Do You Remember the First Time?

128 22 1

by nemojdasipapak

by nemojdasipapak

Ketrin P.O.V
Probudila sam se,ležala sam na l
kauču u Dejmonovoj kući.
Kaj:Vidi ko se probudio.Kako se osećaš?
Čučnuo je ispred mene.
Ja:Kao da si me pogodio srelom.
Kaj:Tačno.Ugalavnom,nemam pojma kako si uspela pokidati Ascendant u milion komadića,ali moramo ga sastaviti,pre pomračenja u 12:28.
Ustala sam sa kauča.Stomak me jako boli,pa kako i ne bi kreten me je pogodio strelom.
Kaj:Želiš pomoći?Znam da voliš rešavati rebuse i slagalice.
Ja:Ne želim pomoći.Ti si psihopata.Ovo mesto je tvoj zatvor.Ne puštam te napolje.Ionako bi me ubio čim bi izašli odavde.
Kaj:Prošla si kroz traumu.
Ustao je.I počeo je da mi se približava,a ja sam hodala unazad.
Kaj:Sećanje ti je verovatno malo mutno sada,pa možda misliš da te magija štiti,ali sve što trebam je uhvatiti te za ruku,i tvoja magija odjednom postaje moja.
Uhvatio me je za ruku.
Ja:Aaa!
Kaj:Šta je to bilo?Ha?Šta?Odradićeš čaroliju i napokon nas odvesti kući?
Uzela sam nož sa stola i zabola mu ga u vrat,momentalno je pao dole.Uzela sam torbu i sve deliće Ascendanta sam stavila u nju.
Ja:Nikada se ne kači sa Biberovima.
Izašla sam iz kuće.Utrčala sam.u jednu zgradu,mislim da je bolnica.Kopala sam po lekovima.
Ja:Antibiotici...
Videla sam nešto.
Ja:Tablete protiv bolova.
Popila sam sve.I izvadila deliće Ascendanta.
Ja:Sat i 43 minuta.Mogu ja to.Nakon nekoliko minuta sam uspela da ga sastavim.Skoro.
Ja:Gde je zadnji deo?
Istresla sam torbu.
Ja:Ovo se ne dešava.
Odjednom je struja nestala u zgradi.
Kaj:Tražiš ovo?
U ruci je ima zadnji deo.
Kaj:Ukrala si Ascendant,bezobrazna si.Nisi ga valjda planirala iskoristiti i mene ostaviti ovde?Ostavila si trag krvi u prikazu.Gde bi drugde otišla i igrala se medicinske sestre?
Ja:Vadus!
Sve stvari su se srušile na njega.Krenula sam da trčim po bolnici.Izašla sam napolje.Dejmonov auto!Ušla sam u njega.Nije hteo da se upali.Kaj je počeo da me davi odpozadi.
Kaj:Razmišljao sam da izvadim ključeve,ali to bi bilo kao da vadim sir iz zamke sa miševe,zar ne,Ketrin?
Kaj:Evo jedna zanimljiva činjenica.Miševi zapravo ne vole sir.Zar nije to super?
Približio mi se skroz.
Kaj:Imamo još sat vremena do pomračenja.Vreme je da idemo kući,Ketrin.
----------------------
Sada smo opet tamo,isto mesto gde i prošli put.
Kaj:Doneo sam ti poklon.
Okrenula sam se.Izvadio je mog medveda iz njegovog ranca.Gad je bio u mojoj kući!
Kaj:Slatkica.Mislio sam da bi mo-da htela i nju povesti.
Ja:Hvala.
Kaj:Znam da misliš da sam čudovište.Mislim,i jesam ubio većinu svoje porodice,ali nakon dugog perioda samoanalize,došao sam do zaključka da sam se mogao bolje nositi sa svojim besom.
Ja:Rekao si sa želiš otići odavde i,citiram "pružiti nekima nevetovatnu bolnu smrt".
Kaj:Nisam mislio ozbiljno.Iskreno,napravio bih bilo šta da vratim svoju porodicu i da ti budeš moja.
Kaj:Nekako se nadam da si imala pozitivan utecaj na mene.Ti si dobra osoba,Ketrin.Hrabra si,odana,strpljiva.Želim biti više kao ti.Što kažeš?
Kaj:Prijatelji?
Ja:Ajde idemo kući.
Stali smo na svetlost,u ruci mi je bio Ascendant.
Kaj:Sada ili nikada
Uhvatio me je za ruku.
Kaj:U slučaju da si pokušala otići bez mene.
Namignuo mi je.Ascendant je zasijao.
Kaj:Zbogom,1994.