Bieber Family [Slow Updating] [Rewritting]

Ur crazy,or a liar!

*Naš svet,godinu dana nakon prokletstva*
Ketrin P.O.V
Šetala sam ka restoranu gde treba da se sastanem sa Adamom,mojim dečkom.Mi izlazimo već...mislim da je osam meseci,ali nisam sigurna.Ušla sam u restoran on je već bio tu.
"Izvini što kasnim." rekla sam dok sam stavljala kaput na stolicu,on je ustao sa svoje i zagrlili smo se
"To verovatno znači da si uhvatila tipa." rekao je,on je uvek optimista.To mi se veoma sviđa kod njega,ima nade.
"Tako si optimičan,sviđa mi se to." rekla sam mu i seli smo svako na svoje mesto.Čekaj,pa ovo je restoran gde smo imali prvi izlazak.
"Da nisi,otkazala bi." rekao je,tačno.On me poznaje bolje nego što ja poznajem samu sebe.
"Predobro me poznaješ." rekla sam mu i nasmejala se.
"Ketrin Bieber uvek dobije svog čoveka." rekao je,hahah.Istina,konobarica je došla da dala nam je vino.
"Očigledno i svoje piće.Hvala." zahvalila sam se konobarici i ona je otišla.
"Hej,kako je Melodyin vulkan prošao na sajamu nauke?" upitao je,on joj je pomogao oko toga.Što je bilo baš lepo od njega,mislim da se i Melody dopada.
"Bilo je kao u Pompeji,hvala ti na pomoći." zahvalila sam mu i oboje smo popili malo vina.
"Samo sam je ubedio da ne koristi pravu lavu." rekao je,Melody uvek ima sulude ideje.
"Njeni profesori su ti zahvali na tome." rekla sam mu,sećam se kada je jednom donela zmiju u školu i pustila je da ne radi kontrolni iz istorije.Pitam se na koga je tako...domišljata.
"Hajde da jedemo,umirem od gladi." nasmejao se i pružio mi jelovnik.
"Hajde." rekao je,nakon par minuta smo naručili i hrana nam je stigla iznenađujuće brzo.Počeli smo sa jelom,nakon 5 minuta smo bili pri kraju.
"Da li si zadovoljna?" upitao me je,podigla sam jednu obrvu.Čime?Mislim sa svim sam zadovoljna.
"Hranom?" upitao je,hrana je fantastična!
"I više nego zadovoljna." rekla sam i nasmejala se.
"Odmah se vraćam." rekao je ustajući od stola.
"Okej." odgovorila sam mu,gde sada ide?Uzela sam telefon i videla da imam novu poruku.Primetila sam da je neko seo preko puta mene.
"Sačekaj,ovo je nešto u vezi sa poslom." rekla sam i podigla pogled na gore očekivajući da vidim Adama,ali umesto njega sam videla onog čoveka od jutros.
"Ti!" uzviknula sam na njega,on je podigao jedan prst.
"Mogu da objasnim." rekao je,oh volela bih da čujem to objašnjenje.
"Uhodiš me!" rekla sam ostavljajući telefon na sto.
"Nemoj da vičeš,samo me slušaj." rekao je,okej to može da se sredi.
"Ovo ne radim često,tako da me slušaj.Došao sam da se izvinim." rekao je,dobro!I treba da se izvini za ono jutros!
"Zato što si me poljubio?" upitala sam ga,pošto za to itekako treba da se izvini.
"Samo sam hteo da se setiš." rekao je.Da se setim?Čega?Ja se svega jasno sećam,i njega sam prvi put videla ujutru!
"Moraš da odeš,sada!" rekla sam mu i malo sam podigla glas.Nadam se da Adam neće doći uskoro,ne želim da znam šta bi pomislio.
"Tvoja porodica i prijatelji su u u velikoj opasnosti!" rekao je,moja porodica?Jedina porodica koji imam jeste Melody.Roditelji su me se odrekli kada sam bila mala,a braću i sestre nemam.I svi prijatelji su mi ovde!
"Ti stvarno ne znaš o čemu pričaš." odgovorila sam mu.
"Zato što misliš da si siroče?To te progoni celog života.Sve što veruješ je pogrešno." rekao mi je,ne verujem mu.
"Ne znaš me." rekla sam mu.
"Znam te bolje nego što znaš sebe." rekao mi je.Sigurno je tako,ali samo u njegovim snovima.
"Imam dokaz" iz džepa je izvadio papir "evo ovo je adresa,idi tamo ako hoćeš da saznaš ko si zapravo i ko ti je porodica." rekao je.
"Odlazi,odmah!" rekla sam mu,Adam će se uskoro vratiti.
"Već si bila tamo pre godinu dana,samo se ne sećaš." rekao mi je,šta?
"Tada sam bila u Bostonu,požar mi je uništio stan i onda sam se preselila u New York sa ćerkom." rekla sam mu.
"Clara te je stvarno dobro sredila." rekao je,koje sada kog đavola Clara?!
"Lud si!Ili lažov,ili oba." rekla sam mu.
"Više volim da mi kažu da sam zgodan mangup." rekao je,presekla sam ga pogledom.Da,to se neće desiti.
"Bitanga?" upitao me je i podigao jednu obrvu,hej!To je moja stvar ja to radim!
"Daj mi jedan razlog da te ne udarim." rekla sam mu,naravno ne bih ga ovde udarila.Ne želim da napravim scenu ili nešto slično.
"Stvarno mi ne veruješ?Upotrebi svoju super moć." rekao je,moja super moć?Kako zna za to?Moja 'super moć' kako Melody to zove je da mogu nekako da osetim kada neko laže.Ali to je naravno slučajnost, magija ne postoji.
"Da,znam za to.Upotrebi je i videćeš da govorim istinu." rekao je,istina je.Govori istinu, ali ne mora da znači...
"Samo zato što veruješ da je nešto istina,ne mora da znači da jeste." rekla sam mu.
"Možda." rekao mi je.
"Ali poznajem te,Bieberova.Osećaš da nešto ne štima." rekao mi je,on me ne poznaje.Nimalo!Upoznali smo se jutros kada mi je došao pred vrata.
"Idi na ovu adresu,rizikuj.Onda ćeš hteti da razgovaraš." rekao je i gurnuo papir ka meni,možda ću da odem...
"Biću u Central Parku,kod ulaza za zoološki park." rekao je,dobro onda.
"Nemoj to da uradiš zbog mene ili zbog sebe,uradi to zbog svoje porodice.Treba im tvoja pomoć." rekao je i ustao sa stolice,izašao iz restorana.Ja sam uzela papir sa stola i stavila ga u džep,možda...