My New Teacher

Part I

Ufff, zar je moguće da opet kasnim? Majke mi, ako ovako nastavim nikad neću završiti faks.
Uzela sam svoju torbu i istrčala iz stana, sjurila sam se niz stepenice i trčeći izašla iz svoje zgrade. Hvala bogu da mi je fakultet na deset minuta! Trčala sam što sam brže mogla, za dvadeset minuta imam ispit, bolje bi mi bilo da ne zakasnim! U svoj svojoj žurbi nisam gledala ispred sebe. Trema me hvata.

"Sve će biti dobro!",-kažem sebi.
Telefon mi je zazvonio u pogrešno vreme. Spustila sam pogled na torbu i otvorila je dok sam trčala. No, taman kada sam našla telefon, sudarila sam se sa nekim.

"Auu, gledaj kuda ideš!", -povikala sam. Uhvatila sam se za glavu, uff, kako boli...Osoba se okreće i spušta pogled na mene.

"Da gledam kuda idem? Ti treba da vodiš računa kuda ideš, mogla si nekog da ubiješ dok si trčala kao da te juri stampedo...",-vikao je na mene.

Podigla sam glavu i videla da sam udarila u nekog mladog muškarca. Prvo što mi je zapalo za oči na njemu jesu te svetlo plave oči. Na trenutak sam se zagledala u njih, izgledaju mi tako poznato, ali ne znam zašto...Kada je shvatio da ga ne slušam zastao je na trenutak i pucnuo prstima, to me je dozvalo sebi.

"Šta je? Šta gledaš? Lepota nije prelazna, idi gledaj nekog drugog! Šetaj.",- bio je tako drzak i bezobrazan. Ton mu je bio hladan i oštar, kao njegov pogled. Ljudi su se okretali i gledali u nas.

"A šta ako neću?", -prekrstila sam ruke.

"Mala, ne obraćaj mi se tako, smanji ton. Mogu da te kupim i prodam sa sve štiklama!", -uperio je prst u mene. Kako me to nervira...

"A šta si mi ti? Otac?",

"Nisam, ali da jesam bila bi bolje vaspitana!",

"Sve se bojim toga!"

Zaobišla sam ga i nastavila da trčim ka faksu. Koji kreten!
Nekako sam uspela da stignem na vreme. Sela sam na stolicu ispred i čekala da me prozovu. Baš sam se spremala za ovaj ispit, poslednji u ovoj godini, sa njim bi završila godinu i prešla u četvrtu.

"Možeš ti to, Diana! Učila si i znaš ti to, da uspećeš."

Cupkala sam i pokušavala da dođem sebi. Stvarno me je iznervirao onaj kreten! Baš sam morala danas da naiđem na takvog kretena? Izvadila sam telefon, na ekranu je se videlo da imam jedan propušten poziv od moje mlađe sestre Olivije. Ušla sam u pozive i pozvala je. Brzo je se javila.

"Da li je se nešto desilo? Zašto mi se nisi javila? Kako je prošlo na ispitu?", -bila je zabrinuta.

"Lya, dobro sam. Imala sam malu nezgodu na putu ka faksu, ali sam dobro. Tek treba da izađem na ispit!", -govorila sam mirno i staloženo.

"Kakva nezgoda?",

"Sudarila sam se sa nekim momkom, koji je kreten i držao mi je predavanje...Ne bitno, kako si ti?", -promenila sam temu.

Ne smem da se nerviram!

"Dobro sam, mama i tata se pitaju...", -nije uspela da završi rečenicu, jer sam prekinula.

Čula sam zvuk otvaranja brave.

"Zvaću te kasnije!",
Vrata su se otvorila i izašao je moj profesor. Vratila sam telefon u torbu.

"Jeste li spremni, gđice Diana?", -skinuo je naočare i obrisao ih o svoju košulju.

"Da, jesam!", -odgovorila sam samouvereno.

"Šta onda čekamo, uđite da ne gumimo vreme!", -vratio je se unutra, a ja sam ušla za njim.

Ulazim i zatvaram vrata za sobom.

"Sedite!",-Stari profesor seda za svoj sto i pokazuje rukom na stolicu ispred njegovog stola.

Sedam na svoje mesto, dodaje mi kutiju sa pitanjima, stavljam ruku u nju i izvlačim jedno pitanje. Pročitala sam ga naglas i počela da odgovaram na njega...Pa i nisu toliko teška, ali ih ima puno!

Odgovorila sam i na poslednje pitanje na ovom ispitu.

"Gospođice Diana, dobili ste desetku. Čestitam i ovu godinu ste prošli sa najboljim uspehom! Svaka vam čast!",-rukovali smo se. Ustao je, uzeo svoje stvari i krenuo ka vratima.

"Profesore, da li je istina da odlazite u penziju?",-ustala sam i krenula za njim.

"Da, istina je! Vreme je da i ja odem kao i svi drugi, ne brini te se, doći će vam novi profesor koji je puno mlađi! Pa, onda je ovo zbogom, gospođice Diana, želim vam puno sreće u daljem studiranju i životu!",-osmeh mu nije silazio sa lica, dodirnuo je veliku zelenu tablu koja je bila okačena na zid. Izgleda da će mu sve ovo nedostajati.

"Doviđenja, profesore!",-izašla sam pre njega. Dok sam išla kroz hodnik naletela sam na onog idiota po imenu Sem. Samo mi on fali u životu...

"Ooo, da li je to Diana? Pa, gde si ti lepotice, nisam te video čitavih mesec dana...",-prišao mi je, a na licu je imao onaj veliki osmeh koji mu je, moram priznati, odlično stajao.

Pogledala sam kroz prozor i pravila se da ga ne čujem. Prošla sam pored njega kao da ne postoji. Kada sam bila na stepenicama, čula sam kako doziva moje ime i okrenula sam se.

"Reci, Sem?",-rekla sam iznervirano. Počinje da mi ide na živce.

"Lepo izgledaš danas!",-ruke su mu bile u dzepovima i polako išao ka meni. Bio je u uskim crnim farmericama i beloj košulji, rukavi su mu bili povrnuti do laktova, tako da su se videle njegove snažne ruke.

"Hvala, ni ti ne izgledaš loše danas!",-uzvratila sam osmehom.

Pisčeve beleške:

Kao što ste imali priliku da vidite, ovo je drugi deo, odnosno nastavak knjige "Divergent" koju je napisala naša NinaMaria94, sa vama je Takiliii. Nas tri ćemo pisati ovu priču i mogu vam reći da će biti veoma zanimljivo, radnja ove knjige je nesvakidašnja i odvija se u Londonu, glavnom gradu Velike Britanije.

Diana ima 23. godine i ide na "Pravni" fakultet. Ona je veoma vredna i dobra učenica, veoma liči na svog oca.

Sem je momak koji je od prve godine zaljubljen u nju, on i nije neki student, ali je veoma sladak. On je definitivno loš momak, sve devojke luduju za njim i sve ga žele, samo ga jedna odbija i ignoriše i to mu se sviđa. Zbog toga mu je za oko zapala Diana, naravno i njena lepota i intaligencija su zaslužne za to.

Hajde da vidimo šta će se dogoditi u sledećem nastavku koji piše NinaMaria94, ovaj deo sam pisala ja i nadam se da vam je se dopalo, ako jeste lajkujte i komentarišite. Hvala na pažnji!

Ps: Takiliii