Senke prošlosti

Ti nemaš šta da izgubiš

"U tvojoj sam ulici." Bila je njegova poruka,kasno te večeri.

Gledala je film sa Olgom i pitala se kako da pronađe način da se izvuče.
"Planiraš li da spavaš?"
"Ne još uvek. Htela sam da te pitam da li je problem ako Ivan svrati na kratko, treba da mi donese nešto."
"Neka dođe slobodno." Nasmešila se.
"Ja ću da izbacim đubre i svratiću do prodavnice usput."
"Samo nemoj dugo, noć je."

Obukla je duksericu i krenula niz ulicu, oprezno se osvrćući.
Damjan je parkirao auto na teško uočljivom mestu. Bili su poput dece koja se kriju od strogih roditelja.

"Zašto ti je trebalo ovoliko?"
"Zdravo i tebi?" Podrugljivo se nasmešila.
"Kao što vidiš u jednom sam komadu."
"Nisam ni sumnjala u suprotno." Privukao je u krilo i snažno poljubio grubo je privijajući uz sebe.
Izvila je vrat a on je počeo da je ljubi po njemu.
"Nedostajalo mi je ovo."
"Da li je?" Nastavila je da ga ljubi i zavlači ruke u majcu terajući ga da uzdiše i ljubi je gladnije.
Strgao joj je brtelu sa haljine i zadovoljno se namešio kada je shvatio da ništa nema ispod nje.
Uzeo je jednu njenu dojku u usta a ona je uzdahnula i izvila vrat rukama ga privlačeći još više sebi.
Bilo je mnogo lepše nego prvi put.
Strastvenije.
A on je dobro znao šta radi, znao je gde treba da je dodirne da bi je jos više podpalio, znao je kako da je navede da ga želi još više u njoj i kako da je natera da mu se cela prepusti.
Kada je svršio vratio je na njeno sedište i navukao farmerke nazad na sebe.
Pogledao je da se uveri da je dobro ali osmeh na njenom licu je govorio sve.
"Čuo sam šta se desilo." Okrenula je očima shvativši na šta misli.
"U vašoj bazi baš ništa ne može da ostane skriveno."
"Želiš li da razgovaraš o tome?"
"Nemam o čemu da razgovaram."
Na trenutak su oboje ućutali i svako je pogledao na svoju stranu.
Dobro je znao da će upasti u neku nevolju dok je odsutan.
"Jesi li dobro?"
"Biću dobro ako svi već jednom prestanu da mi postavljaju takva pitanja."
"Ne drži to u sebi." Rekao je na šta je ona okrenula glavu prema prozoru. Bio je isti kao i svi ostali, mislio je da može da zna kako se oseća.
"A šta bi trebalo da radim? Kakvu reakciju očekuješ? Treba li da oplakujem ljude koje nisam ni poznavala?" Besno je uzdahnula i opet se okrenula na svoju stranu.
"Dobro sam. I ne želim da pričam od tome. Zašto moraš da pokvariš ovako lepo veče?"
"Poznajem te." Rekao je iako je ona odbijala da mu uzvrati pogled.
"Misliš da možeš da držiš to u sebi a da te ne stigne. Pretvaraš se da ti nije ništa a iznutra goriš."
"Prestani." Rekla je suzdržavajući suze.
"Šta god da ti je u mislima želim da znaš da nisi ti kriva. Nisi mogla da utičeš na to, bila si samo dete."
"Ako ne prestaneš izaći ću iz auta.
Nemaš pravo da se mešaš u ovo."
"I ne mešam se. Govorim ovo za tvoje lično dobro." Pogledao je na šta se ona opet okrenula na drugu stranu ne želeći da vidi kako plače.
"Razgovaraj sa generalom, pomoći će ti."
"Dosta mi je ovoga." Zgrabila je duksericu i izašla iz auta zalupivši vratima za sobom.
Čula ga je kako psuje unutra ali nije marila.
Ivanov motor je još uvek bio parkiran ispred njene kuće. Morala je da se pribere pre nego što se pojavi ispred njih.
"Dobro sam." Obrisala je suze "Dobro sam." Ponovila je i ušla.

"Gde si ti bila do sad?" Upitala je Olga zabrinuto "Zašto si toliko zadržala u prodavnici?"
"Ne bombarduj je odmah pitanjima."
Rekao je Ivan koji se izležavao na njihovoj fotelji.
"Reci joj! Dovoljno sam nervozna."
"Zašto, srela si nekoga usput pa si se ovoliko zadržala."
"Srela sam jednog prijatelja i proćaskali smo malo."
"Zašto mi ne deluje kao da je taj susret prošao dobro." Pretpostavio je Ivan po njenoj vidno iznerviranoj faci.
"Zato što i nije. Prijatelj voli da zabada svoj nos tamo gde mu nije mesto." Ivan nije mogao da suzdrži smeh jer jedina osoba koja mu je padala na pamet a da je mogla nju toliko iznervira je bio njegov komadant. Iako ga je zanimalo šta bi on mogao da traži u tom kraju ali nije se usudio da to i lično pita.
"Šta vi radite?" Upitala je gledajući po razbacanim kasetama na stolu.
"Tražimo neki film da gledamo. Hoćeš li  da nam se pridružiš?"
"Naravno. Prijaće mi bilo šta samo da skrenem misli."