My New Teacher

Part XXII

Diana's P.O.V.

Bude me kapi kiše koje odzvanjaju mojim ušima. Udaraju o lim na mom prozoru čineći iritantne zvuke.

Kada mi dan počne ovako,prosto ne bih ustajala iz kreveta,ali se mora.

Nakanim se da ustanem,te obavljam higijenu,a onda spremam stvari za fax.

Moja torba od texasa je bila dovoljno velika za tri skripte i četiri sveske,kao i kremi za ruke, labelo,maskaru,ogledalce, novčanik,telefon i još dosta toga.

Dok oblačim svoju belu haljinu sa lalama na krajevima,čujem zvonjavu na vratima.

Navlačim brzo taj komad odeće i strčim niz stepenište.

Otvaram vrata i ispred ne zatičem nikoga. Mene neko zeza ili šta?!

Kada sam iskoračila,ispod mog stopala našla se ruža. Lepa bela ruža čija se drška našla pod mojom nogom i čiji me je trn uboo.

Pomeram stopalo,saginjem se po ružu i ispod nje nadjem papirić. Sva zbunjena nastavljam sa razgledanjem okoline kako bi možda ugledala nekoga ko je ovo ostavio.

Ulazim u kuću i posmatram ružu. Tada mi je sinulo...

Flashback

Lucas' P.O.V.

,,Nemaš ti pojma šta sam osećao, ni šta trenutno osećam. Ne znaš da sam ostavio Casandru, da sam se noćima vraćao pijan kući, i već dva puta pokušao ovo. Samo nisam mogao. Nisam mogao da te napustim, a da ti ne kažem da te volim. Nisam mogao to sebi da dozvolim. I evo, mislim da je vreme da se suočim sa tim. Moram da te napustim, ali bih te zamolio da mi nešto obećaš. Obećaj mi da ćeš me posetiti. Da ćeš na moj grob odneti belu ružu. Obećavaš?", mucao sam gorko plačući.

,,Ne! Ne ideš ti nigde! Ostaješ ovde! I ti ćeš sutra meni doneti belu ružu... Ujutru ću je zateći pred vratima zajedno sa jednim osećajnim pismom... "

End Of Flashback

Pa da...

To je on...

Misli na mene.

Nisam ovo očekivala...

Kako mi prokleto nedostaje... Kako ga želim... Kako mi treba njegov dodir,poljubac,osmeh... Treba mi on... Toliko mi treba...

Kako ću ja bez njega?!

-Nemam ideju.

On je nešto najbolje što mi se desilo...

Kada bih sada brojala najlepše stvari koje su mi se desile u životu,njega bih brojala nekoliko puta.

Toliko ga volim.

Ali ne vredi... Nije on zainteresovan... Ne vredim ja njemu ništa... Samo zabava... Lagao je svo vreme...

Pokušavam da shvatim sve... Pokušavam da razmrsim situaciju mada ne ide...

Ali kada ne možeš da odmrsiš neke stvari,najbolje je da samo presečeš...

Prekineš problem u srži i više ga nema. Tada najmanje boli. Ali teško ko može da pronađe srž problema... Zato svi i patimo...

Setim se papirića i ostavim ružu na sto,te ga otvorim i počnem da čitam njegovu sadržinu:

Ljubavi moja,

Svete moj,od kad sam ono uradio, moj ceo svet je počeo da se ruši. Dan za danom, moja bol je sve veća. Moje srce pati, jer tebe više nema. Ono kuca samo za tebe! Znam da sam sjebao i da nemam pravo da tražim da mi oprostiš, ali ja sam toliko patetičan da te molim da mi oprostiš! Kunem se da prezirem celo svoje biće i ove moje ruke, nek sam proklet... Proklet bio dan kada sam podigao ruku na tebe, ali moraš razumeti da nisam bio pri sebi, ljubavi moja! Da sam bio nikad to ne bi to učinio. Diana, značiš mi više od svega! Volim te svim svojim srcem i ponizno te molim da mi oprostiš, jer ako mi ne oprostiš neću moći da živim sam sa sobom... Volim te i samo se nadam da i ti još uvek nešto osećaš prema meni... Da nisam svojim postupkom ubijo i tvoja osećanja... Ja tebe ne mogu da gledam kao nekog stranca ili običnog prolaznika, ti si za mene puno više od toga! Ne mogu da zamislim svoj život bez tebe... Ali osvojiću te ja i da ne želiš da me vidiš... Polako... Ni Rim nije osvojen preko noći... I kada te budem osvojio smejaćemo se svemu... Biće nam smešno. Uvek bude,ljubavi moja... Neke stvari se u životu ne prebole, jednostavno se samo prežive... Želeo sam da znaš samo da te volim najviše i da neću odustati od tebe...

                                       -Lucas

Dok sam čitala pismo pustila sam da suze teku mojim obrazima. Nisam želela sa ih potiskujem, vremenom sam shvatila da tako više boli. Bolje je da se isprazniš, biva puno lakše.

Nisam želela da mislim o ovome. Zakasniću na fax.

O ne!

Fax!

A prvo predavanje.....

Pa kod Lucasa!!!

Savršeno!

Mislim da ću poludeti.

Obrisala sam suze,umila se, našminkala i izašla iz kuće.

Kroz par minuta sam se našla pred sivom zgradom.

Mrzim je.

I previše je mrzim u poslednje vreme.

______

Etoo deo je kratak ali nema veze... Htela sam da vam napišem nešto za čitanje... Ipak je vikend... Uzivajte i hocu komm o tome šta mislite o Lucasovom pismu i Dianinoj odluci.

Poyy

Takiliii -M.xx