Uporno tražim ključeve po tašnici ali ih nigde nema. Lutam po kući tražeći to čudo koje se krije od mene. Prevrćem sve činije, vazne i sve ostale posude, ali ključa mi nema. Gde bi mogao da bude? Imala sam ga juče na fakultetu... Na kraju odustajem od potrage za mojim,tako da uzimam rezervne ključeve i zaključavam vrata za nama. Sedamo u naš Range Rower koji su nam mama i tata poklonili dok idemo na fax. Auto delimo trenutno,ali zato kada završimo studije,oni uzimaju ovaj auto a svaka od nas dobija svoj novi auto po želji.
Vožnju obavlja Olivia i taj proces prolazi u tišini koja prija našim mozgovima nakon tolikog truda i zalaganja oko fakulteta. Zaslužile smo odmor,a i malo provoda neće biti na odmet. Ne pamtim od kada nismo izašle zajedno u grad. Stalno nešto učimo i nemamo toliko vremena tokom skolske godine za izlaske i zabavljanje,ali tokom nekog raspusta i odmora ugrabimo svaki slobodan trenutak da se posvetimo sebi.
Parkirale smo se na parkingu tržnog centra i izašle iz auta zaključavajući ga. Uputile smo se ka izlazu,kada sam se setila da sam zaboravila tašnicu u autu.
"Lya daj mu ljuč,zaboravila sam tašnu u autu..." govorim dok ona vadi ključeve iz svoje torbe.
Uzimam zveckajući predmet sa milion privezaka i odlazim nazad na parking,a Lya izlazi vani da me sačeka. Prilazim kolima kada pored mene prazi crni Maserati i parkira se na kraju gde je ostalo slobodnog mesta.
Otključavam auto i ulazim u njega. Sedam na sedište vozača i prepakujem torbicu. Ostavljam nepotrebne stvari u autu i izlazim iz njega. Idem u nazad dok zaključavam auto.
U trenutku čujem onaj dobro poznati zvuk kada se zaključa i kada sam bila spremna da se okrenem i nastavim ka izlazu, zakucala sam se u nekoga. Opet. Svaka čast Diana,genije si majke mi. Kada bi postojalo takmičenje pod nazivom 'Zakucaj se' ja bi bila pobednik u svakoj disciplini.
Inače sam jako smotana,ali u poslednjih nekoliko dana to se jako izraženo primećuje na meni i obaram svoje rekorde. Za nekoliko dana sam lupila tri čoveka... Genijalnost na delu.
Ovaj put,hvala nebesima,niko nije završio na podu kao svaki predhodni put. Dižem pogled ka strancu i ugledam dobro poznatu facu. To je on. Zar moram uvek da se izblamiram? Zašto jednostavno jednom u životu ne mogu normalno da se ponašam pred ljudima koje gotivim? Zašto je Bog , dok me je stvarao, prosuo bočicu punu smotanosti baš u moj život,zašto?!?
To sada nije bitno,bitno je da je ovaj mladić koga sam pukla kao čekić ekser,onaj koga sam pukla juče. I još bitnije je da se on sada smeje meni u lice.
"Vama baš ide od ruke da udarate ljude? Ili je to samo na meni...?" postavlja pitanje na koje moje lice poprima crvenu boju i na koje ne znam šta da odgovorim.
"Umm... Ne... Ovaj... Ja... Žao mi je... Kao što sam rekla,jako sam smotana... Oprostite..." zamuckujem i to me još više blamira.
Prolazim pogledom preko njegovog tela i skeniram ga od glave do pete. Imao je uske farmerice i jako jako usku belu majcu koja moje telo tera da se znoji,zato što ocrtava svaki od stotine mišića na njegovom zgodnom telu. Na nogama je imao starke jako velikog broja i čini mi se,kada bi me šutnuo, da bi odletela do Lye za tren oka.
"Pa dobro..." odgovara mi,ovaj put jako ozbiljno i okreće se,a zatim i odlazi do svog auta i ulazi u njega. Nije se valjda naljutio?
U autu je bila nekakva devojka. Lepa brineta šatirane kose. Ne, ne, ne, nemoj mi reći da ima devojku... Ne može... Ajoj... Dobro,možda mu nije devojka, možda mu je drugarica ili sestra... Daj Bože da je tako!
I dalje buljim ka njegovom autu sve dok on to ne uočava. Onda se na brzaka okrećem i istrčavam sa parkinga.
Stajem ispred vrata i osvrćem se još jednom na njih. Ovaj put su se ljubili,doslovno su se gutali u autu. Sada se svaka nada,da je ovo njegova sestra ili drugarica, obrisala. Ma kakvi obrisala?!? Lansirala se u svemir. Zašto nemam sreće? Uff...
Izlazim na vrata kako moje radoznale oči ne bi videle još detalja koji nisu za njih.
Pogledom lutam za Oliviom i nakon par trenutaka je ugledam kako stoji sa nekakvim momkom i razgovara sa njim. Prilazim im i posmatram momka dok im jako nekulturno upadam u razgovor.
"Stigla sam... Uff..." obraćam se zadihano Oliviji a onda okrećem glavu ka plavušanu i posvećujem pažnju njemu.
"Cao,ja sam Diana!" pružam ruku i upoznajem se sa visokim momkom koji srdačno prihvata ruku.
"Ja sam Dylan,drago mi je..." odgovara i poklanja mi osmeh.
"Super..." kažem tiho nakon čega se Lya pozdravlja sa njim poljupcem.
To me je iznenadilo. Sele smo u kafić i već u sledećem trenutku se do našeg stola pojavila niska devojka u belom miniću.
"Dobro veče,izvolite!" daje nam do znanja da treba da naručimo nešto,što i činimo.
"Ja ċu porciju voćnog sladoleda!" kažem devojci a ona zapisuje moju narudžbinu.
"Hmm.. Ja ću icesmoothie od tropskog voća..." naručuje i Lya pa devojka odlazi.
"Lya... Onaj Dylan... Je... Tvoj dečko?" upitam je nesigurno na šta ona kuca poruku i klima glavom.
"Super... Pa fin je..." ne znajući šta da kaže na moje reči samo ispusti izdah i nastavlja sa radnjom koju je i obavljala.
____
Vote ⭐
Comm ✏
Ly all ♥♥♥
P.S. Momak gore ☝👆 je dečko u koga se naša Diana stalno zakucava i za kojim nesrećno balavi.
-M.xx
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
