Diana's P.O.V.
Budi me velika bol koja se širi desnom stranom moga tela.
I onda mi se vrati.
A volela bih da nije.
Smilujem se da otvorim oči, te me dočeka toplo lice nasmejanog dečka.
Njegov osmeh je prosto obasjavao prostoriju.
,,Boli li te?", brižno upita, posmatrajući moje modro telo.
Telo koje je on išarao.
,,Ne", slažem te se prisilim na osmeh, ne želeći da kvarim ovaj savršeni trenutak.
,,Volim kada se smeješ. Ali ne i kada me lažeš. Daj da vidim to.", rekao je i, zbacivši pokrivač sa mene, otkrije more modrica i rana.
,,Čoveče", prošapuće, šireći zenice.
Ovo neće biti dobro.
,,Da vidim ja tebe", brzo skrenem sa teme ne dozvoljavajući ovom plavookom momku u kojem se skuplja bes da eksplodira.
,,Nah, nije to ništa."
,,Daj da vidim, znam da te boli."
Namrgodim se i okrenem na drugu stranu.
,,Ne brini, odlično sam. Drago mi je da smo opet prijatelji."
Lucas's P.O.V.
Ja sam jebeni monstrum koji misli samo na sebe. I dalje mi nije jasno kako sam mogao da povredim tako božanstveno biće.
A volim je.
Znam,pomislićete sada 'pa zašto si je onda toliko povredio,nitkove retardirani?!',ali nije to baš tako.
To je bio trenutak moje slabosti. Tren kada su me emocije savladale i jednostavno nisam mogao da se kontrolišem.
Nisam razmišljao ja... Razmišljao je alkohol koji sam popio one večeri. Proklet da je...
Ne zaslužujem ja nju. Ne zaslužujem da dišem isti vazduh kao i ona. Nisam zaslužio da gledam u isto nebo u koje ona gleda... Nisam ja dostojan ovog života. Dobio sam šansu da uberem najlepši cvet na ovom svetu,a ja sam ga umesto toga divljački zgazio. Ja sam zver.
Ne... Definitivno nisam za ovaj život.
Ubiću se.
Jedino što ću joj na svetu uskratiti jeste patnja... Skratiću muke i sebi i njoj.
*Dva mesca kasnije*
Diana's P.O.V.
Uživam u svetlosti svoje raskošne i prostrane sobe uz orange juice i južno voće.
Moju harmoniju prekida iritantna zvonjava mog telefona.
Pogledam u veliki ekran i ugledam 'Olivia'.
"Bože dragi,Lya,u istoj smo kućiba ti mene zoveš na telefon... Jesi li prsla?",kažem kroz neku vrstu sarkazma.
"Di,ne izmotavaj se... Upravo je neko zvao na fiksni telefon i tražio da odeš do (…) broj 35. Ne znam čija je to adresa,ali je taj neko želeo da ti saopšti nešto po poslednji put,kako on kaže.",nakon njenog izlaganja ja prekidam vezu i šaljem poruku taxi službi da dodju po mene.
Oblačim kožne helanke i crni duks. Uzimam kožnu jaknu i čizme slične onima koje je Harry nosio dok je bio živ. Zaista je imao cool stil odevanja.
Nakon nekog vremena čula sam da taxi trubi ispred moje kuće. Pokupila sam telefon i izašla.
Dok se vozim do adrese koju mi je Lya dala,razmišljam o tome ko bi mogao to biti.
Kada konačno stignem ja plaćam taxisti i par trenutaka pokušavam da se orijentišem i shvatim gde se nalazim i u koje dvorište treba da uđem.
Ugledam broj 35 na jednoj spratnoj kući bele boje sa zlatnim ćoškovima. Hmm... To je neko sa dobrim ukusom.
Možda je malo rizično što sam tek ovako krenula nepoznatom čoveku ili ženi,ali šta je tu je...
U ostalom...
Šta je najgore što može da mi se desi?
Otvaram kapiju sa skulpturama lavova na sebi,te ulazim u prostrano dvorište.
Uz mali osećaj straha,prilazim fensi kući i prolazim do zadnje strane dvorišta gde su ulazna vrata,nadam se.
Kada ugledam ulaz,biva mi lakše, ali ipak mi nije sve jedno što sam u dvorištu nekoga za koga ne znam ni ko je...
Dok se odlučujem da li da pokucam ili ne,kap kiše mi padne na lice.
Ili to nije bila kiša...
Pogledam ka nebu,brišući tečnost sa lica. Na krovu kuće ugledam dobro poznate oči.
One prozirne oči zbog kojih već dugo patim,sada umiru od tuge i luče slanu tečnost koja je plod te emocije.
Lucas
Stoji na ivici krova i ljulja se. Njegovo telo se njiše i čini da mi se strah proširi venama. Izgleda kao da će se svakog trenutka srušiti.
Bože,ne znam po koji put ti se obraćam,ali isto tako ja ne vidim drugi izlaz umesto tebi da se obratim. Zašto si ga poslao sada meni kada me je tako silno povredio?! Zašto?
"Profesore Lucas! Siđite,pašćete,odatle! ",persiram mu i vraćam se, sada nakon dosta vremena,na naš stari odnos profesor-student.
"Diana,molim te se ne izmotavaj... Želim da se oprostim s tobom... Molim te da me saslušaš i da nakon mog pada ne zoveš nikoga... Pusti me da umrem...",izgovara gušeći se u suzama.
"Siđite,molim Vas... Nije da se brinem za Vas nakon svega,ali budite malo realni prema sebi ako ne prema meni i siđite... Znamo zašto pravite scenu,ali neće Vam uspeti... Uzaludno je to... Hajde siđite...",otkrivam mi sve što mislim o njemu i on odmahuje svo vreme glavom.
"Hoću samo da ti kažem da... Da si ti moje sve... Da ću te bez obzira na okolnosti uvek voleti... Kada bih samo mogao da ti dokažem koliko je sve bilo pogrešno... Koliko se kajem... Koliko želim da si moja... Neopisivo... Ali ne mogu... Ti ne želiš ni da čuješ... Mrziš me... Pa onda ću i ja mrzeti sebe, a ja kada nekoga mrzim,ubijem ga... Tako da sada znamo moju sudbinu... Uvek sam te voleo... I sada te volim... I voleću te zauvek... Zbogom,ljubavi...",kaže i krene ka nepred.
____
Hajj pipl... Marija ovde... Od kad nisam pisala... Ali eto...Nina nopravila sranje i dosadilo joj da pise pa mora neko bar da ispravlja njene greske...
Šta mislite da će biti?
Šta ce se dogoditi?
Vote
Comm
Poyy
💟💞💝💘💗
-M.xx
VOUS LISEZ
My New Teacher
Roman d'amour"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
