My New Teacher

Part LIV

Posvećeno: KristinaM003 💞💞

"Ovo vam je poslednja oblast pred ispit. Iskreno se nadam da će bar polovina vas postati pravnici nakon ovoga,jer niste džabe dolazili ovamo da gubite vreme i novac. Znate vrlo dobro da ovde nema mesta aljkavosti i lenjosti. Ispit je za nedelju dana. Ovo je veoma teško,nadam se da sve već krenuli sa spremanjem. Ali verujem ja u vas. Kada ste stigli do ovde,i završićete.",Lucas završava svoje predavanje za danas i,da budem iskrena,smorio me je.

Pravo jeste teško,ali preživeću. Valjda. Ako izuzmemo činjenicu da će me Casandra oboriti bar jednom. Njen predmet učim najviše. Smučilo mi se.

Ali dobro. Za mesec dana više neće biti ničega. Ni Licasa,ni Casandre a ni ovog mesta koje užasno smrdi na bolnicu. Verovatno jer ima mnogo bolesnika na jednom mestu. Užas.

"Ima li pitanja?",svi ćute. "Slobodni ste onda.",nadoda i svi krenu napolje.

Spakujem skripte i notese i krenem iz sale,ali mi stigne poruka i ja stanem kako bih je otvorila.

Sweetie ❤:

"Ti ostani."

Pročitam poruku i bacim pogled ka njemu. Nevino me posmatra i gricka donju usnu. Bože,koliko je on savršeno biće. Šteta što je gad.

Zanima me šta želi,ali neću i ovaj put pasti na njegov šarm.

"Hajde Diana.",čujem kako me Maggy zove i trgnem se iz misli.

"Idem.",odgovorim i izađem za njima upućujući Lucasu prekorni pogled.

Da. Odlučila sam da iskuliram njegov zahtev,i mislim da nisam pogrešila.

Moram da mu dam do znanja gde mu je mesto.

Sitnim koracima pratim svoje prijatelje i zajedno sa njima napuštam zgradu. Odlučili smo da ne odemo na Casandrino predavanje,i suviše je smorna. Zabavnije je u 'Rubbin-u'.

...

"Diana,dosta je.",upozorava me Maggy.

Skoro će ponoć a nas dve još nismo izašle iz bara. To je zato što mi se osladio vinjak i ne ispuštam čašu iz ruke. Ne znam koliko puta mi je Maggy rekla da prekinem,da je dosta bilo,i isto tako ne znam koliko puta je nisam poslušala. Biće veselo kada odem kući.

Ova tekućina mi nikada nije privlačila pažnju,niti bilo koja druga stvar sa alkoholom,ali izgleda pomaže kod depresije. Mada,Maggy svakako neće biti ni malo od pomoći.

Svi su bili sa nama,i svi su otišli nakon nekoliko sati,samo smo nas dve ostale. Sav novac će mi ostati ovde.

"Dix,hajdemo kod mene,kasno je.", moli me a ja odmahujem glavom.

"Idemo Diana. Molim te...",ponovo me moli i ja nekako pristanem.

Ustanem polako sa barske stolice i krenem sa njom. Oslanjala sam se na nju svo vreme jer nisam bila u stanju da hodam sama. Jadna devojka,koliki teret.

Poslednje čega se sećam je da smo ušle u auto i krenule ka njenom stanu.

Jutro

Budi me užasno pulsiranje u predelu slepoočnica. Šta mi je ovo trebalo u životu? Uvek ovako bude. Olešim se a posle mi dođe da se ubijem.

"Dobro jutroo!!!",uplaši me Maggy i automatski mi pojača bol u glavi.

"Nemoj,molim te,da vičeš... To si trebala sinoć..."

"Misliš da nisam? Vikale smo obe. Sećaš se?"

"Hoće li se išta promeniti ako slažem da se sećam?"

"Ne,Diana. Možda je bolje da se i ne sećaš..."

"Čekaj,čekaj,čekaj! Šta sam radila?"

Plašim se odgovora.

"Recimo da si bila samo vesela i da imaš sreće da smo u stanu moje sestre."

Okrenem se na njene reči i shvatim da smo zaista tu. Mislila sam da sam kod Maggy...

"Tvoja sestra je ovde?!?",upitam uplašeno.

Nije me valjda gledala ovako pijanu?!

"Ne. Spavala je kod dečka sinoć."

"Dobro je..."

"Hajdemo negde na doručak. Ne želim da jedem sve ove zdrave stvari,ne znam kako ona ne umre od povrća."

"Slažem se onda."

"Spremi se. Čekam te dole."

"Okej."

Maggy izađe iz sobe i ja prvo uletim u wc. Malo mi je falilo da se upiškim. Cele noći sam trčala i wc. Mislim da sam više tečnosti izbacila nego što sam zaista popila.

Obavim proletno sve jutarnje poslove i napokon siđem kod Maggy.

"Užasno izgledaš,Diana.",kaže Maggy sa nekom dozom sarkazma.

"Daj,kaži mi nešto što ne znam."

Ali stvarno. Moj podočnjaci imaji podočnjake. Izgledam kao vukodlak. Mrzim kada mi se ovo desi.

"Danas nećemo na predavanja?",upita Maggy dok pali auto.

"Ja moram. U suprotnom,ne mogu na ispit."

"Onda ćemo da kupimo nešto u prolazu,nemamo vremena za restoran."

Klimnem glavom i zabacim je u nazad. Bolovi su nepodnošljivi. Kada smo stale da kupimo doručak,ja sam iskoristila da se našminkam,ne želim da uplašim nekoga danas.

I šminka je nešto najkorisnije što je neko izmislio. Transformacija za tren oka. Sada i nije tako loše. Imam sreću da mi je neseser sa šminkom stalno u torbi.

U međuvremenu Maggy se vratila sa dva sendviča i nastavile smo put ka faksu.

...

"Kasnimo!"

Razderem se Maggy koja nije imala mesta na parkingu kod fakulteta,pa se parkirala pola kilometra dalje.

"Ja onda neću ići na prvo.",kaže nezainteresovano.

"Ja ću da potrčim onda."

Poljubim je u obraz i trčećim korakom krenem kroz šumsko šetalište.

Svake sekunde sam gledala na sat. Pa i sad.

Trčim i bacim pogled na svoj mobilni ne gledajući ispred sebe. Od jednom udarim u nešto čvrsto i nađem se u nekoj vrsti zagrljaja.

Podignem glavu i udaljim se istog trena kada shvatim da sam upravo udarila i Lucasa.

"Hej...",kaže češući ruku.

Ja samo produžim pored njega ne gledajući ga u oči jer znam da ako ga pogledam sve će pasti u vodu.

Osetim stisak na nadlaktici i okrenem se istog momenta.

"Ne boj se. Neću ti ništa.",kaže smireno i stane naspram mene.

I dalje izbegavam taj pogled. Tako sam blizu,a tako daleko. Samo ja znam koliko sada želim da ga zagrlim, poljubim. I samo ja znam koliko bi to u ovom trenutku bilo bolno za oboje.

"Pogledaj me.",izusti pomerajući mi kosu s lica.

Odmahnem glavom nemoćna da uradim išta drugo. Ne mogu da se maknem. Njegov dodir me paralizuje.

"Molim te...",spoji naše prste i drugom rukom mi podigne pogled ka svom.

Kada ugledam te oči,setim se svega. Toga sam se i plašila. Strah me je da neću odoleti. Suze mi se skupljaju u očima,i jedna pobegne niz moj obraz.

Skupim dovoljno snage i već u sledećem trenutku bežim kroz šumu, potpuno nepoznatim putem.

I taman kada pomislim da sam mu umakla,vidim ga ispred sebe ni od kuda.

.....

Ness??

Comm?

Ly all 💋💋💋