I kao u filmovima,nakon napada plača i tugovanja,dobijem napad besa koji ubrzo ispoljim. Ustanem sa poda u sebi govoreći da prekinem da žalim sebe, odem tamo i sve ih nateram da mi kažu konačno šta je bilo.
Nekako mi je dojadilo sve ovo. Ne želim da ih molim više.
Izađem iz sobe i zalupim vratima. Znam da ih to nervira. Strčim niz stepenište i utrčim u dnevni boravak.
Tata je baš krenuo negde. Ali jebi ga,moraće da sačeka.
"Ne ideš ti nigde! Niko neće da mrdne dok mi ne kažete šta se kog đavola ovde desilo!",razderem se i zažalim zbog toga.
Osećala sam se kao policajka koja upada u skladište narko dilera i ostalih kriminalaca.
"Ne mogu dopustiti da mi ćerka bude sa ubicom!",konačno kaže ali i dalje ne tako jasno.
Kakav ubica?
"Molim? Koga je on to ubio?"
"Gigi i Marka! On je bio u autu koji ih je udario onog dana. Ti dobro znaš koliko su mi Gigi i Mark značili i koliko me je bolelo kada su umrli. Ne želim ovog blizu tebe i tačka."
Jao Bože,glupog li izgovora.
"Tata! Pa nije kriv,zaboga!"
"Molim te,Diana. Ne želim da slušam ništa. Kraj rasprave.", kaže i ode.
"Kako može?! Zar je to razlog? Mama?! Ništa nećeš reći?",uplakano upitam.
"Žao mi je,mila... Ima toliko momaka,ne mora to biti on."
"Kako ne shvatate da mora?! S njim sam bila srećna! Svo vreme provedeno s njim mi je bilo vreme koje nikada neću moći da zaboravim! Volim ga."
"Diana ja te molim da ne otežavaš. To je i ovako bila prolazna veza. Pa ubio nam je najbolje prijatelje. Znam... Gigi je bila bivša tvog oca,i znam da je mene ostavljao zbog nje i da ne bih trebala ovoliko da se zalažem za nju i njenog muža,ali bili su nam veoma bitni... Nakon nekog vremena smo ih zavoleli kao Leu i Harrya... Jednostavno je to bilo previše. Ne možemo preći preko toga."
"Mama to je bio sudar,udes, slučajnost! Nemojte ovo da mi radite! Ne možete!",na moje reči ona odmahne glavom i natera mi veći mlaz suza.
Kada shvatim da više nemam razloga da im se suprotstavljam jer će sve jedno biti protiv Lucasa,ja odem u svoju sobu i nazovem Maggy.
"Hejj ti mala! Zašto te nema na faksu danas i zašto Lucas izgleda tako nadrkano?!",čujem glas sa druge strane slušalice.
"Jaoj duga je to priča... Hajdemo na ručak zajedno ispričaću ti sve...",kažem nedovoljno ubedljivo
"U Meku u pola dva?"
"Zvuči dobro! Vidimo se tamo."
Nakon što prekinem vezu izvalim se na svoj krevet po milioniti put danas,te krenem da razmjšljam o potpuno levim stvarima. Glavom su mi se vrteli svi trenutci provedeni sa njim. Svaki jebeni tren s njim sam upamtila. Od onog dana kada sam ga tresnula na ulici sve do juče. Kada samo pomislim da je juče sve bilo bajno a danas smo već stranci,srce me stegne i jako zaboli. Imam osećaj da ono plače. Pa Olivia nam je smišljala budućnost. Mrzela sam kada nam je pričala o tome kako ćemo se venčati i imati decu,kada je smišljala imena. Ali mi je to svalako bilo simpatično naspram ove situacije. Kada bih morala da biram izabrala bih sve drugo, samo ne ovo.
...
"Ne znam,Dix. Nisi ti kriva i nemaš razloga sebe da kriviš za bilo šta što se desilo. A nije ni Lucas kriv. Jednostavno ne podržavam tvoje roditelje. Bez uvrede.",kaže i otpije gutljaj koka kole.
"Ma jesi li luda? Što bih se uvredila? Svašta. Poludeću pored njih.",odgovorim i zagrizem svoj burger.
"Jesi li pokušala da razgovaraš s njim?"
"Da."
"I?"
"Propali pokušaj. Rekao mi je da ga više ne zovem,izvređao me i ponizio. Ali i posle svega ja bi mu opet oprostila i dala nam još jednu šansu. Ma dala bi nam milion šansi,i još ako je potrebno.",suza mi sklizne niz obraz ali je ja ubrzo obrišem da mi ne bi razmazala maskaru.
"Diana. Pogledaj ka vratima."
Dobijem upozorenje i brzo okrenem pogled ka vratima koja se otvaraju i prouzrokuju zvuk zvončića uz pomoć nekih čuda koja su okačena na njima. U McDonald's ulazi Lucas,a za njim i Sabrina.
Nije me ni pogledao.
Da li je moguće?
Tako brzo me je zamenio? I to s kim? Sa Sabrinom? Da li je mogao niže da me spusti od ovoga?
Jadnik.
Mrzim ga.
"Mrzim ga.",udarim rukom o sto.
"Smiri se. Mislim da nema ničeg između njih. Nije toliki paćenik. Možda su samo kao kolege izašli da zajedno ručaju.",teši me.
"Možda."
"Pokušaj da razmišljaš malo pozitivnije. Ti kreneš od najcrnjih misli i normalno da onda ništa dobro i ne može da se desi. Moraš biti racionalna. I molim te da se smiriš,ne želim da privlačimo pažnju "
"Od kad ti razmišljaš tako racionalno i bacaš takve termine,majke ti?"
"Ćuti."
Nasmešim se i dovršim svoj obrok.
Sačekala sam je da iscevči svoju kolu pa smo onda otišle da platimo. Nakon Meka,uputile smo se ka parkingu gde je Maggy ostavila svoj auto jutros.
Odvezle smo se do tržnog centra jer ona veruje da shopping može da mi popravi raspoloženje.
Pa do nekle je i bilo tako. Tih nekoliko sati su prošli veoma brzo ali sam bar za to vreme zaboravila na sve što mi se dešava.
Istrošile smo puno para,i mama je htela da me zgazi. Bukvalno mi se nikada nije toliko drala. Možete onda zamisliti kolika je to suma novca kada se jedna Perrie Edwards ljuti.
Prevelika,da.
Ma nek sam ja zaboravila na sve bar na to vreme,a za ostalo,neka mi je Bog u pomoći.
______
Novi part.
Mislim da se vraćam na staro.
Ne bih da lupam gluposti,ali mislim da mi se blokada polako privodi kraju i da ponovo dobijam inspiraciju.
P.S. Srećam Uskrs svima koji slaveee 😊😍😘🙈👯❤💋💕💖💞
Volim vass 💗💘💝💞💚💛💜💓
-M.xx
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
