dočekujem nepoželjne goste."
"Ko je rekao da želim da budem poželjna?" Prošla je pored njega i ušla unutra a on je zatvorio vrata za njom i sa prekrštenim rukama je pronicljivo posmatrao.
"Pikasso je bio veliki umetnik." Rekla je posmatrajući jedno od njegovih dela koje je visio na zidu. "Ali ti ne izgledaš kao osoba koja ceni umetnost."
"Ako sam vojnik ne znači da sam i neandertalac."
"Jednostavno ne liči na tebe da prikupljaš dela poznatih umetnika."
Okrenula se ka njemu.
"Onda dolazimo do zaključka da me ne poznaješ toliko dobro kao što misliš, devojčice." Počeo je da joj se približava.
"Zašto mislite da želim da vas poznajem komadante?"
Počela je da ide prema zidu kako joj se on sve više približavao.
"Došla si čak ovde da bi razgovarala o umetnosti?"
"Došla sam da vratim nešto vaše što je ostalo kod mene." Pružila mu je kesu sa vojnom jaknom a on je samo bacio na kauč i stavio ruke na zid tako da nije imala gde da ode.
"To je samo izgovor." Progutala je knedlu od njegove blizine.
"Tvoja ruka. Bio si ranjen ono veče."
Paralisao ju je svojim pogledom.
"Šta tražiš ovde, Mila. Olga ti svakako prenosi sve o meni i mom zdravlju.
A ti, uporno tražiš izgovore."
Delio ga je centimetar od njenih usana.
A ona nije saginjala glavu pred njim, kao da je proučavala i svoje i njegove granice.
"Želiš ovo?" Nasmešio se i prstom joj okrznuo donju usnu.
"Sigurna sam da ti umireš od želje." Prkosno se nasmešila i odmakla od njega.
"Kakvo samopouzdanje."
"Učila sam od najboljih." Uzvratila je i na vratima se još jednom okrenula prema njemu.
"Ko god da nas je spasio ono veče. Ili mene. "Dodala je kad je malo bolje razmislila. "Saznaću ko je to.
Biće mi potrebno vreme, ali saznaću. Ovde sam da ti kažem da je to moj slučaj i da te ne želim blizu njega."
"Ne misli da možeš tek tako da me makneš sa njega."
"Nemoj da budeš tako siguran. Ne želim te blizu sebe ni svojih planova."
Na to se nasmejao a ona je otišla.
Umela je da potpali vatru i da ode kao da ništa nije uradila.
Lukavo, pomislio je. Ali trebaće joj mnogo više od toga ako želi da se bori protiv njega.

Olga i Ana su je čekale u njenoj kući.
Nije to baš bio prijateljski odnos ali obe su morale da se slože da je Mila bila opuštenija nego inače i drugačija.
Kada je ušla nazad u kuću jedva da ih je i pogledala.
"Zaista ću morati da postavim novu bravu zbog vas dve."
"Gde si bila do sad?" Ana je prava pitala ne reagujući na njen crni humor.
"Šetala sam."
"Šetala?Ovako kasno?" Olga je pronicljivo pogledala.
"Gde ako možemo da znamo?"
"Udružile ste se protiv mene?" Nije sigurno mogla da im kaže da je bila kod Damjana kao ni za njihov mali strastveni trenutak.
"Ljuta si?" Upitala je Ana na šta se Mila nasmejala.
"Ti si od samog početaka znala da nešto nije u redu i nisi mi rekla." Te su reči bile upućene Olgi.
"A ti uporno pokušavaš da me nateraš da odem odavde iako dobro znaš da ne mogu, a to radiš tako da se osećam nepoželjno u sopstvenoj kući." Vratila je pogled na Anu.
"Kriviš nas jer ti želimo dobro?" Rekla je Ana.
"Ako mi želite dobro onda bi trebalo da me podržite. Kao što sam ti i obećala otići ću odavde ali slobodna od svoje prošlosti. Zar i ti ne bi želela isto?"
"Da, ali sve dok te ta želja ne dovodi u opasnost." Odgovorila je.
"Mislim da smo do sada utvrdili da sam ja opasnost za sve oko sebe, ali ne brini.
Ovo neće da traje večno.
Okrugli sto će uskoro početi da se raspada. Najbitnije je otkriti ko je "Senka".
"Senka?"Ana je na trenutak zanemela.
"Osoba koja je ostavila svoj potpis na zidu pored kojeg mi je spasila život."
"Zašto je nazivate senka?" U sebi se molila da nije ono na šta misli.
"Nekada je postojala osoba koja je koristila isti pseudonim. "S" je bila samo skraćenica. Po tome znam.
Bio je strah i trepet za podzemni svet kao i za moga oca sve dok ga nije pobedio.
Ali sada je tu neko nov čak i više moćan nego što je onaj prethodni bio."
Ana je zatvorila oči i uzdahnula.
Rekao joj je da neće da joj prilazi tako blizu sve dok ona poštuje ono što mu je obećala. Tačnije ono što ju je naterao da mu obeća.
"Jeste li otkrili još nešto o toj osobi?" Upitala je oprezno.
"Za sad samo to." Odgovorila je Mila a ona je odahnula bar na trenutak.