My New Teacher

Part XXV

"Ali ovo nisam ja! Mislim,jesam! Ali nisam... Ne razumete... Ovo je montaža!",branim se znajući da to bez ikakvih dokaza sada nema smisla.

On odmahuje glavom u smislu da mi ne veruje,i ja istog trena napuštam kancelariju zalupivši vrata za sobom.

Ko se usudio da napravi ovako nešto?! Zar sam nekome nešto nažao učinila?! Stvarno mi nije jasno... Ko god da je,platiće mi.

Brzi koraci su odzvanjali praznim hodnicima a moja bes je kiptila iz mene. Imam osećaj da mi vatra izlazi iz ušiju.

Istrčala sam iz zgrade odlučivši da danas propustim sva predavanja i razmislim o svemu, kod kuće.

Zaustavljam prvi taksi i odvozim se njime do naše vile.

(…)

Taj gad!

Svuda po internetu su moji snimci i slike. Kruže grozne priče o meni,koje ne mogu da podnesem.

Poklopim lap top toliko jako da sam mislila da je polomljen. Bacam ga na pod i ležem u krevet. Zašto je sve tako surovo? Kako to da samo mene snalaze ovako grozne stvari?

Toliko pitanja,a ni na jedno da nađem odgovor.

Nemam čak ni predstavu kako da pronađem tog imbecila koji je ovo uradio...

Ahh... Tako je teško.

Iz mojih dubokih misli me odvlači lupanje vratima u prizemlju. Ubrzo se i vrata moje sobe otvaraju. Na njima sam ugledala svoju sestru koja je bila veoma ljuta i besna.

"Pa jesi li ti pri sebi?!",dere se na sebe mašući mi telefonom ispred nosa.

"Smiri se...",kažem već umorno od objašnjavanja ljudima o čemu se radi.

"Kako da se smirim?! Ti nisi normalna!!! Šta si to uradila?!", upita me isfrustrirano i seda do mene stavljajući lice među dlanove.

"Daj pustie da objasnim...",molim je a ona me pogleda toliko gadljivo kako me nikada nije pogledala.

"Šta da te pustim da objasniš,Diana?! Pa čime misliš da platiš odštetu?! Zayn i Perrie ti nikada neće dati novac za to,i ti to znaš. Pokušavaš da budeš nešto što nisi... Ako si htela da budeš jedna od 'poznatih' likuša, ovo nije način...",objašnjava mi.

"Olivia,molim te! To nisam ja! Neko je namontirao snimak! To nisam ja uradila.",konačno joj dopirem do mozga gledajući njene zenice kako se polako šire od iznenađenja.

"Dobro. Mene si ubedila,ja sam ti bliznakinja i osećam da ne lažeš, ali kako ćeš mami i tatibda dodvoriš tako nešto? Neće verovati."

"Pa neću im ni reći..."

U tom trenutku,moj mobilni zavibrira u džepu te ga ja izvadim i pogledam u ekran.

Tata ❤

"Stvarno,Diana? Pa nisu odsečeni od sveta! Imaju internet!",dodaje sa dozom sarkazma koji je suvišan i da je gledam bledo ne znajući šta da kažem i da li da se javim.

Ipak odlučujem da se javim te nesigurno povlačim zelenu slušalicu.

"Halo?",javim se.

"Diana. Šta se dešava? Kakvi su ovo snimci?"

Tada sam po prvi put osetila strah od njega. Nikada ga se nisam plašila.

I da.

Kao što smo i predvidele,jako se naljutio i nije mi poverovao. Tražio je od mene da platim to za mesec dana,kako znam i umem, inače mi više neće oni plaćati fax.

Kada smo prekinuli Olivia je samo izdahnula i sišlabu prizemlje. Mislila sam da je otišla u dnevnu ili tako nešto.

Ali ne.

Znala je šta će mi ulepšati dan i pojavila se na vratima sa dva tetrapaka čokoladnog mleka.

Nekad je i dobro imati bliznakinju. Hah.

Sledećeg dana

"Jbote,prekini! Naljutiću se!",derem se Samu koji mi već pola časa zvoca nad glavom zezajući me zbog novonastale situacije.

"Pa ko je kriv što si se zamerila s nekim hakerom? Ja?",i dalje nastavlja i meni to već ide na živce.

Na to mu ne odgovaram u cilju da prestane,što mi i uspeva. Nastavljamo da slušamo dosadno predavanje o Rimskom pravu a onda i na čas upada nepozvani gost.

"Stvrno mi je žao,Diana mora da izađe na tren!",zadihano kaže momak narandžaste kose koga ni ne poznajem.

Nesigurno napustim predavanje i izadjem s nepoznatim dečkom.

"Znam da se ne poznajemo,ali nije u redu to što ti rade... Morao sam da ti pokažem dokaz..."

"Kakav dokaz?"

"Hakera. Onog ko je montirao snimak."

"Hah! Hvala! Prebacićeš mi ga?"

"Naravno! Pogledaj prvo."

Pronašao je video gde neko dolazi u direktorovu kancelariju i provaljuje šifru kompjutera,a onda i radi nešto.

U tom trenutku nam prilazi neko i uzima telefon momku kome i dalje ne znam ime. Uzeo je mobilni u ključnom trenu. Debil

"Hej,vrati to!",razderem se i bacin pogled,a ono ispred mene...

.

.

.

.

.

Lucas

.

.

.

U trenutku kada moje oči dospeju u kontakt s njegovim, baca telefon o zid i uređaj se razbije na milion komadića.

"Zašto ste to uradili?",pitam isfrustrirano.

"Za vreme predavanja nema ovoga! Oboje nazad u sale! Smesta!!!" razdere nam se i momak svetle puti pobegne sa suzama u očima.

"Šta kog đavola pokušavaš!?!", pita me.

"Ne razgovarajte tako sa mnom."

"Izvinite gospođice Malik. Neću Vam se više obraćati ovako. Izvolite nastaviti sa slušanjem predavanja.",sarkazam u njemu radi i ja se besno okrenem stiskajući zube,te uđem u salu.

Zalupim vratima i lovim poglede na sebi. I za to mi se jebe više. Neka gledaju! Ne mogu da se i dalje borim s tim.

Život je kučka.

______

Heej! Evo novog dela! Nije spešl ali šta da se radi... Vidim da ste se malčice aktivirali pa sam imala nekoliko ideja:

1)Od sada postavljam uslove za nastavke. Za početak... Nakon 5 votea i 5 komma (od razl. osoba) ide novi part.

2)Videla sam od drugih wattapadera da posvećuju nastavke aktivnima itd. Ako želite tako nešto,pišite dole! Ko napiše najduži comm,sledeći nastavak mu posvećujemo.

Poyy

-M.xx