Bieber Family [Slow Updating] [Rewritting]

"What did u said to him?"

Izašla sam iz restorana i on je izašao za mnom.
"Mislio sam da ćeš me odbiti,a ne da ćeš platiti." rekao je i nasmejao se,uvek je pozitivan u ovakim trenutcima.
"Adame...." rekla sam.
"Platio bih,šalio sam se." rekao je,znam da se šalio.Nisam očekivala ovo,ništa od ovoga!
"Žao mi je,ovo je bilo...Iznenada." rekla sam mu,još nisam razmišljala o tome.Nije mi ni palo na pamet,a kamoli da sam razmišljala o tome.
"Samo si me iznenadio,to je sve.Mnogo toga me je večeras iznenadilo." rekla sam,prvo onaj čovek pa onda veriba...Previše toga u jednom danu.
"Iznenađenje je bilo plan,ali sada sam shvatio da nije bio dobar plan." rekao je.
"Zar nije ovo prebrzo?Zajedno smo tek osam meseci!Neke ostatke u frižideru držim duže od toga." rekla sam mu.
"Znam,bacio sam ih.Možda sam ti time spasio život." rekao je,ta hrana je verovatno mogla još da se jede.A možda i ne,počela je već da smrdi na pokvareni sir...
"Kako znamo da je ovo ispravno?" upitala sam ga.
"Ketrin,znao sam da je ovo ispravno od trenutka kada si ušla u moju prodavnicu nameštaja.Šta misliš zašto si onako brzo dobila isporuku?" upitao me je,nikad se nisam to zapitala.
"Odlična usluga?" upitala sam ga,to sam uvek mislila.
"Jedva sam čekao da te pozovem da izađemo.Ubrzo sam stvari,a da ne pomisliš da te uhodim!" rekao je.
"Obožavam taj stolčić." rekla sam mu.
"To je početak." rekao je i nasmejao se,hahaha.
"Volim te,znaš to zar ne?" upitala sam ga,ali ipak ne mogu da se još udam za njega.
"Znam,i ja volim tebe.Znao sam koga prosim i znao sam da ćeš reći da je ovo prebrzo.Zato ne moramo da se venčamo uskoro,možemo da sačekamo godinu.Ili više!Slušaj,nije me briga.Možemo da se venčamo sa 65 kada Melody bude imala decu!Samo znam da sa tobom želim da provedem ostatak života." rekao je,to je stvarno lepo od njega.
"Mogu li malo da razmislim?" upitala sam ga.
"Razmišljaj koliko god hoćeš.Biću ovde kad budeš spremna." rekao je,i tada je svako otišao svojim putem.Nakon par minuta vožnje sam stigla ispred mog stana,otključala sam ga i ušla.Naslonila sam se na vrata i skinula kaput,zaključala sam vrata i došla do Melody.
"Gospođa Martin,kaže da si bila tiha večeras." rekla sam joj,i primetila da je igrala igricu na televizoru.
"Samo se koncertišem." rekla je i nastavila da igra.Sela sam pored nje.Većina ljudi bi reklo da su igrice sa ratovima i tako nečim za dečake,ali nee Melody je baš zato morala to da igra.Nemam ništa protiv toga,samo je malo ne obično.A i oduvek je volela lisice,kada bi videla da neko u školi nosi krzneni džemper od krzna lisice uvek bi to na fizičkom uzela i bacila u smeće.I zato je dobila prvi ukor...
"I šta si mu rekla?Adamu?" upitala me je ne skidajući pogled sa televizora.Kako je znala?!
"Znam da sada sto posto u sebi misliš da je ne moguće da to znam,ali znam.Očigledno je,mama.Restoran gde ste imali prvi izlazak,a i pokazao mi je prsten.Znaš mi smo poprilično bliski,kao da mi je otac." rekla je dok je uzimala čips.
"Pa..." nakrivila sam glavu i Melody je uzdahnula.
"Jadničak." rekla je,nisam ga odbila!
"Nisam rekla 'ne'!" rekla sam u svoju odbranu.
"Ali također nisi ni rekla 'da'.Znaš nisu svi kao moj otac,znam da imaš problema sa poverenjem.Ali moraš nekad da veruješ nekome,mama." rekla je.