My New Teacher

Part XXI

,,I to je sve?! Bežiš od problema?! Kukavice! Zar sam to zaslužila?!
Kako si me samo čvrsto držao za ruku, da sam mislila da me nikada nećeš pustiti...a jesi.
Tako si me zaljubljeno gledao, da sam mislila da me nikada nećeš ostaviti...a jesi.
I toliko si mi lepih stvari napričao, slagao,da sam mislila da...",kreću mi suze jer više ne mogu da ih suzdržim.

Izdahnem,pa nastavim: "...da mi nikada nećeš ništa loše učiniti...ali jesi,Lucas... Prokleto jesi... Jebeno si me povredio! I koliko god sam ja tebi davala svoju ljubav, ti si je sam odbacio. Spalio si je one večeri. Znaš li šta je ostao?"

,,N-ne..?"

,,Pepeo! Ostao je jebeni pepeo! Uništio si me! I sada odustaješ, i ako znaš da samo ti možeš da uzdigneš feniksa iz pelela. A dala sam ti sve. Kako ti nije žao? Da li je ikada i bilo nečega između nas? Da li si osećao bilo kakvu iskru? Jer ja i dalje osećam vatromet."

I ne znam kako, ali od jednom sam dobila nalet hrabrosti i samopouzdanja.

Ulazim u kuću i izlazim na krov s njim.

Lucas's P.O.V.

,,Pepeo! Ostao je jebeni pepeo! Uništio si me! I sada odustaješ, i ako znaš da samo ti možeš da uzdigneš feniksa iz pelela. A dala sam ti sve. Kako ti nije žao? Da li je ikada i bilo nečega između nas? Da li si osećao bilo kakvu iskru? Jer ja i dalje osećam vatromet."

Kaže to i udje u kuću. Nakon par sekundi je bila kraj mene zadihana i uzrujana.

Oh, kada bi znala šta ja osećam. Kako mi srce zaigra na svaku njenu reč, makar to bila i najgora psovka. Kako bi duša gori od njene blizine.

Baš kao što je ona izgorela te noći.

Glupa savest.

,,Nemaš ti pojma šta sam oseća, ni šta trenutno osećam. Ne znaš da sam ostavio Casandru, da sam se noćima vraćao pijan kući, i već dva puta pokušao ovo. Samo nisam mogao. Nisam mogao da te napustim, a da ti ne kažem da te volim. Nisam mogao to sebi da dozvolim. I evo, mislim da je vreme da se suočim sa tim. Moram da te napustim, ali bih te zamolio da mi nešto obećaš. Obećaj mi da ćeš me posetiti. Da ćeš na mj grob odneti belu ružu. Obećavaš?", mucao sam gorko plačući.

,,Ne! Ne ideš ti nigde! Ostaješ ovde! I ti ćeš sutra meni doneti belu ružu... Ujutru ću je zateći pred vratima zajedno sa jednim osećajnim pismom... "

"Molim?",upitam. Oprostiće mi?

Diana's P.O.V.

Baca pogled na mene i pokuša da mi odmori ruku na mom licu ,mada mu ja ne dopuštam. Ne, neću mu oprostiti,ali ne smem ni dopustiti da umre. Ne bi to podnela... Ne mogu sa njim,a ne mogu ni bez njega.

On baci čudan pogled na mene i odmahne glavom dopuštajući da se vetar igra njegovom kosom.

"Ne Lucas... Nećemo više nikada biti zajedno... Ja to bar ne mogu da podnesem,ali ne mogu podneti ni da umreš... Samo želim da od tebe čujem poslednje iskrene reči za mene... Nakon toga mi se više ne obraćaj van faxa...",izgovorim i osetin novu suzu koja putuje duž mog lica.

Ovo je preteško za mene.

"Razumem... Ne želim da uradim ništa što će te povrediti ili rastužiti. Dovoljno sam te uništio,znam to... Ali kajem se... Sada mi je jebeno žao zbog svega što sam učinijo..."

Priđe mi i krene da ostavlja poljupce na mom licu. Tako sam nemoćna naspram njega. Čini da se moje telo paralizuje. Ne mogu mu ništa,ali moram...

Otrgnem se i obrišem lice.

"Ne! Prestani! To me boli! Tvoji dodiri me bole... Molim te nemoj više... Dovoljno sam slaba na tebe... Umreću ovde... Sve prokleto boli... Ne mogu da izdržim više Lucas... Molim te samo nemoj ništa sebi da učiniš... A ja odlazim sada..."

Udaljavam se idući u nazad. Okrećem se i čujem reči za mnom.

"Ali volim te... I ti mene voliš! Zašto se ne vratiš? Zašto mi sada vraćaš za sve?! Samo sam zaljubljen... Ništa loše... Obećavam da ništa više neću učiniti da te povredim... ", viče za mnom gušeći se u suzama.

Ja se nisam obazirala. Znala sam: ako se okrenem,tu ću ostati. Neću moći da iskuliram sve i odem. Nastavila sam dalje.

Lucas's P.O.V.

"Diana!",kažem slabašno i padam na kolena.

Ubiće me. Da sam skočio manje bi me bolelo. Shvatam da mi sada vraća za sve... Debil sam. Sam sam kriv za sve,ali sada me mnogo više boli nego što je  nju bolelo bar fizički. Psihička bol se ne može meriti sa fizičkom,ali jednostavno ne mogu ja ovo... Teško je...

"Zašto nas oboje mučiš...? Znaš da možeš da mi se baciš u naručje i uskratiš patnju i sebi i meni...",nudim joj idealno rešenje, ali ona se okreće i pogleda me besno.

Priđe mi i unese mi se u facu.

"Ti si jebeni kreten! Debilski idiot. Nezahvalni neandertalac! Kako ne možeš da utuviš u svoj mali,pileći mozak da je gotovo?! I još se usuđuješ da mi kažeš ovako nešto?? Stidi se... Sada mi se još više gadiš... Treba da te je sramota...",saspe mi sve u lice i lupi šamar zbog koga sam shvatio koliko je ona u pravu. Debil sam. Ne zaslužujem je.

Okreće se i odlazi.

Napustila me je. Kada je otišla,tek tada sam shvatio da je sve mislila ozbiljno.

Diana's P.O.V.

Izlazim iz njegove kuće i bacam pogled ka krovu. Nema ga više tamo.

Kada sam to videla pao mi je kamen sa srca. Sada mogu mirno kući.

Glupa savest.

*********

Pa helow piplovi.

Evo još jednog dela.

Najavila sam maramice,ali izgleda nisu potrebne. Sve sam pisala na brzaka...

Elem... Nadam se da vam se dopalo. Komentarišite deo i ubrzo će valjda novi... Zavisi kako je ova Nina raspoložena... Ona krene deo i ja moram da završim... Strašno... xD

Poyy

💟💟💟

-M.xx