Senke prošlosti

U njegovom naručju

Jaka kiša koja grubo udarala po oknima od prozora naterala je da se probudi.
Bila je u njegovoj sobi i u njegovom krevetu.
Njena haljina se sušila na radijatoru pored prozora iako se nije sećala da je stavila tamo dok je na sebi imala samo njegovu majcu.
Kroz maglu se sećala da je nekako uspela Olgi da pošalje poruku da će prespavati kod Suzi i da je ne čekaju.
Druga strana kreveta je bila prazna. Ugledala ga je kako stoji pored balkona samo sa peškirom oko struka, i zamišljeno gleda negde u daljinu i ispija svoju jutarnju kafu.
Izgledao je božanstveno.
Kao sam Apolon. Setila se Aninih reči.
"Konačno si se probudila?" Nije se čak ni okrenuo ali je znao da je budna.
"Koliko je sati?" Pridigla se na jastuk
"Sedam."
"Ti si stavio moju haljinu da se suši?"
"Bila je mokra a i ne verujem da želiš u mojoj majci da se vratiš kući."
"To bi bilo poput samoubistva." Prišla mu je i naslonila se na zid pored balkona posmatrajući ga.
"Ovo nije smelo da se dogodi znaš to."
"Onda ćemo da gorimo u paklu zajedno." Prislonio je ruke na zid sa obe njene strane i spustio poljubac na njen vrat, nateravši je da zadrhti.
"Moram na posao sad. Odbaciću te do parka, dalje znaš da ne mogu."

Kući je sačekala Olga. Nije je ispitivala gde je bila i to joj se sviđalo.
Olga nije volela da ispituje puno.
"Kako je bilo kod Suzi?"
"Dobro. Ucile smo do kasno." Odgovorila je. Učila je ona, ali neke druge stvari i ne sa Suzi.
"Imam neke novosti za tebe.
Sinoć nisam imala prilike da ti ispričam jer je Ana bila sa nama, a onda si prespavala kod Suzi."
"Jesi li vesti dobre ili loše?" Upitala je oprezno.
"Zavisi kako ih prihvatiš." Sela je nasuprot nje i uzvratila joj pogled.
"Rusi su uhapsili još jednog člana Okruglog stola. Ivan Lavrov."
"Još jedan bivši saradnik mog oca." Rekla je Mila prisetivši se tog čoveka.
"On je čvrst i odan. Neće moći tako lako da ga slome na ispitivanju."
"Malo su uspeli."
"Uspeli su?" Pogledala je iznenađeno.
"Izgleda da se na spomen Senke svi slome na kraju."
"Zašto nisam iznenađena." Rekla je sa uzdahom.
"Nije govorio puno. Ali više se plašio Senke nego zatvora. Rekao je da svi za tim stolom strepe od njega i da predstavlja opasnost za sve."
"Šta su rekli o njemu a da mi ne znamo." Odlično je znala koliko ga se svi plaše jer je i ona sama bila jedna od njih. Strepela od same pomisli ko bi on zapravo mogao da bude i kakav je njegov plan za nju.
"Niko ne zna ko je on ustvari ali već nekoliko godina narušava njihove poslove.
Spaljuje čitave isporuke droge, kada je u pitanju oružje diže ga u vazduh i to čitava skladišta, kuće, vile.
Ne žali nikoga, kažu da je ubio mnoge od njih i da nikada ne staje.
Sada ide najšokatniji deo." Zavalila se dublje u fotelji ne skidajući pogled sa Mile.
"Održavali su neki sastanak, svi su bili prisutni čak je i njihov šef bio tu.
Na ekranu se pojavio Senka, sa maskom naravno. Na pitanje šta želi i zbog čega se bori protiv njih odgovorio je da želi osvetu i da će osveta biti završena tek kada svako od njih završi mrtav, od strane njegove ruke."
"Zašto osveta. Koji on razlog može da ima da se sveti." Zamisljeno je prošla rukom kroz kosu.
"Rekli su i da se par puta pojavljivao pred njima lično, ali da je to retko ko uspeo da preživi zato što ih je po Ivanovim rečima bukvalno masakrirao.
Uvek održi obećanje koje da, kažu da sliči Mateju Orlovom ali da je mnogo gori od njega. Brutalan.
Nema ni jednu slabu tačku, niko ne zna ništa lično o njemu. Niko mu nikada nije video lice.
Ono što pouzdano zna je da mu je jedna strana vrata prekrivena ožiljcima koji sliče onima koji se zadobijaju od vatre."
"Ali kakva je njegova povezanost sa mnom? Koja je moja uloga u njegovoj osveti. Plaši me da se možda sveti i meni zbog mog oca. To je vrlo moguće."
"Ako je želeo da te ubije imao je milion mogućnosti za to. Osim ako ne želi..."
"Da patim." Dovršila je njenu rečenicu sa zamišljenim uzdahom.
"Želi da patim. Želi da se igra sa mnom."
"Možda je i nešto drugo posredi, ne mora da znači da si i ti na njegovoj listi za odstrel."
"Zato i želim da ga pronađem pre generala Mišića i Rusa, da bi se razračunala sa njim."
"Pronaći ćemo ga. Moraće da se vrati ovde kad tad."
"Nismo sigurne ni da li je zapravo otišao." Olgu je bolelo da je vidi u takvom stanju punom neizvesnosti i očekivanja. A jedini način da joj pomogne je bio da pronađe Senku za nju.
Istraga koju su vodile je bila samo njihova tajna a stvari koje je Olga mogla da otkrije nije mogao niko drugi.
Ako je u nečemu bila vešta to je bila špijunaža i duboko istraživanje iz korena.
Mila je i sama pokušavala da sve skpaira od samog početka, počevši od činjenice da je njegovom dojavom pronašla vlada i da je on ko zna koliko pre svega ovoga znao svaki njen korak.
To joj je stvaralo jezu u kostima.

Poljsko cveće u njenoj sobi još nije bilo uvenulo.
Kako je on mogao da zna toliko stvari o njoj? Čak i tako male sitnice.
Pitanja je bilo sve više i više a ni jednog odgovora.
Nije želela to cveće zbog bolnih uspomena koje joj je pogled na njega priređivao ali nije želela ni da ga se otarasi. Bilo je to nešto duboko u njoj što joj nije dozvoljavalo.
Iz razmišljanja je trgla poruka.
Bio je to Damjan.

"Olga radi noćnu smenu. Dolaziš li?

Dolazim li? Pomislila je u sebi.
Nije pitao želim li već samo da li dolazim što i lici na njega.
To je bilo više kao naredba, što je mrzela.
Ali tu je bila i činjenica da će noć provesti sama u kući i plašila se da noć provede sama pogotovo nakon svega što je od Olge saznala toga dana.
Nije joj trebalo dugo da donese odluku.

"Nauči da odgovaraš na poruke, pomislio sam da nećeš doći." To je bila prva stvar koju je rekao kada je ugledao na svojim vratima.
"Zašto, pozvao bi drugu da nisam došla?" Uzvratila je
"Dogovor je da nema drugih dok ovo traje, a ja poštujem data obećanja."
Nasmejao se i poljubio je jednom.
"Sutra idem na teren, neće me biti par dana. Biće mi drago ako za to vreme ne upadneš u neku nevolju."
"Jesi li me zato pozvao ovde?" Pogledala ga je izazivački.
"To je bio jedan od razloga, ali..."Palcem je prešao preko njenih usana.
"Nastavićemo gde smo sinoć stali." Podigao ju je na sebe i počeo da se penje stepenicama na sprat čvrsto je stežući uz sebe, ne prestajući da je ljubi ni trenutka.
Spustio ju je na svoj krevet i počeo da spušta poljubce po njenom vratu a zatim niže po grudima i stomaku usput joj otkopčavajući haljinu.
Mila je osećala kako poljubci postaju sve grublji, gladniji, pohotniji a ona nije mogla da im se odupre.
Bio je to neki potpuno nov osećaj za nju i celu ju je preplavio.
Za manje od sekunde njena haljina se našla na podu i ostala je skoro potpuno naga pod njim a njegov pogled je klizio sa njenih očiju do crnog čipkastog brusa kojeg je imala na sebi.
Bila je svesna da je došao taj trenutak i preplavio je osećaj nekog čudnog straha i nelagodnosti.
"Ja nikada nisam..." Malo je ustuknula kada je njegova ruka počela da se penje ka njenom podnožju nateravši ga da je pogleda.
"Nevina si?" Tako polu naga je pocrvenela ispod njega nakon tog pitanja davši mu odgovor svojom tišinom.
"Možemo da stanemo ovde ako ne želiš..."
"Želim." Prekinula ga je ne dozvolivši mu da se skloni sa nje.
"Sigurna si?" Upitao je oprezno jer nije imao iskustva sa devicama na šta je ona je samo klimnula glavom davši mu odobrenje da nastavi gde je stao a on je nastavio da spušta poljubce dalje niz njen stomak sve do njenog podnožja ne skidajući pogled sa njenih očiju.
Odlučila da mu se potpuno prepusti dok ju je nalet strasti preplavljivao terajući je da se izvija pod njim on je nastojao da bude nežan prema njoj ali i da je natera da uživa i da ga želi još više.
Kada se njegova ruka našla na njenom međunožju uzvratila mu je pogled.
Njegovi prsti su masirali njen klitoris terajući je da uzdiše i da ga privlači uz sebe a on joj ni trenutka nije davao da skine pogled sa njegovih očiju.
Želeo je da ga gleda pravo u oči dok svršava, a onda je osetivši da je spremna podigao u krilo nateravši je da ga obgrli sa nogama.
Prislnio je glavić na njen ulaz i počeo polako da je spušta na sebe a ona je jauknula i zarila svoje nokte u njegova leđa.
"Dobro si?" Upitao je bez daha plašeći se da je nije pregrubo spustio na sebe.
"Malo boli." Nekoliko trenutaka je nije pomerao pustivši je da se navikne na njegovu prisutnost u njoj i da je bol malko prođe. A onda je vratio nazad ispod sebe počevši da se pomera u njoj, prvo polako a zatim sve brže i brže potisnuvši njene jauke svojim poljupcima. Zabivao se sve jače i jače potpuno izgubivši svaki atom kontrole.
Uskoro je i sam svršio i legao na drugu stranu teški dišući i ne skidajući pogled sa nje.
Želeo je u svom krevetu od kada je upoznao a sada je imao tu pored sebe i bio je prvi koji je imao.
U sobi je vladala potpuna tišina. Oboje su bili svesni da su uradili nešto što nisu smeli ali ni jedno se nije kajalo zbog toga.
Privukao je sebi i zaspao sa njom na svojim grudima.

Kada se probudila nije bio na drugoj strani kreveta. Čula je tuš u kupatilu a vojna torba pored je bila spakovana.
Setivši se prošle noći stegla je pokrivač uz sebe.
Kada je izašao iz kupatila i dalje je bila u krevetu, na njegovim golim leđima je mogla da vidi velike ogrebotine koje je ostavila prošle noći.
Nije smela da mu uzvrati pogled.
"Istuširaj se ako želiš, uskoro cu morati da krenem. Moram da budem u bazu pre jedinice."
"Istuširaću se kući, moram da se vratim pre Olge." Ustala je stežući pokrivač čvrsto uz sebe i pogledom tražeći svoju haljinu po njegovoj sobi.
Ušla je u kupatilo i pokvasila se vodom pokušavajući da se pribere, lice joj je bilo bledo, na vratu su ostali trgaovi od njegovih poljubaca i par modrica po telu od stisaka.
Kada je izašla iz kupatila gotovo se sudarila sa njim. Bio je obučen u uniformi, spreman da krene na put.
"Nemoj da zaboraviš šta sam ti rekao sinoć. Drži se dalje od nevolje."