Bieber Family [Slow Updating] [Rewritting]

This can't be real

Nakon par minuta sam počela da se svađam sa tom Jane,tako bi je ubila ali ne mogu...ipak je ona Damonova i Stefanova sestra.
"Ovo se neće završiti lepo,Bieberova.Bolje da mi idemo,ha?" upitao me je,mada je to više zvučala kao molba.Nema šanse,ima da je ubijem!
"Da tako je,bolje je da odete." Jane je rekla,krenula sam da je udarim ali me je Nathaniel sprečio.Uhvatio me je za ruku i izvukao napolje iz stana pa iz zgrade.
"Hej!Šta koji đavo misliš da radiš?!Mogla sam da je sredim!" uzviknula sam besno na njega.Sada će misliti da Nathaniel mora da me spasi...
"Hoćeš li prestati sa tim?!To je ono što on tačno želi!Zaboravljaš da on obožava da igra igrice." rekao mi je.U pravu je,Nogitsune obožava da igra igrice.Ali ja znam bolje da ih igram,više se ne bori protiv Alison...
"Kao i ja,Nathaniele.A sada,ispričaj mi šta sve mračnjaci mogu da..." zaustavila sam se nakon što sam skontala da ne obraća pažnju na mene.Gledao je tamo negde na onu zgradu gde su Nogitsune i Jane,šta je sada?Krenula sam da se okrenem da vidim,ali me je on neočekivano uhvatio za struk,približio njemu i poljubio.Wow,koji đavo je to bio?!Kada smo se odmakli jedno od drugog,pogledala sam ga i podignula jednu obrvu.On je samo očima pokazao na prozor,kada sam se okrenula ka tom prozoru videla sam Nogitsuna.Oh,Nathaniel ga je napravio ljubomornim.Nogitsune se samo okrenuo i više ga nije bilo na prozoru.To je nekako jezivo,ali ipak je to Nogitsune.Najstrašniji demon svih vremena.
"Šta je bilo,Bieberova?" Nathaniel me je upitao.Ugh,znam da smo se ja i Nathaniel dogovorili da ubijemo Nogitsuna.Ali ja stvarno ne znam više...
"Ispada da imam komplikovana osećanja...prema demonu." rekla sam mu i slegnula ramenima.Čas ga mrzim,čas ga volim...Bože moj.
"Vidim...Čekaj,zar vas dvoje nemate ćerku?" upitao me je i krenuli smo nemam pojma kuda,ali dobro je sve dok idem sa njim.
"Aha,Melody." rekla sam i nasmejala se.Melody je još uvek tamo na drugoj strani,totalno sam zaboravila na nju!
"Eh,ti si majka godine." rekao je i počeo da se smeje.To sam rekla naglas?Mislila sam da je to bilo samo pre...
"Oh,ućuti!" uzviknula sam na njega i blago ga udarila o rame.
"Da li ga voliš?" upitao me je,kako mu je to sada palo na pamet.Ali pitanje je komplikovano,volim ga ali ga u isto vreme mrzim.
"Ljubav mržnja,to je veoma kratka granica Nathaniele." odgovorila sam mu i potapšala ga po ramenu.
"Da,da,da!Tačno tako,Ketrin!Veoma tanka granica!" počeo je da se dere kao ludak,sva sreća pa nikog nije bilo inače bi nas gledali kao da smo poludeli.
"Uništićemo ga jednom zauvek,to jest ti ćeš ga uništiti." rekao mi je i zagrlio me.Ja sam ga potapšala po leđima kao znak da me pusti,on me samo još podigao i zavrteo.Hahaha,on je van razuma.Nakon par sekundi me je spustio,hvala Bogu.
"Šta treba da uradim?" upitala sam ga i rukom prošla kroz svoju kosu,on je pogledao kao onoj zgradi zatim vratio pogled na mene.
"Idemo negde gde je privatnije,ovde i zidovi imaju uši." rekao je,privatnije?Ovde nema ni jedne proklete osobe!Čisto sumnjam da Nogitsune može da nas čuje.Uzeo me je za ruku i uveo u neku radnju,wow al' je privatnije!Uzeo je neku teglu u njoj je bio pepeo,planinski pepeo.Prosuo ga je na pragu vrata i po prozorima,šta koji đavo?
"Ovo je drugačiji prah,ako ga prospeš ni jedno natprirodno biće van njega neće moći ni da čuje šta mi pričamo." objasnio je i stavio teglu na sto,šta će planinski pepeo u radnji?Okej,tim ću se pozabaviti kasnije.
"Kako te nije strah,Ketrin?Zar se nikada nisi bojala njega?" upitao me je sedajući na stolicu i uzimajući neku knjigu.
"Strah.Nije.Stvaran." rekla sam reč po reč on me je samo pogledao i podigao jednu obrvu kao znak pitanja,ali nije ništa rekao.Nastavio je da lista tu knjigu,predpostavljam da je to knjiga čini.
"Jedino mesto na kojem strah može da postoji jeste u našim mislima o budućnosti.To je prozvod naše mašte koji nas tera da se plašimo stvari koje trenutno ili ikad neće postojati,Nathaniele.Opasnost je veoma stvarna stvar,ali strah..." krenula sam da nastavim,ali me je Nathaniel prekinuo usred rečenice.
"Je opcija,zar ne?" upitao me je i ja sam začuđeno klimnula glavom.Baš to sam htela da kažem,kao da mi je ušao u um...Odmaknula sam se od njega i uzela nož.Samo je pucnu prstima i opet je izgledao kao on,Nogitsune...
"Dugo ti je trebalo da skontaš,ljubavi." rekao mi je i počeo da mi se približava,ja sam uperila nož u njega.
"Nemoj da si me prokleto dodirnuo!Šta si mu uradio?!" uzviknula sam na njega,a on se samo smejao.
"Pitala sam te,ŠTA SI MU URADIO?!!!" sada sam se baš proderala na njega,oči su mu postale tamnije.Besan je,to se vidi.Uzeo mi je ruku u kojoj je bio nož i izvrnuo je zbog čega mi je nož pao na pod,on mi je još uvek ruku savijao.Stavila sam ruku na njegovu pokušavajući da je sklonim,ali je previše jak.
----------------------------------------
Tako!Konačnooo,ovo pišem jedno mesec dana :\ Napisala bih pre,but ain't nobody got time for that!Hahaha,inače sledeći nastavak će definitivno biti ovog meseca xD Šta mislite?Koji je vam par bolji Katherine i Nathaniel ili Katherine i Nogitsune?I just can't decide O-O Sve ih voliim...