Part XLVIII

686 39 9
                                    

Slobodno ostavite usputne... Ne ujedamo... A nadam se da nece ni Lucas ni Diana da ujedu...

__

"Lucas!",dozivam svog dečka iz spavaće sobe.

"Daa?!",odgovori razvlačeći poslednji vokal.

"Dodji,treba mi pomoć!"

Kada sam to izgovorila,istog trena se pojavio na vratima sobe.

"Koju haljinu da obučem?", na moje reči on malo bolje zagleda i shvati da još nisam spremna.

Iskolači oči i otvori usta od iznenađenja.

"Bože,Diana,uzmi bilo koju i ovako nema razlike..."

"Ima! Kako nema? Pa ova ima prekrštene batele,a ova driga ih uopšte nema.",objašnjavam mu mlateći haljinama njemu ispred očiju.

"Dobro,uzmi ovu s bratelama.", smoreno mi odgovori i krene ka sobi,a onda zastane i okrene se.

"A ne moraš ni jednu...",namigne i ja ga gađam jastukom.

Njegov kikot se proširi stanom dok on odlazi nazad u kupatilo.

Crna,uska haljina sa tankim, prekrštenim bratelama na grudima je kao krojena za mene. Odlično mi pristaje,mislim... Dovoljno je da sam ja zadovojna svojim izgedom,što se retko dešava. Lucasu i meni se,na svu sreću,poklapaju ukusi.

Počešljam kosu,uvijem je,a onda i skupim šiške ukosnicom. Stavim malo eyeliner-a,crvenog mat karmina i korektora.

Kada budem spremna,obujem crvene salonke i zgrabim pismo tašnu iste boje,stavim omiljeni parfem,i izađem iz sobe.

U dnevnom boravku zateknem Lucasa koji smoreno sedi na kauču i prati neku emisiju. On je, očigledno,odavno već spreman.

Priđem mu od pozadi i zagrlim ga.

"Mmm...",ispusti zvuk uživanja i nozdrve mu se prošire pokišavajući da upiju što više mog parfema.

"Obožavam taj tvoj parfem...", doda i uhvati me za ruku a onda i ustane ne puštajući je.

Ja prošapućem jedno tiho 'znam' i nasmešim se.

Priđe mi i obgrli oko struka te spoji naša čela.

"Prelepa si..."

"Hvala ti... Ni ti nisi za bacanje...",nahranim svoj ego,a on na to samo podigne desnu obrvu i nabaci majušni smešak.

Deo gde Lucas zove svoje kolege i prijatelje na rođendan,smo pomerili za sutra. Ipak je moj tata rezervisao veče samo za nas dvoje,ne želimo da to propadne.

Kroz par sati stižemo u restoran,tj. motel u kome nam je tata uplatio sve. Napuštamo auto i isprepletanih prstiju ulazimo u restoran.

Sve je zamračeno i pusto.

Zar nikoga nema?

I baš kada sam se to zapitala, pojavi se ćelavi čovek srednjih godina obučen u radnu uniformu konobara.

"Dobro veče. Želim am ugodnan boravak u našim ambijentima. Ako cam nešto zatreba,biću u kuhinji.",kaže i ode ne čekajući odgovior.

Smestimo se za sto i raskonotimo se.

***

Naši isprepletani prsti,nas dvoje i lagana muzika. To je bio pun pogodak za ovo veče. Mislim da nema lepšeg poklona ni njemu a ni meni. Sreću čine sitnice,a meni je to i previše. Nečija sitnica meni je sve.

Naše zaljubljene poglede prekida on svojim ustajanjem. Zar ćemo već krenuti?

"Hajdemo da plešemo.",zamoli me i pruži ruku.

Stidljivo se nasmešim na njegov slatki gest,a onda i prihvatim njegovu ruku.

Naša tela koja se skladno nišu u ritmu muzike su bila jedino što sam videla i o čemu sam mislila. Ništa,bukvalno ništa me nije zanimalo.

Moje ruke su bile na njegovim grudima,dok je on njegove odmarao na rubu mojih leđa. Čela su nam bola spojena a pogledi tako povezani. Kako dobar osećaj.

"Volim te...",prošapuće.

Umesto odgovora ja spojim naše usne i započnem strastveni poljubac. U trenu smo se zaustavili i produbili naš poljubac. Premestim jednu ruku u njegovu kosu a on svoje ruke spusti niže.

Od jednom se odmaknem od njega i prekinem poljubac. Nešto mi je palo na pamet da ga pitam.

"Šta je bilo?",upita me i pogleda zbunjeno

"Kakav ćeš meni meni rođendan prirediti?"

"Umm... Isti kao kada si se rodila..."

"Molim? Kako?"

"Bićeš gola i vrištaćeš."

"... Idiote!!",zbunjeno se razderem kada shvatim šta je rekao te ga udarim po bicepsu.

Perverznjak.

Ja ne mogi da verujem da jednom smotanom rečenicom može da učini da se osetim tako nelagodno i da se on još prigušeno smeje toj situaciji.

Na njegov smeh ja ga ponovo udarima on me samo zagrli.

Debil.

____

Evo novog parta

Ljubav cveta,ali ne zadugo

Vec u sledecem delu ide novi zaplet.

No...

Zelim da se izvinim jer part kasni i jer je kratak i dosadan. Znate vec razlog. To mi je jedini i najveci razlog zbog kog ne pisem cesto.

Nadam se da ce novi deo uskoro jer sam odgovarala vecinu predmeta.

Pozz ♥♥♥

M.xx

My New TeacherTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang