Mesec dana kasnije...
Snažni sunčevi zraci probijaju kroz moje prozore i čine ogromnu neorijatnost u mojim očima.
Rano je.
Mrzi me da ustanem i povučem roletne,tako da odlučujem samo da sta im jastuk preko glave i okrenem se na drugu stranu kreveta,ka Lucasu.
Kada smo već kod njega,ne osećam zagrljaj koji obično osetim jutrima kada spavamo zajedno.
Radoznalo otvorim oči,i shvatim da ga nema pored mene.
Gde li je otišao?
"Lucas?!",ustanem u sedeći položaj i izgovorim njegovo ime u nadi da je možda u wc-u ili negde u kući.
Ali kada bolje pogledam,nema njegkvih stvari,tako da verovatno nije tu.
Kada se niko ne javi,ja uzmem svoj telefon kako bi ga pozvala.
Stisnem dugme na strani i upali se ekran na kome uočavam nepročitanu poruku.
Izvini što se nisam javio,nisam hteo da te bidim. Imao sam posla i morao sam da to hitno obavim.
Sorry,babe... ♥♥♥
P.S. Imaš na stočiću adresu na koju treba da dodješ u oko podneva. Volim te .
L.xx
Pročitam poruku i osmeh na mom licu zaigra. Pogledam u sat i vidim da je već 11:00. Utipkam jedno brzo 'I ja tebe ♥' te mu pošaljem i ustanem iz kreveta kako ne bi zakasnila.
Kada se spremim,uzmem papirić sa noćnog stočića i uputim se na zadatu adresu. Nije mi poznata ulica.
Zašto treba da dodjem tamo? Ki živi tu? Ništa mi nije jasno.
...
Ulazim u zgradu o kojoj mi je Lucas naoisao. Tražim stan 13 i kada ga pronađem, pokucam lagano.
Rekao je da dođem tu,a ne znam ni ko živi ovde,ni zašto dolazim.
Na vratima se pojavi Lucas,i drago mi je da nije neko drugi.
"Hej!",uzviknem i poljubim ga u obraz, ušavši u stan.
"Brzo si stigla.",kaže nepotrebno i uđemo u dnevni boravak.
Nema nikoga sem nas.
"I? Zašto smo ovde?",upitam okrenuvši se ka njemu.
"Da bi potpisala ovo.",pruža mi hrpu papira.
"Šta je to?"
"Tapija o vlasništvu stana."
"Molim? Zašto ja da potpišem?"
"Jer je stan naš."
Naš? Kako? Kupio nam je stan?
"Kako?"
"Lepo. Kupio sam nam stan. Jedino ako ti ne želiš da živimo zajedno...",kaže i demotivisano spusti glavu.
Bože. To prokleto mnogo košta.
Podižem mu glavu sa dva prsta na njegovoj bradi. Pogled mu se susreće s mojim i ja očajnički želim da se nasmejem i ohrabrim ga,ali ne mogu.
Ovo je tako dobar osećaj,ali rano je.
"Hoćeš li da živiš sa mnom?",upita strahujući od toga šta ću mu odgovoriti.
"Volela bih,ali...",sada ja spustim pogled a on ponovi moj postupak.
"Ali?"
"Nije li nam malo rano... mislim... Ne znam...",nesigurno mucam ne znajuċi ni sama šta mi je na umu.
"Ljubavi... Ne želim da te prisiljavam ni na šta. Želim da znaš da te mnogo volim,i da ne mogu bez tebe ni sat. Zbog toga sam želeo da mi budeš blizu. Ali ukoliko ti ne želiš i ne osećaš isto,neću se ljutiti."
Dok mi on objašnjava ja samo ćutim. Me znam šta ću. Život s njim bi bio život iz snova,ali mama,tata,Olivia... Šta će oni reći?
Ne zanima me. Valjda je bitno šta ja želim. Sve dok brineš o mišljenjima drugih,nikada nećeš biti srećna.
"Dakle? Hoćeš li da deliš ovaj stan sa mnom?",upita i ja zgrabim hemijsku i njegovih ruku potpisavši se na nekoliko papira.
Ćutke sam to uradila i kada sam završila, ostavila sam olovku i pružila mu papire.
"Izvoli.",kažem i nasmešim se.
Nadam se da se oseća kao ja i da sada njegovoj sreći nema kraja.
"Volim te najviše na svetu! Ti si nešto najlepše što mi se desilo u životu! Predivna si!",vrišti dok moje telo vrti u krug.
Naš smeh ispunjava prostoriju i radost koju osećamo se ispoljava kroz naše kikote.
"I ja tebe volim. Mnogo te volim...", priznam kada me spušta na tlo.
Vidim mu osmeh na licu i upetem prste u njegovu razbarušenu kosu. Mazim ga i pogled mi varira;čas na njegove kestenaste oči,čas na pune usnice koje toliko želim na svojima sada.
"I šta sada?",upita me zadovoljno se smešeći.
"Sada bi trebao da me poljubiš koliko se ja razumem u ovo...",sarkastično kažem automatski mu davati do znanja svoje potrebe.
Kroz osmeh prisvoji moju donju usnicu lagano je sisajući sve dok se ovaj sasvim obični poljubac ne pretvori u francuski.
Borba za vazduh je brzo bila zastupljena u ovoj igri. Odmakne se malo odmene i povuče me sebi u krilo nakon što seda na fotelju.
Sada sedim u njegovom krilu raširenih nogu oko njegovog struka gde mi se nalaze kolena.
Spuštam glavu na njegove grudi i osluškujem otkucaje njegovog srca.
"Nemaš pojma koliko sam srećan jer si pristala na sve ovo. Obećavam da te neću razočarati kao mnogo puta do sada..."
"Vidi,Lucas. Ne volim kada mi spominješ loše stvari koje su se desile. Mislim da je jedino bitno da smo sada ovde,zajedno.", objašnjavam mu i prođem palcem preko njegovog obraca,a zatim i donje usne.
"Oprosti,babe...",napravi puppy face i pridobije moj poljubac.
Obožavam kada to uradi. U isto vreme je i sladak i sexy.
____________________________________
Uslov za sedeći part: 10 votea ⭐
Pišite mišljenja dole! ⬇⬇⬇
-M.xx
Posvećeno: BiljanaJovanovic8 i alibabicka
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
