Diana's P.O.V.
Izašli smo iz bazena kako nam koža ne bi postala poput suve šljive,te smo odlučili da bi bilo dobro da pojedemo nešto.
E sad... Ne bi to bio Sam kada ne bi napravio neku glupost.
Poši smo jeli picu,on očigledno nije imao pametnija posla,pa je uzeo pečurke sa svog obroka i gađeo me.
To sam shvatila kao poziv u 'rat hranom' i vrlo ga srdačno prihvatila.
Gađali smo se sve dok smo imali čime,i tada sam shvatila da sam izgubila jer sam bila sva u pečurkama,dok ih je on imao samo na stomaku.
"Nemoj sa mnom više da se kačiš... Kada je hrana u pitanju, najbolji sam...",hvalisavo izjavi i stavi poslednji zalogaj pice u usta.
Ja krenem ka tušu da se istuširam i skinem kečap i povrće sa sebe.
Izlazim kroz staklena vrata i u papučama gazim po klizavim pločicama.
Dok sam hodala kroz hodnik, okliznula sam se i moje telo je izgubilo ravnotežu. Počela sam da padam misleći da ću pasti na pločice i povrediti se. Uplašila sam se.
Međutim,nije baš sve bilo kako je izgledalo da će biti.
Umesto da se nađem na hladnim pločicama,završila sam u nečijem toplom naručju.
Kada stabilizujem telo,okrenem seda vidim ko je osoba koja me je uhvatila.
Preda mnom se pojavi anđeoski lep mladić,sa đavolskim srcem.
Pa šta mislite ko je to?
Da.
Lucas.
On je poslednje štp mi je trevalo sad.
U stvari,lažem.
On meni i previše fali,ali preko nekih stvari se ne može preći. Jednostavno mi ponos ne da da budem jedna od onih devojaka koje tako lako oproste i samim tim dopuste muškarcu da se svaki put ponaša isto i navikne na to da mu devojka oprosti jer ga stvarno voli.
To se zove iskorišćavanje.
A ja ne želim da budem žrtva. Mora da zna gde mu je granica.
Sam je za sve bio u pravu.
Prema tome,ponašaću se hladno prema njemu.
"Profesore?! Šta Vi radite ovde?", kažem iznenađeno i udaljim se par koraka od njega.
"Diana,ne glumi. Ne želim da mi ovde persiraš. Znaš da mrzim kada si tako hladna.",kaže ne želeći da krije ni jednu od reči koje su mu se motale po glavi.
"Zato se i ponašam tako.",odgovorim mrzovoljno kako bi mu dala do znanja da nije poželjan,i ako i previše jeste.
"Znam da ti trebam. Ne možeš mene ubediti u svoje glupe izjave.",prekrsti ruke na grudima i razvuče usnice u stranu.
Čoveče. Tako dobro me poznaje. Toliko dobro da zna i o čemu razmišljam.
"Ne znam o čemu pričate. I niste mi odgovorili šta radite ovde."
"Daj,ne skreći s teme. Molim te da razgovaramo. Pa znaš i sama koliko patimo jedno bez drugog.", doslovno me moli prilazeći mi i stavljajući svoje velike ruke na moje bicepse mazeći ih.
"Nemojte...",i dalje teram svoje i odmaknem se.
Malo mi fali da zaplačem. Želim da sve bude kao pre,ali život nikome nije med i mleko,a mi to oboje znamo.
Oči mi se pune vodom koju jedva zadržavam,a vid mi se muti jer mi suze prekrivaju vidik.
"Zašto nam to radiš? Ono je bila greška. Nisam je namerno počinio. Želeo sam da ispadnem heroj i izvučem te iz situacije koj je nastala. Želeo sam da shvatiš koliko mi značiš i koliko bih apsolutno sve učinio za tebe. Nisam imao nameru da ti načinim zlo. Pa prvi ne bih dopustio da ti se nešto dogodi.", govori i meni već suze uveliko liju niz lice kao kišnica kroz olike.
Sve što kaže,ja verujem ali ne smem da popustim brzo i ako bih to rado uradila.
Imam jaku želju da mu se bacim u zagrljaj,poljubim ga,i kažem da ga volim najviše i da mi ništa od onoga što se desilo nije bitno.
Ali jebni ponos.
Prokleta pravila.
Život nije fer. (life-is-not-fair 😂)
Povređena sam. Ne mogu da kažem da nisam. Zbog toga i nije tako lako.
"Daj,ne plači. Znaš da svaka tvoja suza meni zabode jedan nož u srce. Znaš da nisam vredan toga da plačeš zbog mene... Nemoj...", kaže i meni pukne film i svaka želja da ga poštedim.
"Onda se jebeno izgubi iz mog života. Zar ne vidiš da,od kada sam te upoznala,plačem samo zbog tebe,tvojih laži i uvreda. Vređaš me,ponižavaš i povređuješ,a onda od mene očekuješ da ti se bacim u naručje i sve zaboravim. Ne,Lucas. Ja jesam zaljubljena,i previše,ali nisam glupa. Preko nečega se ne može preći... Žao mi je što ćemo oboje patiti,ali sam si kriv. Molim te idi...",suze mi padaju na telo jer velikom brzinom silaze sa mog lica.
On mi ih palčevima briše,a njegovi dodiri me peku. Ne mrzim ga,ali bi mi bilo mnogo lakše u ovom trenutku da je tako.
Ta ljubav.
Prokleta da je.
Odgurnem ga od sebe i otrčim u kupatilo zaključavajući se unutra.
Nije lupao na vrata. Samo se nadam da je otišao.
Boli ne svaki susret s njim,ali da nema ni takvog susreta,ne bi opstala bez njega. Postao mi je bitniji od vazuha koji dišem,i to sve za tako kratko vreme.
Ja sam budala.
Zaljubljujem se u pogrešne,verujem nepoverljivima i volim one koji to ne zaslužuju.
Sve radim pogrešno. Kada ću već jednom prestati s tim glupostima?!
Dok je topla voda išla niz moje telo ispirajući mirišljavu kupku, suze su uporedno s tečnošću tekle.
I ovi zidovi mi se rugaju. Mrzim sve u ovom trenutku.
I dobro je da imaš najboljeg prijatelja. On je tu za tebe u ovakvim situacijama. Zato se i zove 'najbolji'.
____________________________________
Hejj gajzz!
Evo novog delaa!
Kakav je? Valja li za nešto?
Šta mislite,hoće li mu oprostiti?
Pišite dole 👇👇👇
Uslov za sledeći part:15 votea⭐
Poyy
-M.xx
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
