Bieber Family [Slow Updating] [Rewritting]

"Znaš li koliko te to patetičnom čini?"

"Okej,vas dve dosta!Prestanite sa tim." viknuo je,oh kako slatko.On mora da je brani od mene,patetično!
"Da prestanemo sa čim?Sa govorenjem istine?" Elena je viknula i sišla dole do njega,istina?Bože,toliko se promenila od smrti naših roditelja.Da mi je neko rekao da će Elena postati gora od mene,poslala bih ga do đavola i nazad.
"Elena ne izazivaj,znaš da mogu da budem jako opasna." rekla sam joj i takođe sišla sa stepenica,ona se samo nasmejala i pogledala u Justina koji je odmahivao glavom.
"Nisi jedina,mogu i ja." rekla je i ja sam počela da se smejem na sav glas,kao neki ludak.Nisam daleko od toga ustvari...
Elena P.O.V
Ne bi da se svađam stvarno,ali ako to treba da uradim da se ona malo spusti na zemlju i da shvati da nije sve u vezi nje onda ću to uraditi.
"Oćeš samo lajati psiću ili ćeš gristi?" upitala me je kroz smeh,izaziva!Možda mi je sestra,ali kučka je.Krenula sam na nju,ali me je Justin uhvatio.
"Puštaj me!" viknula sam i krenula da se opirem,Katherine se samo smejala meni u lice.
"Ne,neću dozvoliti da se bijete.Sestre se pobogu,a ti Katherine ne izazivaj." rekao je još uvek me držeći oko struka kako ne bi krenula na nju,Katherine je prevrnula očima i klimnula glavom.
"Okej,okej,idem ja do Salvatorovih." rekla je i krenula ka vratima,naravno uvek kada nešto zagusti ona se pokupi i ode kod Salvatorovih.
"Da idi da plačeš na Damonovom ramenu." rekla sam i ona me je samo presekla pogledom,Justin me je spustio i otišao negde.
"Znaš li kako te to patetičnom čini?" upitala sam i ona se okrenula ka meni.
Katherine P.O.V
Ja sam patetična?Ako je neko ovde patetičan to je ona!Okrenula sam se prema njoj i blago se nasmejala,ona misli da je patetično što idem kod njih.Ja barem imam gde da odem ako nastane neko sranje,a gde će ona?
"Ne Elena,to me čini jakom." rekla sam joj i gurnula je tako jako da je pala na stepenice,kleknula sam tako da budem na njenom nivou.
"Platićeš za ovo." promrmljala je jedva čujno i razumno,ali ipak sam razumela.Ona meni preti?Drago mi je da nam je porodica toliko sjebana da i to radimo.
"Nemam čega da se plašim,ti ništa ne možeš." rekla sam joj sa smehom na licu i ona se nasmejala na arogantan način.
"Stekla si pogrešnog neprijatelja,sestro.Juriću te do kraja života,preklinaćeš za milost." rekla sam joj sve u lice i digla se na noge,
"Onda ćeš postati sve što mrziš,Mikael." viknula je,oh on.Skroz sam zaboravila na njega,Mikael je neki tip od koga bežim.Preselili smo se zbog njega,počela sam da dobijam velike preteće poruke.
"Ja nisam ništa kao on!" viknula sam na nju,kako se usuđuje da nas poredi?Da sam kao on,ona bi već bila mrtva!
"U pravu si,ti si kukavica zato što  bežiš od njega." rekla je i ustala sa stepenica,koga ona naziva kukavicom?Ja radim sve što mogu da preživim,to nije kukavičluk.
"Samo se brinem da ostanem živa,šta treba da uradim?!Da odem na njegova vrata i da se predam na njegovu milost i nemilost?" upitala sam je i ona je zaćutala,konačno.
"Bežaćeš ceo svoj život?" upitala me je,jedina pametna stvar koju je rekla tokom svog života.
"Nije me briga." rekla sam i izašla,možda je upravu.Ne mogu da bežim ceo svoj život,ali sa druge strane imam neprijatelje svuda.Ne mogu se zadržati na jednom mestu predugo,naći će me.