My New Teacher

Part IV

Sve što je lepo kratko traje. U tačnost te reči već sam se uverila više puta,a jedan od njih je upravo sada. Raspust je gotov,došao je oktobar,i sve ukazuje na to da treba otići na fakultet za sat vremena. Mrzim taj osećaj. Više bih volela da mogu da sedim kod kuće i pijuckam tople napitke u sred ovih hladnih dana. Ali ne može. Još ova godina je preda mom a onda ide apsolventsko veče i kraj. Gotovo sa učenjem za svagda.

Izvlačim se iz svog udobnog kreveta i odlazim do Olivijine sobe kako bi i nju probudila za fax.

Ulazim u njenu belu sobu i budim je polako,nakon čega obe doručkujemo, obavljamo higijenu i odlazumo svaka na svoj fax.

Izlazim iz auta i pozdravljam se s Lyom nakon čega posmatram njen odlazak. Skrećem pogled na, sada već bež, zgradu i skupljam dovoljno snage i sebi da krenem još jednu godinu od početka.

Vidim da su renovirali zgradu,i drago mi je zbog toga. Sigurna sam da za sve novitete ovde treba da bude zaslužan novi profesor. Ulazim kroz,sada podmazana,vrata čije će mi škripanje nedostajati koliko god da me je pre nerviralo. Penjem se uz stepenište posmatrajući zakone,pravila i obaveze okačene na zidovima pravnog fakulteta.

Stižem ispred prostorije u kojoj obično imamo predavanja i tu zatičem dosta prijatelja sa kojima se pozdravljam i šalim dok kroz hodnik nismo čuli vrisak jedne paćenice iz moje klase.

"Aaa stigao jee!! Da znate kako je samo lep! I da,da ne zaboravim, zna mi ime o dao mi je da otključam lično ja vrata sale." hvalila se svojim piskavim glasom koji me iz dana u dan sve više podseća na cijukanje miševa.

Nespretno nam otključav vrata i ulazi u salu za predavanja. Svi sedamo na mesta dok se ona nacrtala pored vrata kako bi sačekala novog profana i ulizivala se. Ah ta Mandy! Opasno me nervira. U sebi vidi Madonnu a u stvri nije niko i ništa.

Kroz par trenutaka kvaka se pomerila i vrata su se lagano otvorila. U salu je ušao momak u crnom kaputu i dubokim crnim  čizmama. Nisam ga najbolje videla iz svog reda ali se dovoljno videlo da primetim jedno.

Opet on. Onaj momak koga umalo nisam ubila par puta.

Da li je moguće? I on studira sa nama... Savršeno.

"Hej Freddie! " dobacila sam momku do mene. Freddie Tomlinson. Poznato zar ne? Sve vam bolje ide ovo pogadjanje! Louisov sin,da.

"Reci..." kaže mi tiho,ne toliko ali svakako tiše nego što sam se ja njemu obratila.

"Šta ovaj traži ovde?" upitam ga na šta me on gleda kao da nisam normalna.

"To ti je novi profesor,Diana..."

Kada mi je to rekao,kao da me je udario mokrom čarapom. On naš prodesor? Pa stariji je od nas svega možda dve godine! Živela sam u neznanju,geninalno.

U trenutku je podigao svoju mišićavu ruku u vazduh,ali niko nije reagovao,logično. Svi su pričali ne obzirući se na zgodnog dečka misleći da je student.

"Tiše malo! Ja sam ušao i tu je svaka konverzacija medju vama završena!"

Uzviknuo je ljutito. Dobro mu ide za sada. Svi su ućutali osim jednog tupana kome očigledno nije bilo jasno da je ovi u stvari novi profesor.

"A ko si sad pa ti? Zašto tebe da slušamo?" vikao je na već besnog profesora.

"Tvoj profesor,ujedno i novi mentor,na primer! Sada ćuti i sedi dole."

Smiruje se i baca neki dnevnik na sto nakon čega skida kaput i otkriva svoje savršene mišiće. Posmatram devojke,već su sa ustima do poda,koliko su zinule od iznenađenja,tačno bi im ceo golub mogao uleteti u usta.

Seda na stolicu i predstavlja se.

"Dobro,ovako... Ja sam Lucas Smith,imam 25 godina i od sada ćete kod mene imati predavanja o zakonima,tj. zakonodavne instrukcije. Sada ste vi na redu. Ja ću prozivati a vi ćete ustati i predstaviti se."

Prozivao nas je redom i govorili smo nešto o sebi i o tome kakve smo ocene imali iz zakonodavnih instrukcija. Kada je stigao do mene,nije mi ni ime pogodio.

"Dayana (Dajana) Malik." luta pogledom po sali dok nisam ustala "Izvolite koleginice... Čini mi se da se znamo..."

Prepoznao me je. Ovo je napredak.

"Da. Upoznali smo se na ne baš lep način..." odgovaram na procikaciju.

"Izvolite,predstavite se..." persira mi jer tako mora,inče me to jako nervira.

"Imam 23 godine,kao i svi ovde. Imala sam sve desetke prošle godine... Dovoljno od mene." sedam na mesto i drsko odgovaram jer očajnički želim njegovu pažnju.

Međutim,on me kulira i nastavlja dalje sa svojim prozivanjem. Totalno mu je sve jedno. Kako da ga zainteresujem kada ima devojku pored sebe?

Tokom celog prvog časa sam paćenički blenula u njega,dok on nije ni pogledao na moju stranu. Ne želim da se zaljubim,ali planovi se menjaju.

Opet ću se zaljubiti,voleti, dobiti ispalu i biću povređena kao svaki prošli put. Jadno. Kada sam sama sebi jadna,onda stvarno postoji problem,veliki problem.

Diana obuzdaj se.

____

💞💞💞

-M.xx