My New Teacher

Part XIX

Lucas's P.O.V.

Koji sam ja idiot. Jebeni idiot.

Bezdušnik.

Monstrum.

Čudovište.

Digao sam ruku na žensko. I to ne na bilo koje.

Na ženu zbog koje sam bio sprenam raskinuti veridbu.

Ja sam jebeni idiot. Toliko mi je značila, a ja sam sve sjebao.

Spalio sam je. A znao sam da njeno srce kuca samo za mene.

I šta je ostalo? Pepeo. Od nje je ostao samo jebeni pepeo.

Nema je više, ja za nju ne postojim.

Nema nas više, ako nas je ikada i bilo.

Bio sam pijan, i dovoljno glup da uništim sve što smo imali. Bombardovao sam svoju sopstvenu zemlju, srušio svoj peščani dvorac.

Prolaziće sekunde.

Minuti.

Sati.

Dani.

Nedelje.

Meseci.

Godine.

A ona mi neće oprostiti.

Voleće me, ali mi neće opristiti.

Jer sam postao sve što sam obećao da nikada neću biti.

Da li je vredno?

Upropastio sam joj život. Možda je i izgubila veru u ljude. U sreću. U ljubav. Samo zato što je jednom volela previše.

A znate li ko je kriv?

Ja.

Flashback

Ne mogu da verujem.

Zašto je sudbina tolika kučka prema meni? Zašto ne može da me ostavi da budem srećan sa osobom koju volim?

Zašto je pletivo mog života prepuno čvorova i rupa?

Ja ne mogu ovo, moram da se ispraznim. Ne mogu više da zadržavam bol.

I samo jedno mi može pomoći.

Stari drug sa kojim se odavno nisam sretao.

End of flashback

Kako sam bio glup. Pod uticajem toga ne znam šta mislim, sve se meša i izgubim se. Ja nisam više ja.

Čoveče, šta mi je uradila.

Naspem još jednu čašu viskija, te ubrzo dopustim prizirnoj rečnosti da progori put do mog stomaka.

Bol.

Zaslužio sam bol.

Samo ne znam da li obo želim ja, ili ovaj alkohol u meni.

Ali mi se čini kao najbolja opcija.

Zaslužio sam, zar ne?

Flashback

Nasmejao sam se, otresajući ostatke belog praha sa svoje odeće.

Ovo nisam dugo radio, osećaj je neverovatan.

Sve je bolje, brige ne postoje. Jednostavno ispare.

,,Još jedan viski ovde. Sipaj mi dupli." , dozovem konobara, već u dosta pijanom stanju.