Dočekuje me jutro svojim razdraganim zracima koji uporno probijaju moje kapke i ne daju mi da održim svoje telo i duh u harmoniji sna. Polako se gubi crnina u mojim očima i ugledavam svetlost dana.
Nekoliko trenutaka se provlačim po svom velikom krevetu i rastežem svoje ukočene misiće. Nakon toga se konačno smilujem da napustim svoju plišanu jazbinu,uputim ka kupatilu i obavim sve jutarnje aktivnosti.
(...)
Polako odlazim do velike sive zgrade gde bih trebala provesti jos godinu dana. Tu prolazim kroz loše podmazana vrata koja stvaraju iritantnu buku pri otvaranju. Penjem se uz stepenište i prolazim dugačak hodnik i ulazim kod sekretarice kako bih se prijavila kao redovni student za sledeću godinu.
Popunjavam dosadne papire i izlazim iz kancelarije srdačno pozdravljajući mladu plavušu.
Brzim koracima napuštam gradjevinu i pešačim do svoje kuće brojeći korake.
Kraj i ove godine. Sada imam odmor do kraja leta a onda opet iznova. Predavanja rano ujutru, učenje,praksa,prisustvo sudjenjima... Svačeg ima tu,ali nekako me naviše plaši maturski rad i apsolventako veče. Vezala sam se za te ljude kao da su mi deo porodice,a trebaću da se rastanem sa nekima od njih za tačno godinu dana...
Razmišljajući nisam ni gledala gde idem. I kao što se inače desi, zalupila sam se opet u nekoga. Pala sam i ja,a i on. Brzo sam ustala,i pod punom sramotom pogledala u momka kog sam umalo ubila.
"Jaoj! Izvinite molim Vas... Jako sam nespretna ovih dana... Stvarno mi je mnogo žao! Jeste li povređeni?" ponizno se izvinjavam prelepom momku.
Čini mi se da je nešto stariji od mene,ali je prezgodan.
"Nisam povređen. Ali trebali bi ste malo da pripazite sledeći put... Mogao bi neko da Vam ozbiljno zameri,a mogli bi nekoga i da povredite tako..." govori mi sasvim smireno kao da se ništa nije desilo.
Kada sam ga malo bolje zagledala,primetila sam njegove prelepe oči kestenjaste boje. Bile su toliko duboke da je u njima mogla da se odgleda cela autobiografija ovog mladića. Njegove oči nisu kao druge u njima ima nešto što ih čini posebnim, da li je to njihova kestenjasta boja ili je njihov odsjaj? Zenice su mu velike i crne kao tamna noć, oko njih se pojavljuju smeđe-čokoladni tonovi koji se završavaju tamno zelenim tonom. Svetlost im je davala odsjaj, čudan sjaj koji izgleda kao neka vatra koja seva iz dubine njegove duše. Taj sjaj ga je podmlađivao. Te oči su tako oštre i oprezne. Ali pune topline i nežnosti. Bile su u isto vreme i hladne i tople. U njima je se nalazila nežnost i ljubav koja samo što nije izbila. Njegove crne trepavice su duge i guste, tako nežne i blage kao kod nekog deteta. Glesao me je sa sažaljenjem,a ja to nikako nisam želela... Želela sam da me gleda drugačije,voljenije, brižnije... A ne tako hladno... Želim najtopliji pogled tih očiju,želim da na meni iskoristi svu tu toplinu koju verno čuva u sebi... Tolika pažnja usmerena ka tim očima me je zanela toliko da sam zaboravila na ostatak tela.
Odelo mu je savrseno pristajalo uz siroka ramena i vitak struk. Muškarac kakvog bi svaka poželela. Ti njegovi mišići su se jasno ocrtavali ispod odela. Izgleda kao nekakav službenik, profesor ili možda sudija... Ne znam. Znam samo da već duže vreme blenem u njega i da me on priziva a da ja ne obraćam pažnju.
"Gospođice?! Jeste li dobro?" maše rukom pred mojim očima na šta se trzam i posvećujem mu punu pažnju.
"Ma da! Savršeno! Oprostite! Moram da idem. Doviđenja i izvinite još jednom."
Istrčavam preko ulice i nastavljam put ka kući razmišljajući o momku koga sam udarila. Kako je zanosan samo... To se naziva muškarcem: kada ga prvi put vidiš i odmah ga poželiš za sebe. Sebično bi ga čuvala od svih,samo kada bih ga imala...
O kakvim glupostima razmušljam. Prisvojila bih momka a sigurno ga više nikada neću videti. Počela sam da se ponašam kao kojekakva tinejdžerka koja balavi za zgodnim momcima koje nikada neće imati. Žalosno.
(...)
Veče je lepo i prijatno. Nije ni previše hladno,a ni previše toplo. Savršeno za izlazak. Odlučile smo da izađemo do nekog kafića na piće i proslavimo svoj vredni rad tokom godine. Oliviji se svidela moja ideja pa se odmah spremila.
Ja sam se odlučila za neku urbaniju kombinaciju. "Pocepane" farmerice i karirana košulja sa crnim,belim i sivim nijansama kombinovani sa crnim salonkama su bile pun pogodak za večerašnji izlazak. Poklopila sam stil za večeras sa raspoloženjem.
Ja sam imala urbanu kombinaciju dok je Lya obukla kajsijastu haljinu do ispod kolena i baletanke iste boje. Ona je više mirna i povučena devojka kao mama,sušta suprotnost od mene koja sam jako ekstrovertna i društvena na tatu.
Mada,i ako je takva,ja nju volim vise od bilo koga na ovom svetu.
Piščeve beleške:
Haj pipl... Ovak part pisem ja (Marija). Da,zaista je komplikovano kada pise nas tri istu priču i ne znate ko je ko... Ali predstavljaćemo se mi... Inače, kako vam se svidja priča?
Poyy
-M.xx
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
