Senke prošlosti

Volim te

Kada je Mila narednog dana razgovarala sa generalom Mišićem o misiji koju su planirali da organizuju uveravao ju je da je plan dobar i da je sa merama koje su preduzeli nemoguće da išta krene po zlu.
Ali ona i pored toga nije mogla da se otarasi tog lošeg osećaja koji joj nije davao mira.
"Ako pobede Volkova imaće otvoren put na glavnog vođu Okruglog stola.
Ako Volkov padne ni ostali neće izdržati još dugo. On je jedna od najmoćnijh ličnosti među tim ljudima."
"Šta te onda muči?" Upitala je Olga
"Volkov je lukav čovek. Bio je jedan od bliskih prijatelja mog oca.
Kada oseti da postaje gusto ima unapred spreman plan kako da se izvuče, i to tako da samo protivnička strana ima gubitke."
"Možda ovoga puta bude suprotno."
"Nadam se. Pitanje je samo da li će Senka da se ubaci i na čijoj će strani da bude ako se ubaci."
"Do sada je bar donekle bio na našoj."
"To me i teši sa jedne strane. Ali zaboravljaš da mi je pretio." Uputila joj je ozbiljan pogled.
"Još nisam čula da je nekome pretio u prazno ili da nije ispunio svoje pretnje.
Moze da se bori na našoj strani ali i da igra prljavo u isto vreme."
"U pravu si." Olga nije mogla da se ne složi sa njom.
"Moramo da budemo spremne na sve."
"Kada idu?" Upitala je jedva čujnim glasom nadajući da ima još uvek vreme.
"Imaju zakazan let pre zore."
"To je brzo." Rekla je tužno. Nije mogla ni da zamisli kako će provesti sve te dane čekajući da se Damjan živ i zdrav vrati kući.
"Misliš li da mogla da ga ubedim da ne ide?"
"Damjan nikada nije od odustao ni od jednog zadatka koji mu je bio poveren.
Čak i da je pitanje života i smrti otići će.
Nakon što je Miloš jedva izvukao živu glavu nema šanse da pusti bilo koga iz jedinice da ide umesto njega."
"Tako sam i mislila." Nije bila sigurna ni da li bi je uopšte i saslušao, od svih ona je najmanje imale šanse u pokušaju da ga ubedi da odustane i ostane kući.
"Ako si planirala da se pozdraviš sa njim idi. Dobili su slobodan dan da se spakuju. Malo ih ostaje ovde."
Nije mogla da veruje da je gura u naručje svom bratu ali Mili je to bilo potrebno a ona bi uradila sve za nju.
Čak i da isprebija svog brata ako joj opet slomi srce.
"Šta ako ne bude želeo da me vidi?"
"Verujem da hoće." Rekla je ne uzvraćajući joj pogled "Biće to jače od njega."
Nakon što je prisustvovala Damjanovom ispadu prošlo veče, kada je bukvalno oteo Milu iz naručja drugog muškarca bila je sigurna da Mila u njegovom kamenom srcu ima neko posebno mesto.

Mila se iznenadila kada je pristao da se vidi sa njom a bila je uverena da joj neće ni odgovoriti na poruku.
Dogovorili su se da se nađu u obližnjem kafiću. Bio je to prvi put da sede zajedno u javnosti.
"Želela si da me vidiš?" Glas mu je bio grub nije bio ništa manje mrzovoljan i mračan kao inače. Još uvek je bio ljut.
"Želela sam da se pozdravim." Osmehnula se "Neće te biti danima."
"Zašto je to tvoja briga?" Odbrusio je a osmeh sa njenog lica je nestao.
"Zašto si takav prema meni?" Ćutao je je neko vreme.
"Sinoć si jasno postavila svoje zahteve u vezi naše veze."
"Bila sam pijana."
"Šta trezan misli pijan govori." Uzvatila mu je pogled nakom tih reči.
"Zar ne bude obično tako?"
"Znam u kojem pravcu ide ovaj razgovor." Suznih očiju je uzela svoje stvari pitajući se zašto je uopšte očekivala da može biti drugačije.
A mogla je i unapred da pretpostavi kakva je njegova odluka u vezi njih.
"Najbolje je da odem pre nego što još više povredimo jedno drugo.
Ovako je najispravnije."
Izašla je iz kafića brišući suze nemoćna da ga čak i pogleda.

"Uvek mora da bude kako ti hoćeš zar ne?" Njegov glas je zaustavio, izašao je iz kafića za njom.
"Mila koja uvek zna šta je ispravno a šta nije."
"Kao da je nešto drugačije." Rekla je kada joj je prišao ne suzdržavajući suze
"Tvoji postupci jasno pokazuju šta želiš?"
"Želim tebe." Rekao je i počeo da joj se približava.
"Želela si da izaberem, i izabrao sam tebe." Posmatrala ga je u neverici, nije bila sigurna da li je svestan težine reči koje je izgovorio.
"Opet se igraš sa mnom." Nasmejala se a on je uzao njene ruke u svoje nateravši je da ga opet pogleda u oči.
"Nikada ovo nisam osećao prema nekoj ženi.
Nakon što je moja majka ostavila mog oca i mene zbog drugog čoveka zarekao sam se da više neću voleti ni jednu ženu dok sam živ.
Ali ti..." Stavio je njenu ruku na svoje grudi tako da čuje odkucaje njegovog srca "Probudila si nesto ovde što sam mislio da sam davno ubio.
Mislio sam da mogu suzbijem osećanja prema tebi ali sve je bilo uzaludno.
Uvek si tu. Uvek si mi pred očima.
Ne zelim da te ikada izgubim." Suze su joj se nakupljale u očima i čvrsto ga je zagrlila.
"Polako." Nasmejao se "Nisam želeo da te opet rasplačem."
"Nemoj da ideš sutra. Ostani ovde, molim te."
"Biće sve u redu. Vratiću se i brže nego što misliš." Znala je da šta god da kaže ili uradi neće moći da ga natera da odustane.
"Obećaj mi." Pogledala ga je suznih očiju.
"Obećavam." Opet ga je zagrlila ne želeći da ga pusti da ode,i ako je znala da mora.
"Kada se vratim izvešću te na večeru.
Želim da večeram negde sa tobom.
To će da bude prva stvar koju ćemo da uradimo kad se vratim.
Slušaću te kako mi prepričavaš svoje svađe sa Olgom i dosadne rasprave sa generalom a onda ćemo da plešemo uz neku lepu muziku a zatim ću te odvući u svoj krevet da nadoknadimo sve ove dane."
"Budalo!" Udarila ga je po ramenu
"Dodji." Još jednom je povukao u zagrljaj, bilo je vreme da krene, general ga je čekao u bazi.
"Budi dobra i kloni se nevolja." Poljubio je tražeći obećanje u njenim očima, ali je podsetio sebe da je ona bila magnet za nevolje.
"I ti si čuvaj i vrati se u jednom komadu inače ništa od večere."

Kada je skupila snagu da se konačno pozdravi sa njim i vrati kući Olga je po njenom osmehu i crvenim obrazima znala da se sve završilo baš onako kako je trebalo jer takav osmeh se na njenom licu se nije viđao svaki dan.
"Sve je prošlo kako treba?"
"I više od toga."
"Šta je prošlo kako treba? I gde si ti bila sve ovo vreme?" Upitao je Ivan na šta ga je Olga snažno udarila po grudima.
"Sve ti moraš da znaš. I gde je Vanja sa tim pivom. Počeće utakmica."
"Hoćeš i ti gledaš utakmicu sa nama?" Upitao je Ivan a Mila je slegnula ramenima.
"Imam li drugog izbora? Ali upozoriću vas, ako budete vikali kao prošlog puta izbaciću vas iz kuće!"

Momci su opet zaspali u njenoj kući.
Kada se završila utakmica svi su ili bili dovoljno pijani ili im se nije vraćalo u prazne stanove.
Imala je osećaj da će uskoro svi da se usele kod nje.
Ona nije mogla da spava te noći, u zadnje vreme je imala problem sa spavanjem.
U ranu zoru joj je stigla poruka od Damjana. Znala je da su poleteli.

"Kada te budem izveo na večeru želim da nosiš crvenu haljinu, crveno ti lepo stoji.
Kada ovo pročitaš znaćeš da smo otišli.
Volim te."
Pustila je suze da joj skliznu niz obraze i nasmešila se.
"Volim i ja tebe."