Jedna noć

»Želim ostati sa tobom.

Ava P.O.V

Rukama sam udarila od vreli pločnik. Osjetila sam kako mi se vrela tekućina spušta niz kožu, ali nisam se obazirala. Veći problem od toga stajao je upravo ispred mene.

Osoba koje je vjerovatno od prvog dana kada me je susrela znala šta mi se desilo. Osoba koja je me je vjerovatno mrzila i prezirala zbog toga. Osoba koja me je smatrala prljavom zbog toga.

Zatvorila sam oči pokušavajući da otjeram uspomene.

Kada sam ih ponovo otvorila, ugledala sam ga ispred sebe. Naši pogledi su se susreli.

"O čemu ti pričaš?", mucao je.

Panika me je u potpunosti preplavila. Osjetila sam poriv da istog trenutka pobjegnem odavde. Od njega. Ali nisam mogla. Mrak je već u potpunosti pao i sada je naše lice osvjetljavala tek poneka ulična svjetiljka.

"Znaš li me od prije?", upitala sam ga.

Primjetila sam kako mu se zjenice prvo šire, a zatim skupljaju u pogledu nalik iznenađenju. "Ne", odgovorio je odsječeno.

Krv mi je curila niz ruku, ali nisam se obazirala. Vratila sam pogled na njega. "Lažeš."

Zayn je koraknuo jedan korak prema meni. Sada je bio svega nekoliko centimatara udaljen. Ponovo je kleknuo na koljena, te su sada naša lica bila u istom položaju. Pokazao mi je glavom na ruku. "Inficirat će se", krenuo je da me dodirne, ali sam se izmaknula. "Miči se od mene."

Uzdahnuo je. "Princezo."

"Ne zovi me tako!" Prekinula sam ga. "Onu noć Zayn... vidjela sam te na tulumu! Zašto si sve ovo vrijeme krio da znaš šta mi se desilo?"

Ispravio se. "Nisam!" Povikao je.

Rukama sam se poduprla od pod, te ustala. "Jesi!"

Frustrirano je prošao prstima kroz kosu. "Zašto si toliko zapela za to?!"

"Jer želim da mi kažeš prokletu istinu! Da li si od samog početka mislio da sam prljava? Zato si se držao dalje od mene, zar ne?" Zarežala sam.

"Ne znam o čemu pričaš", protresao je glavom.

"Zašto ti je toliko teško da priznaš? Ništa te ne košta! Jednostavno to izgovori!"

Zakoraknuo je prema meni i za samo nekoliko sekundi njegovo se lice unosilo u moje.

Ustuknula sam.

Njegove ruke spustiše se na moja ramena, te približi lice mojem. Osjetila sam da mi koža drhti, a usne bride od njegove blizine. "Ne poznajem te, u redu? Nikakva noć, ništa... ne interesuje me, u redu? Neću da to više uopšte spominješ."

"Ali zašto toliko kriješ da ne znaš šta mi se desilo?! Samo si bio tu, čuo za to, sažaljevao me, mislio da sam prljava i šta već sve dolazi od nečeg takvog."

Naglo se okrenuo prema meni. Pogled mu je bio divlji i luđački. "Ne znam o čemu govoriš!"

Oči su mu sada bile razgoračene i lude, a koža na rukama bila je sva naježena.

U tom trenutku, shvatila sam da sam trenutno više uznemirena zbog njegovog ponašanja, nego zbog onoga o čemu smo pričali.

Okrenuo mi je leđa, te počeo da se odmiče od mene. Dovraga! Moram mu reći, jednostavno moram. On to mora znati.

"Zayn!" Povikala sam.

Zaustavio se, ali se nije okrenuo prema meni.

Lice mi se zažarilo. Pritisak u meni je rastao, dok me nije natjerao da otvorim usta, a riječi su same potekle.