Zvonilo je, hvalim ti se bože. Vratila sam svoje knjige u torbu i polako ustala. Među prvima sam krenula ka vratima, ali sam čula kako neko doziva moje ime. Okrenula sam se i videla Sema kako ide ka meni.
"Diana, možemo li da razgovaramo na trenutak?",-Ljutito je to rekao.
"Naravno!",-odgovorila sam sa osmehom.
"Ne tako brzo, gospođice Malik! Trebate mi na trenutak.",-zatvorio je dnevnik. Nije ni pogledao u mene kada je to izgovarao.
Ja i Sem smo gledali u njegovom pravcu. Svi su izašli, samo smo nas troje ostali. Prišao nam je i pogledao u Sema.
"Neće dugo potrajati, samo mi treba vaša devojka na trenutak!",-na njegovom licu je se pojavio osmeh.
"Mi nismo zaj...",-tiho sam izgovorila. Pogledala sam u Sema. Zar izgledamo kao da smo zajedno?
Sem je stezao pesnicu, ali je se i on brzo nasmejao. Stavio je ruku na moj struk, privukao me ka sebi i poljubio me u obraz.
"Čekam te ispred!",-prošaputao je tako da samo ja to čujem. Srce mi je stalo na te reči.
Brzo je izašao iz učionice, a ja sam ostala sama sa profesorom. Prekrstila sam ruke i pogledala u njega.
"Zašto ste tako drski prema meni kada vam nisam ništa uradio?",-bio je ispred mene. "Zaista ne vidim razlog da tako lepa i pametna devojka kao vi bude ljuta na mene!",
"Nisam ljuta, samo mi je loš dan!",-brzo sam odgovorila i krenula ka vratima. Uhvatio me je za nadlakticu i povukao me nazad.
"Evo, ponovo ste takvi! Da li sam vas sa nečim naljutio?",-njegov pogled je bio blag.
"Gospodine, momak me čeka i zaista ne bi da pravim neprilike i vama i meni!",-otrgla sam se iz njegovog stiska i krenula ka vratima. Kada sam ih otvorila, Sem je ljutito čekao ispred.
"Šta je hteo?!" upita drsko
"Ništa bitno... Ne ulazi u ulogu dečka,to što je on to pomislio ne daje to za pravo da se tako i ponašaš." još drskije mu odgovaram i odlazim.
Brzim koracma napuštam objekat i opustim se na nalet svežeg vazduha koji me dočeka izvan njega.
Približavam se ulici u kojoj stanujem kada da još nečiji koraci odzvanjaju pustom ulicom. Iz znatiželje se okrećem i iza sebe ugledam momka smeđe razbarušene kose.
"Sam?!" upitam ljutito. Zar me nije dovoljno uhodio?!
"Da,ja sam. Znam da ti nije drago ši me vidiš,ali moram nešto da ti kažem..."
"Drago mi je,ali šteta... Ne zanima me! " odgovorim sarkastično i nastavim ka svojoj kući.
Kroz mene prolazi jeza. Od jednom shvatam da ja u stvari svo vreme kuliram momka koji je najpopularniji u školi. Dečka kojeg sve žele za sebe a samo ja mogu da ga imam. U stvari,svo ovo vreme mi prija ta njegova pažnja. Samo što sam ja hladnokrvna glupača kojoj je zabavno da se poigrava nečijim osećanjima. I dalje se gadim sama sebi. Sada i shvatam zašto sam celog života paćenica. Zato što ničim nisam zadovoljna. A ko nije zadovoljan sobom,ne može da bude srećan.
"Ali jako je bitno!"
Ponovo sam mu posvetila pažnju i odlučila da ga saslušam iz razloga što sam u njegovim očima videla patnju i razočarenje.
"U redu. Slušam te." rekla sam to na šta se na njegovom licu pojavio predivan osmeh.
"Znaš,oduvek sam znao da si posebna... Nikada nisam video ni jednu devojku kao ti... Sa tako divnim očima boje neba koje mi znače više od njega samog,jer u njima vidim ceo svoj svet. Sa osmehom koji je u stanju da obasja celu prostoriju i popravi mi dan. Devojku koja ulaže toliki trud i napor da izgradi svoju budućnost i kojoj se život ne sastoji samo od provoda. I znam da imaš savršen plan za svoju budućnost ali imam i ja... I ti si sastavni deo nje... Moja budućnist pripada tebi... I zato te molim da mi daš šansu... Jer kad sam te video danas sa njim, jednostavno se nisam osećao dobro i shvatio sam da si ti jedino što može upotpuniti moj život.Molim te,i ako znam da me nikada nećeš gledati očima kojima gledaš njega,da mi dopustiš da ti bar budem prijatelj...", prozborio je i stidljivo oborio pogled.
Čekaj... Sem i stidljivost ne idu zajedno. On je frajer, sve ga žele, ide gde hoće, radi šta mu se prohte, a spušta pogled preda mnom.
Ej, ja sam niko za nekog njegovog ranga.
,,Ja.. ovaj... mislim.. Zašto ja? Mislim, možeš imati bilo koju, a ti želiš baš mene.. Ja sam niko, ne zaslužujem tvoju pažnju, stalno sam grozna prema tebi... i... Ne vidim razlog da još uvek budeš zainteresovan za mene..."
,,Ali ti nisi bilo ko...", rekao je, polako mi se približavajući, dok sam ja stajala, kao paralizovana, opijena njegovim pogledom.
Svaki njegov korak je odzvanjao u mojoj glavi, urezujući svaki trenutak duboko u moje sećanje.
Njegova blizina mi je na neki način godila, na neki ludi, uvrnut način.
Prija mi blizina dečka koji me proganja od prve godine..
Mislim da on pokušava nešto što ne bi trebao. Poljubac sa njim nikako ne želim.
Ili možda to nije to..?
Moju unutrašnju prepirku prekine snažan i topao zagrljaj u kome sam se našla nekoliko trenutaka kasnije.
,,Prijatelji su okej...", promrmljam i obavijem svoje ruke oko njegovog torza.
,,Hvala ti..", progovori onoliko razgovetno koliko može kroz moju kosu.
,,Hoćeš da svratiš?", upitam nakon što se oslobodim njegovih teških ruku.
,,Ne želim da ti smetam.."
,,Insistiram", nasmejem se i povučem ga za rukav prema kući.
Uzvrati osmeh i prati me do kuće, gde zajedno sa mnom ulazi u dnevni boravak koji odiše komforom.
Dopustim svom telu da se izgubi u mekoći malog kožnog kauča, dok se on smesti na fotelju preko puta.
Tako smo se dugo zabavljali u čemu nam se pridružila i Lya, dok nije pao mrak. Tada je Sam otišao a nas dve smo ostale same.
Olivia me je cele noći zezala i podčikivala u vezi Sama,a ja nisam nalazila način na koj da njenom malom mozgu pošaljem i jednu od mojih reči opravdanja, pa sam i odustala od toga,neka misli šta hoće...
____
-Takiliii -M.xx -N.xx
Ovaj deo smo pisale sve tri,kao što vidite... Uživajte... Priča počinje da se zakuvava...
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
