Sedeli smo na plaži do kasno u noć. Nisam mu rekla šta mi je Sam rekao,a ni on nije pitao. Izgleda je shvatio da je nešto loše. Ne želim da nam kvarim ovako lepe trenutke.
"A šta ćemo kada se vratimo u London?", upitam ga da bi prekinula tišinu
"Ne znam... Smislićemo nešto... Ostaviću Casandru... To je jedino što znam u ovom trenutku...", odgovara mi grleći me i ostavljajući poljubac u moju kosu.
Od jednom moje telo obuzme neki čudan osećaj, venama mi prostruji nemir.
Našoj vezi se bliži kraj, ali moje srce ne može to da podnese. On ga je okovao, zarobio u lance svoje ljubavi. A ključeve je sakrio u najdaljem uglu svoje duše, mesto koje sam samo ja videla, samo ja dotakla i samo ja osetila.
Drago mi je da,ne mogu reći da sam izgubila nevinost s njim,ali drago mi je da sam svoje prvo, dobrovoljno,sexualno iskustvo podelila s njim i doživela s njim, ali to i dalje nije razlog da ga lažem. Morala bih uskoro da mu kažem šta sam doživela sa Samom. Ako mu ne kažem, mogu dovesti i sebe i njega u opasnost.
"Lucas... Moram da ti kažem nešto...",izgovaram zabrinuto gubivši se u njegovom toplom zagrljaju.
Sedeli smo tako da je on bio na pesku a ja u njegovom krilu navaljena na njegive čvrste grudi. Ovakav samo može da se poželi. Bože hvala ti što si mi ga dao,ali zašto ga sada uzimaš?
"Reci... Znaš da meni možeš bilo šta da kažeš..."
"Danas... Bila sam kod Sama... I..."
"Šta se desilo? Jesi li ga ostavila?"
"Da,ali... Ne..."
"Kako?"
"Obećaj da se nećeš ljutiti na mene kada ti budem rekla ovo..."
"Neću se naljutiti... Hajde samo reci..."
"Stvarno nisam videla izlaz, i nisam želela da pokvarim naše srećne trenutke... Najviše od svega bih želela da se ovi desilo..."
"Diana,unosiš mi nervozu. Reci već jednom..."
"Dobro rekao mi jeda zna s kim sam ga prevarila i da neće nikome reći!!! Zadovoljan?"
"Da... I previše. Šta je loše onda da si onako plakala? Još ga voliš? Vidi!ako je tako,onda smo napravili veliku grešku... Ako me ne voliš..."
Prekidam ga
"Nee! Ja tebe volim,i više nego što sam ikoga ikada volela... Ali..."
"Šta onda?!?"
"Nisi mi dozvolio da završim... Neće nikome reći,pod uslovom da ga ne ostavim..."
Tada me je samo šokirano pogledao ne znajući šta bi trebao da kaže na ovu moju dramatičnu izjavu.
Besno se okrenuo i udario pesnicom u stenu. Čulo se da je jako udario. Ne može da savlada gnev,ali mislim da će morati.
Prišla sam mu i uhvatila njegovu ruku. Bila je krvava.
"Zašto radiš ovo? Nije vredno... Smislićemo nešto... Znam da hoćemo... Moramo... Nemoj da povređuješ sebe... Nisi ti kriv..."
"Bolje je što sam sebi polomio jednu kost,nego da sam njemu sve u telu.."
Gledala sam ga nekim čudnim pogledom. Da,čak sam i ja osetila sama koliko je čudan. Bila je to mešavina sažaljenja,tuge,besa i zbunjenisti kao i straha. Sve mi se izmešalo.
On me je samo zagrlio i gladio po kosi ostavljajući po koji nežni poljubac.
"Smislićemo nešto,zar ne?", upitam ga glasom punim straha.
Ne želim ni pod koju cenu da ga izgubim. Kako ću ja tad' sa tim? Toliko sam patila dok ga nisam pridobila da bih sada bila primorana da ga bukvalno oteram od sebe. Ja sam baksuz. Kao da odslužujem nečiju kaznu. Ne znam. Nije mi jasno.
"Hoćemo... Ne brini...",odgovara mi pogubljeno.
"Ne brinem,kada sam da tobom, ali se plašim šta će se desiti... Ti i sam znaš koliko smo zakona prekršili... Može da se završi loše po oboje... "
"Znam... Hajdemo do sobe. Moja ruka ne izgleda najbolje..."
Ja sam skroz zaboravila na njegovu ruku. Otrgnem se i pogledam je. Sada je bila još punija krvi. Uzela sam je u svoje majušne ruke i prešla preko nje.
"Mislim da bi mogao kod lekara... On je pošao sa nama,blizu tvoje sobe je... Hoćeš?"
"Ma ne... Samo ćemo očistiti i previti... "
"Lucas..."
"Me brini,nije strašno...",poljubi mi čelo,a ond me i zagrli pa odlazimo u hotel.
Mislim da previše neozbiljno shvata sve ovo. Prilično loše izgleda ta rana,a on ne želi da se obrati doktoru. Nego,nema veze. Ja ću mu sve to srediti i biće dobro,valjda.
Poslednje što želim da se desi u ovom trenutku je da se sada njemu desi nešto.
Kada sml stigli u sobu,ušli smo u wc i naterala sam ga da sedne i da miruje dok mu očistim ranu. Svo vreme me je zasmejavao i pokušavao da razvedri situaciju,ali nije uspeo.
_____
Ovaj deo je mučenički napisan. Kažnjena sam pa sam u školi na časovima morala pisati. Ali kad dodjem kući,moram dati telefon mojima do ujutru. Kazna. U bedaku sam ceo dan. Počinjem da budem živčana bez telefona. Hahah! Nemam šta da radim... Heheh! Preko vikenda smem telefon ali nemam internet. Zabrana. Bolje sa sam umrla nego što mi ovo rade al nema veze. 💀💀💀
Poyy
-M.xx
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
