Jedna noć

»Pripadanje nečemu.

Ava P.O.V

Najednom sam se probudila. Osmijeh mi je zaigrao na licu. Našla sam se priljubljena uz Zaynova leđa, dok su mu ruke bile omotane oko mog struka. Bože, zar mogu trenutno željeti nešto više od ovoga ? Njegova koža uz moju. Njegov dah miluje moj vrat. To je ono što mi je trebalo.

Tijelo mu je bilo toplo, a mirisao je prekrasno, po privlačnom i čistom znoju.

Polahko sam se okrenula i pogledala ga. Njegovo lice je bilo mirno, dok su mu usnice bile malkice rastvorene. Dah iz njegovih usta nježno je pomicao vlasi oko njegova lica. Izgledao je kao anđeo. Polahko sam mu dodirnula lice, ne želeći da ga probudim. Nježno sam mu prstima prešla preko očiju i obrva na šta se on samo malkice pomeškoljio i promucao jedno tiho:"Ava." Od njegova glasa tijelo mi je prožela toplina.

Sanja me? Tiho sam se nasmijala.

Uzela sam telefon koji je stajao na komodi, te vidjela da je tek pola 8 ujutru.

U misli mi dođoše moji roditelji. Uskoro bi trebali krenuti na posao, a i Sari i Alice danas nastava počinje u 8. Znala sam da bih trebala ustati i otići do dnevne sobe i pozdraviti se sa njima. Bolje i to nego da mi mama uđe u sobu.

Polahko sam ustala iz kreveta, te na prstima otišla do kupatila kako ga ne bih probudila. Polahko sam se umila i oprala zube, te obukla sivu trenerku koja je stajala na stolici pored prozora, te običnu crnu majicu. Krenula sam da izađem iz sobe, ali još sam se jednom okrenula da ga pogledam. I dalje je bio u dubokom snu, a njegove usne su se izvile u mali smiješak. Bože, bio je čaroban.

Zayn P.O.V

Čim sam se probudio osjetio sam njezin miris na sebi. Osmijeh mi je sam zaigrao na licu. Bože, kakvo prekrasno jutro. Ona je tu pored mene.

Pružio sam ruku preko druge strane kreveta da bih je dodirnuo međutim nikoga nije bilo. Polahko sam otvorio oči i vidio da je plahta pored mene izgužvana. Bila je tu, barem nisam sanjao.

Sigurno je u kupatilu.

"Ava", zazvao sam je. Nikoga nisam čuo.

Polahko sam ustao iz kreveta, te pokucao na vrata kuponice međutim nitko nije odgovarao. Otvorio sam vrata, ali kupatilo je bilo prazno.

Osjetio sam kako nešto počinje da mi podrhtava u stomaku, ali odlučio sam da to suzbijem. Nemoguće da je nestala. Ovo je bila njezina kuća, jebote. Nema šanse da je tek tako otišla. Što ako se je zbog nečega ljutila na mene? Što ako sam u nečemu sinoć pogriješio?

Odjednom, začuo sam nečije piskave glasove sa prilaza ispred kuće. Pogledao sam kroz prozor i ugledao četvoro ljudi. Plavokosa žena, stariji čovjek i dvije djevojke mojih godina. Pretpostavio sam da su to Avini roditelji i vjerovatno osobe koje oni poznaju. Svo četvoro ušli su u auto, te se odvezli iz dvorišta. Uzdahnuo sam te ponovo navukao zastor.

Brzo sam obukao farmerke koje su ležale na podu pored kreveta i potrčao niz stepenice. Samo da je ona tu.

Uletio sam u dnevnu sobu, međutim bila je prazna. Disanje mi se ubrzalo, a koljena su počela da mi klecaju.

"Ava!" dozivao sam je trčeći po kući. "Ava!" Odgovora nije bilo.

Izašao sam u hodnik, osvrčući se oko sebe. Odjednom, trznulo me je nekakvo kuckanje iz kuhinje.

Čim sam zakoračio u nju ugledao sam je. Oštra bol mi je proparala prsa. Stajala mi je okrenuta leđima, dok je nešto pjevušila. Mili i tihi glas dopirao je do mene. "Ava", prošaputao sam.