Senke prošlosti

Kraj

Mesec dana kasnije....

Okrugli sto je bio srušen i polako je odlazio u zaborav zajedno sa njegovim zloglasnim sefom podzemlja.
Mediji su dugo pisali o tome i objavljivali na stotine članaka.
Svi su govorili o slavnom povratku Orlovih, o uzdizanju stare i tradicionalne porodice u podzemnom svetu. Bratva je povratila svoju nekadašnju moć a njen novi vođa je bio Aleksej.
Zajedno sa Lavom nestao je i Senka.
Samo je malo ljudi znalo ko se zapravo krio pod tim pseudonimom a oni koji su nagađali se nisu usuđivali i da to izgovore na glas.
Svaka optužba ili prestup koji je mogao da Alekseja stavi iza rešetaka je misteriozno nestao preko noći.
Bio je oslobođen svega baš kao što je bilo i dogovoreno iako se niko zapravo nije usuđivao da ga goni za bilo šta.
Svi su znali koliko neuhvatljiv i krvoločan može da bude, i niko nije želeo gnev novog vođe na svojim leđima.
Njegova osveta je konačno bila završena i bilo je vreme da se vrata prošlosti zatvore jednom zauvek.
"Stvarno nikada nisi dolazio da ih posetiš?"
Mila se nakon mesec dana ponovo vratila u Rusiju i toga je puta dočekao Aleksej.
Oboje su želeli da se ponovo sjedine i da ponovo budu porodica.
Aleksej nije ponovo nestao iz njenog života i baš kao što joj je i obećao kada su bili deca pronašao je put da joj se vrati.
"Obećao sam da ću doći ovde tek kada osvetim njihovu smrt."
Bili su na porodičnom groblju koje se nalazilo u blizini imanja na kojem su odrasli. Bio je to prvi put da oboje posećuju grobove svoje porodice posle dosta vremena.
"Kada sam bila u komi, prikazali su mi se u snu." Nasmešila se i pogledala u Alekseja.
"Bili su srećni, izgledali su isto kao što smo ih i zapamtili. Rekli su da je još rano za mene da im se pridružim tamo.
Viktor je želeo da te pronađem.
Ti si jedina osoba koja može da obuzda ludilo u njegovoj glavi.
Te njegove reči su me pratile sve dok te nisam pronašla. Želeo je da krenemo dalje i da budemo srećni jer su oni pronašli svoj mir."
"To i liči na nešto što bi Viktor rekao.
Tibor je bio avanturista, želeo je da proputuje svet ali Viktor je sebi zadao zadatak kako sve mora da nas oslobodi očeve senke. Uvek je želeo samo da nas zaštiti od njega."
"Misliš li da ćeš ikada moći da mu oprostiš?" Pogledala je u Dimitrov nadgrobni spomenik
"Zbog svega što nam je oduzeo preziraću ga do kraja života."
Odgovorio je sa mržnjom u glasu
"Na kraju se pokajao i shvatio je svoju grešku, ali bilo je isuviše kasno.
Znao je da su ga izdali oni kojima je najviše verovao i predosećao je da dolaze po njega.
Želeo je da nas skloni iz Rusije ali preduhitrili su ga."
"Braniš ga?"
"Razumem ga." Odgovorila je tužno
"Nekada nisam mogla ali sada kad znam celu istinu mogu. Iako nikada neću moći da razumem zašto su on i Matej dopustili da ih Lav pretvori u najveće neprijatelje niti zašto me je uzeo kod sebe i bio mi otac iako je mogao da me prosto ubije ili preda Lavu kao trofej."
"Zato što je Anastasija, tvoja biološka majka bila Dimitrova polusestra, ćerka ljubavnice njegovog oca, našeg dede.
To niko nije znao niko, čak ni Lav.
Ti si bila porodica, uspomena na Anastasiju. Nju nije uspeo da zaštiti ali je mogao tebe." To je bio odgovor na mnoga pitanja i poslednji deo slagalice o sebi koju Mila nije mogla da sklopi.
"Znači na kraju, ja sam ipak vaša sestra."
"Istog trenutka kada smo te ugledali onako sićušnu i zavijenu u ćebence, sva trojica znali smo da ćemo te štititi našim životima."
"Uvek i jeste." Tužno se nasmešila
"Nekako sam oduvek osećala da nisam sama. Mogla sam da osetim nečije prisustvo negde oko sebe ali mislila sam kako sam samo paranoična.
Kada sam prvi put čula za Senku, ne znam zašto ali pomislila sam na tebe."
Govorila je dok je on ćutke slušao
"Kada si mi ispred praga ostavio buket poljskog sveća, počela sam da sumnjam ali dugo sam se plašila da priznam sebi da postoji mogućnost da si živ, zato što bih se možda na kraju razočarala.
Mislila sam da sam i tebe izgubila, čak dugo i krivila sebe. U jednom trenutku sam toliko mrzela Dimitra da sam svu krivicu koju sam ja osećala svalila na njega. Želela sam da mu se osvetim pomoću tajne misije a na kraju sam samo želela da pronađem tebe." Naslonila je glavu na njegovo rame "Sada je konačno sve gotovo, oni su pronašli svoj mir a ja sam slobodna da živim život koji sam oduvek želela. Sa čovekom koga volim i koji me je zaprosio. Nema više senki prošlosti koje su me pratile u korak. Oslobodila sam se svojih okova."
"Nikada nije ni trebalo da ih imaš. Sada si slobodna, vreme je i da ti pronađeš svoj mir."
"Obećaj mi da ćeš da se čuvaš. Sa onim što tvoje ime sada predstavlja, neko će uvek pokušavati da te povredi." Rekla je zabrinuto.
"Ne brini, za jedno duže vreme niko neće pokušati da nas povredi."
"A kasnije?" Nije želela da odustane a on se nasmešio i poljubio je u teme.
"Gde god da me budućnost odnese uvek cu pronaći novi način da ti se vratim.
I bez obzira koliko velika i odrasla bila uvek ćeš da budeš moja mala sestra koju moram da čuvam od svog zla na ovom svetu."