Jedna noć

»Otkrivena laž.

Ava Rosvelt,  Ava Rosvelt...

Ipak nisi tako nevina kao što si se činila. Ne mogu da vjerujem. Krv u mojim žilama ključa kao na najvećoj vatri. Postala ja prepreka koju hitno moram ukloniti, da bi se došlo do glavnog cilja. Ali ne mogu više samo čekati. Moram navesti Avu Rosvelt da se boji. Moram je natjerati na bijeg. Kako to izvesti? Razmišljaj... Koncentriraj se...

Ava P.O.V

Trznulo me je nečije disanje pored lica. Namrštila sam se i okrenula na stranu. Udarila sam u nešto čvrsto, ali nisam se obazirala. Najednom nešto me je slipavo počelo dodirivati po ruci, te sam skočila.

Čim sam otvorila oči, ispred sebe sam ugledala ogromnog bijelog psa koji mi liže ruku. Gdje sam ja? Šta on radi u mojoj sobi?

Osvrnula sam se oko sebe i shvatila da ja uopšte nisam u svojoj sobi. Na plaži sam. Sa Zaynom. Pogledala sam u njega, koji je bio u dubokom snu. Zaspali smo? Kako to dovraga?

Počela sam ga udarati rukom po prsima, međutim nije se budio.

"Zayn", drmala sam ga. "Zayn! Probudi se!" Počeo je polahko da otvara oči. Kada me je napokon ugledao, samo ih je opet zatvorio. "Šta je bilo?"

"Zaspali smo, eto šta je bilo. I neki pas uporno pokušava da me pojede, a ti spavaj! Baš si pravi džentlmen!" Ustala sam na noge i počela da tražim telefon po torbi.

Dovraga! Već je deset sati navečer. Već uveliko kasnim kući. Pogledala sam u zaslon telefona i vidjela da imam 15 propuštenih poziva.

Mama

Mama

Mama

Tata. .. I tako u nedogled.

Uspaničeno sam razgledala oko sebe, a Zayn je počeo da se pridiže sa dekice. "Uvijek si ovako čangrizava kada se probudiš?", upitao je škiljeći.

"Da! A sada odmah ustaj, moram brzo kući. Već kasnim."

"Da...", promrmljao je. "Zaboravio sam da je princezici ograničen izlaz."

Nisam ništa odgovarala, jer jednostavno ovaj put nisam imala vremena za svađu sa njim.

"Eto me za minutu", rekla sam mu, na što me je on zbunjeno pogledao. "Moram nazvati mamu." Pokazala sam mu na telefon u rukama.

Namrštio se i klimnuo glavom.

Okrenula sam broj. Nakon svega jednog zvona, začula sam mamin uspaničeni glas.

"Ava? Ava, dušo? Gdje si?"

"Mama, mama", šapnula sam tiho. "Smiri se, u redu? Sve je u redu. Dobro sam, samo smo se zanijeli... ovaj...", okrenula sam se prema Zaynu, "u učenju, pa nisam shvatila koliko je sati."

Mama je glasno uzdahnula. "Bože kako smo se zabrinuli. Čak smo namjeravali da zovnemo policiju."

Nasmiješila sam se. "Izvini mama. Nisam vas htjela tako puno zabrinuti."

"Ne izvinjavaj se dušo. Nisi ti ni u čemu pogriješila. Drago mi je što si malo izašla."

Uzdahnula sam. "Ja ću sada krenuti kući", rekla sam. "Ti i tata slobodno spavajte. Svakako imam ključeve. "

"Da", uzdahnula je. "Upravu si. Ako budeš gladna, imaš u frižideru ostavljenu večeru. Ujutru ću ti doći u sobu da se pozdravimo."

"U redu mama", uzdahula sam. "Laku noć i brzo dolazim."

"U redu, dušo. Volim te."

"I ja tebe."

Prekinula sam. Kada sam se okrenula, ugledala sam Zayna nekoliko koraka iza mene. Prisluškivao nas je?