*Flashforward*
Clara je bila poprilično zamišljena,mislim jeste da smo upravo ubili njenog bivšeg saradnika ali...
"Clara?" Justin je rekao već drugi put,ona se okrenula ka nama.Čekaj da li je to ona na ivici suza?Wow,mislim ja ne bih plakala za njim.
"Šta je bilo?" upitala ga je,šta je bilo?Još uvek imamo prokletstvo koje samo ona može da nekako ublaži.
"Ovde smo sa razlogom,dušo.Nogitsune." rekao je Nathaniel.Istina,ne mogu da verujem da smo konačno uspeli da ga ubijemo.
"Mrtav je." rekla je tužno,ona je tužna?!Daj molim te,Clara!On je zlikovac u ovom svemu,pola ovoga se ne bi desilo da nije bilo njega!
"Ali njegovo prokletstvo ostaje.Možeš li da ga zaustaviš?" upitao ju je.Koliko sam ja shvatila ne može po pošto prokletstvo ne može biti zaustavljeno...
""Ili da počnemo da pripremamo duše?Pošto će za moju trebati vremena." rekao je i nasmejao se.Pokušava da bude smešan,ali nikom baš nije sada do smejanja.
"Nije prekasno,još uvek možemo da ga zaustavimo.Zar ne?Clara?!" Justin je konačno progovorio.Clara se malo smirila,dobro je.
"Da." jednostavno je rekla,u ovom trenutku nam treba malo opširniji odgovor.Mislim mi ne znamo ništa o tom prokletstvu!
"Koja je cena?Nogitsune je spominjao cenu." rekla sam zabrinuto,cena.Bojim se šta će ta cena biti.
"Moram da završim ono što sam počela." rekla je,ono što je počela?Da li mi je neko prećutao ovo?Pogledala sam u Nathaniela a on je samo skrenuo pogled,sjajno!
"Prokletstvo koje nas je dovelo u Ravensvood?" Arija je upitala.Prokletstvo nas je dovelo ovde?!Clara je odgovorna za sve što se desilo?!
"Koje je stvorilo Ravensvood.On ne pripada ovde,kao ni bilo ko od nas." rekla je,znači Clara je stvorila ovaj grad?Wow...Totalno ne očekivano.
"Ako poništiš kletvu grad će se uništiti." Justin je rekao.Okej,šta?!Šta će biti sa nama??
"Nestaće,kao da nikada nije bio ovde." rekla je,da li ćemo i mi nestati?
"I svi ćemo mi samo nestati." jedva je rekla.Nestati?!Kao da smo umreli?!
"Ali ti i Melody,vi možete da pobegnete." samo nas dve?!Ne mogu sve ostale da ostavim ovde!
"Ketrin,morate da krenete!" Elena je rekla,ne.Prošli smo kroz pakao i gore od toga,ali uvek smo se našli.Neću ih ostaviti...
"Ali tek sam se vratila." rekla sam im,ostaću ovde.Nathaniel je sve gledao sa strane,šta je njemu?
"Tako ćete ti i ona imati bolje šanse." rekla je opet gledajući u Melody.
"Šta?Ne,ja nisam završila!Mi smo trebali da imamo srećan kraj!" rekla sam,ne.Ovo se ne dešava!
"Mi smo porodica!" rekla sam,a porodica se drži zajedno.Bez obzira na bilo šta.
"I uvek ćemo biti,ti si nam to dala!" rekla je,ne.Šta ću bez njih?Ovo ne može biti to,ne može biti kraj...
"Nemamo izbora,morate da idete." rekla je,dobro onda.Magijom nas je stvorila na granici grada.Kada pređemo granicu bićemo bezbedni,ali to jednostavno nije to.Došla sam do Justina i Elene i zagrlila ih,dok je Melody pričala sa Clarom.
"Idi do Damona." Justin mi je šapuno,aj sam otišla od njih i došla do Damona.On je delovalo najviše slomljeno od svih nas.
"Damon,tako mi je žao." odmahnuo je glavom,šta je to trebalo da znači?
"Ne treba da ti bude žao,ovo nije kraj.Obadve ću vas opet videti." rekao je i zagrlio me je.Ima nade,ali obadvoje znamo da je to ne moguće.Prokletstvo se širi...Clara je došla do mene,šta je sada?
"Ketrin,nešto ti nisam rekla." rekla je,joj šta sada?Ako je nešto još gore od ovoga...
"Kada nas prokletstvo zahvati,sve će nestati.Ništa neće biti ostavljeno iza,uključujući i vaše pamćenje." rekla je,nećemo se sećati ičega?Kako je to moguće?Znam da je to prokletstvo ali...Imala sam pamćenje obrisano mnogo puta.I svakog puta ga dobijem nazad.
"Ravensvood više neće postojati,biće kao da nikada ni nije." rekla je,ne!Kako onda da se vratim po njih,ovo nije kraj kakav sam očekivala.
"U pravu si,nije.Ali mogu da ti dam jedan." rekla je,da li mi je pročitala misli?Dobro to me više ne čudi.
"Možeš da mi sačuvaš pamćenje?" upitala sam je veselo,ako može onda mogu da se vratim po njih!I onda će sve biti savršeno!
"Ne,dobra sećanja su moj poklon tebi.Dobar život tebi...i Melody." rekla je,šta?Da će mi lažna sećanja?
"Biće kao da Nogitsune nije postojao i da ona nije bila u sirotištu,sve vezano sa nama će nestati.Biće normalno,a umesto sećanja da joj je otac bio demon ću staviti da je bio vatrogasac i da je poginuo na misiji." rekla je,wow.Uradila bi to?To mi je oduvek bio san,ali ne bez svih njih.
"Kada poništim prokletstvo i kada pređete granicu grada...Imaćeš život koji si oduvek želela." rekla je,ali bez njih.To onda nije to...
"Ali neće biti stvarno." rekla sam kroz suze,to će biti samo lažno ne stvarno.Neće biti to,biće nestvaran deo.
"Vaša prošlost neće,ali budućnost hoće.A sada idite." rekla je i blago me gurnula, ja sam se okrenula i ušla sa Melody u auto.Pogledala sam na retrovizor,prokletstvo dolazi.Izgleda čudno,ustvari ne toliko kao običan dim...Clara je pocepala neki papir i ljubičasta svetlost se pojavila na njenim rukama.Digla ih je i uperila ka prokletstvu,dim je postao ljubičast.Mislim da je vreme da krenemo,upalila sam auto i Melody i ja smo prešle granicu grada.
Author Note
This is not the end...(možda)Mislim imam ideju za šta može da se desi dalje i sve to,ali škola i sve to...Plus moram da ispravim par ocena,u petak imam kontrolni iz istorije na kom moram da dobijem pet.Tako da neću imati puno vremena za Wattpad :( Ali možda kada prestanu svi ti kontroli i ispitivanja nastavim,nikada ne znate.Tako da bih vas zamolila da još malo držite ovo u biblioteci,imam osećaj da ovo nije kraj.Hahaha,ovde nikada neće biti kraj xD Iii da!Da li da počnem da pišem u drugoj knjizi (moju ću objaviti kada budem imala vremena) ili da nastavim u ovoj?Volim vas punooo ❤ Nemate pojma koliko mi značite,vi ste mi kao druga porodica :)