Bieber Family [Slow Updating] [Rewritting]

He loves her

Alison P.O.V
Došla sam nazad u inetnat i sobu,legla sam na krevet.Konačno mogu da spavam kako treba!I bez razmišljanja da može da me kontroliše,ili da se bojim sna.I da nemam ga više u glavi.
Oh,jesam li ti nedostajao?
Šta?!Kako?!Ti si mrtav!Ja sam te ubila!
Sledeći put sačekaj da neko bude stvarno mrtav,Alison.Živ sam i kada se vratim...Ooh,dušo.Biću moćniji nego ikada.A sada spavaj,hoću da te vidim.
Odjednom mi se jako prispavalo,oči su mi se polako zatvarale.Ne....
*San*
Opet podrum,pa dobro nije da se žalim.Bolje podrum nego bela soba.Pojavio se ispred mene,i tek onda sam skontala da sedim.I da sam vezana za stolicu,sranje!Ali dobro,mogu da se probudim.
Nogitsune:Drago mi je da se opet vidimo,Alison.I da,od sada ne smeš imati bilo šta oštro,možeš opasno povrediti nekoga.
Da,njega!Ne bi nikoga drugog,nego njega!
Ja:Ostavi me na miru!Mrzim te!
Oči su mu postale kao kristal,zaplakaće?Ow,strašno.Rasplakala sam ga -.-
*Stvarnost*
Wow,ovo je bio kratak san.Ne mogu da verujem da je još uvek živ.
Lidija:Ajde pakuj se.Direktorica je rekla da ruše internat zato što je pun buba.I da treba da idemo.Već nas je sve ispisala.
Čula sam šta je rekla,ali misli su mi bile negde drugde.Zašto me je poslušao?On je zao duh lisice,Nogitsune.Lidija je bacila kofer ispred mene.
Lidija:Evo!Ja sam te spakovala,ajde sada idemo.
Ne bojim se malih bubica,ovde se osećam bezbedno...Ne znam zašto,ali osećam se.Lidija je krenula da izađe ih sobe.
Ja:Idi ti,sad ću ja.
Klimnula je glavom i izašla.Kako da ostanem ovde a da me oni ne mogu izvesti?
Treba ti pomoć?
Dobro je,tu si.Već sam mislila da si me ostavio.
Nikada te ne bih ostavio samu sa njima,Alison.Evo ti ideje,koliko ja znam nijedno natprirodno biće me može da pređe preko planinskog pepela.
Oh,imam toga!Uzela sam teglu u kojoj je bio planinski pepeo I posula sam ga ispred vrata i prozora.Hej,ovaj moram samo nešto da te pitam...Kada ti se rana zacelila zašto nisi došao da se osvetiš?
Nikad ne bi trebao da povrediš osobu koju voliš.
Nemoj da se praviš,znam da me niko ne voli.Ovo je sve tvoja igra!
Alison,nešto se promenilo u tebi.Prema meni,hladna si.Ne znam šta sam uradio,ali ću te ostaviti ma miru od sada,Ako je to ono što želiš.Ali samo moram nešto da ti kažem.Volim te!Nikad se tako nisam osećao prema nikome.Neću dozvoliti da te bilo ko ili bilo šta povredi.
Wow,to je zvučalo veoma iskreno i stvarno...Ajzak je krenuo da uđe u sobu,ali se zakucao u nevidljivi zid.Ne može od planinskog pepela.
Ajzak:Alison!Izlazi napolje!
Odmahnula sam glavom i stala ispred vrata.
Bravo!Ponosan sam!
Ćuti!
Ajzak:Luda si!Dopuštavaš mu da te kontroliše!
Baš se brzo vratio...
Ja:Pa šta ako sam luda,najbolji ljudi su.
Zaleteo se i ušao,šta?!
Ako je dovoljno snažan može da uđe.
Što mi to nisi rekao?!
Ajzak:Izgleda da smo sada samo ja i ti ovde,Alison.
Znači divno!
Ajzak:Alison,ti me ne mrziš...
Odmah sam ga prekinula.
Ja:Ućuti!
Gurnula sam ga i odleteo je na drugi kraj sobe.To je sigurno bolelo.
Ajzak:Za šta je to bilo?
Još i pita!
Ja:Zbog toga što si kreten!I to veliki!
Hej,izvinite što mi je dugo trebalo.Ali škola počinje sutra...Zašto uopšte moramo i da idemo u školu?I da samo da znate kada počne škola,nastavak će biti jednom nedeljno ili mesečno...So sorry.Ali molim vas komentarišite!