Jedna noć

»Svaku večer je tu.

Ava P.O.V

Njegove usne se spuštaju na moj vrat i počinje da mi sisa i ljubi kožu. Mučnina u meni sve više raste i ne znam koliko ću se moći suzdržati.

Ruke mu lutaju po mojim bokovima, a zatim se spuštaju na patentni otvarač mojih farmkerki te ih skida sa mene.

Usnama se spušta niz moj vrat, a zatim prelazi na moje grudi. Ljubi ih dok me rukama čuva da stojim u istom mjestu. Kuštravom kosom grebe moj vrat i češka me po njemu. Želim da vrištim. Želim da mu kažem da prestane. Želim da me ostavi na miru. Ali nemam glasa.
Ničim ovo nisam zaslužila. Ne želim da ovo bude moj prvi put sa muškarcem... Želim nešto posebno. Nekoga ko će me voljeti, a ne nekoga ko će me iskoristiti u nekoj šumi radi svojih potreba. Ali glasa nema.

Suze su mi se slivale niz lice, a srce me je boljelo kao da će se raspuknuti. Poželjela sam da umrem.

"Molim te... nemoj...", prošaputala sam.

"Kasno je", govori tiho, a zatim se nadvija nad mene i osjetim ga na svom ulazu.

"Ava. Ava. Dušo...", začujem dozivanje pored sebe, ali ne mogu da shvatim tko govori.

"Ava. Probudi se!", čujem glas, a zatim skočim iz kreveta.

Tijelo mi je obliveno znojem, dok mi se niz lice slivaju suze. Tijelo mi se trese, a iz grla mi se opet počinju otimati jecaji.

Koliko ću puta ovo sanjati? Zar nije više dosta? Zar me baš nikada neće ostaviti na miru?

Osjetim nečiju ruku na svom obrazu. Podignem pogled i susretnem se sa zabrinutim pogledom svoje majke. "Dušo moja", govori mi tiho, privlačeći me u zagrljaj. Tada pucam.

"Ne mogu više mama", govorim joj,  dok ona drži ruke obgrljene oko moga tijela. "Kunem ti se da ne mogu."

"Bit će sve uredu, dušo. Sve će proći..."

"Ali ovo ne prolazi!" Povikala sam. "U meni je", rekla sam, pokazujući prstima na moje sljepoočnice, "koliko god pokušavala da ga izbacim iz misli, on je tu. Svaku prokletu večer je tu!"

Mama je stavila drhtavi dlan na usta, a zatim je istrčala iz sobe. Pala sam na krevet, udarajući šakama jastuk pored sebe. Želim da je njegovo lice sada umjesto ovog jastuka. Želim da osjeti svaki udarac koji mu zadam. Proklet da je!

Ostavila sam upaljenu lampu u ćošku sobe te se sklupčala na krevetu. Suze su mi i dalje kvasile jastuk, dok sam  polahko padala u novi san. On mi je ponovo došao.

....

Spremajući se za izlazak iz svoje sobe i početak još jednog dana, razmišljala sam još jednom o svemu što se sinoć desilo. Odlučila sam. Moram pristati na nečiju pomoć. Ne mogu više da se sa ovim borim sama. Iako su tu moji roditelji, želim i nekoga drugog.

Oprala sam zube te umila lice ledenom vodom. Pogledala sam se u ogledalo - blijedo lice, prevelika na meni crna majica te konjski rep na glavi. Izvukla sam gumicu iz kose te frustrirano prošla prstima kroz nju, pokušavajući je barem malo ukrotiti  te sam krenula iz kupatila.

Izašla sam iz sobe i stepenicama se spustila do kuhinje. Čim sam ušla,  mama i tata su poskočili sa stolica. "Ava...sišla si..."

Da. Valjda takva reakcija bude kada ne izađeš iz sobe punu godinu dana.

"Da." Klimnula sam glavom.

"Dođi sjedi", rekla mi je mama, pokazujući rukom na jednu stolicu. "Šta želiš jesti?"