My New Teacher

Part XXXI

Pročitajte uslov na kraju, ne postavljamo nastavak dok ga ne ispunite.

P.S. Upalite pesmu kada budem rekla.

Enjoy.;)

Brzo navučem majicu, te povučem Sama iz ovog prokletog stana.

Jednom za svagda.

Ne želim više da ga vidim. Prokleto me ubije svaki put kada vaskrsnem iz pepela njegovih laži i vređanja.

A najgore od svega je to što mi je i dalje sve. I dalje mi je ceo život. Imam potrebu da odem sada i zalupim mu šamar da se okrene za 360°. Ali takođe imam potrebu i da čujem zašto je to uradio. Želim da znam čime sam zaslužila sve.

Nisam li mu dala dovoljno ljubavi?

Nisam li mu se dovoljno dala?

Ginula sam za njega a on me je povredio,ponovo.

Ne zaslužuje on nikoga. Nikoga sem one Casandre. Dovoljno joj je dorastao. Sada mogu da dele svoja iskustva sa mnom i nadmeću se ko me je više i bolje povredio.

Gadi mi se.

Pa on i jeste gad.

Ali je najlepši gad na svetu. On je moj gad.

"Diana! Čuješ li ti mene!",trgne me iz misli ljutiti glas.

"Opristi. Možeš li ponoviti?",upitam ljubazno na šta on samo izdahne i krene.

"Ovo više nije fer. Ti si meni stvarno draga i ti vrlo dobro znaš kakva su moja osećanja koja gajim ka tebi,ali ne može više ovako.",snuždeno kaže nemajući srca da me pogleda u oči.

O čemu on to?

"Ma daj Sam. Nije to ništa! Samo smo se malo poigrali njegovim osećanjima,kao što je i on mojim. Sećaš se?",uveravam ga da nismo ništa loše uradili,a on vrti glavom.

"Ali ti se tako igraš i sa mojim osećanjima! Osećam se kao tvoja lutka koju pozoveš samo kada ti zatreba. Ne znam kako da se ponašam više. Ne znam šta da mislim.",tužno izusti igrajući se prstima.

"Izvini... Shvatam. Jesam degen. Pokušavam da skapiram šta radim svi vreme,ali mi ne ide. Konstantno povređujem ljude. Bila sam u pravu jedino kada sam rekla da sam derište. Da ne znam da se ophodim. Oprosti. Ne znam šta mi se dešava.",kažem grizući donju usnu i gledajući u svoje cipele kojima sam kopala po zemlji.

"Nisi ti detinjasta. Ti si zaljubljena.",mirno odgovori i krene ka taksiju koji je bio parkiran u blizini.

"Javi se kada budeš bila sigurna da si shvatila šta želiš. Biću ti tada drug.",završi i uđe u taksi.

Savršeno.

Sada sam izgubila i najboljeg druga.

Pa,imam potpuno lep život; nemam prijatelje,nemam dečka, mama i tat su daleko,a sestra je zaljubljena do ušiju i ne primećuje me.

Da.

Život mi je  g r o z a n .

Mislim da je Sam bio u pravu. On mi je bio najveća podrška,a ja sam ga iskorišćavala.

Kakva sam ja to osoba? Šta pokušavam? Da unesrećim sve oko sebe? Ako je tako,uspeva mi.

Ma bravo za mene. Uspela sam u životu,nema šta.

I ja zaustavljam žuti taksi i odvozim se kući. Uzput puštam koju suzu,kao i maskaru niz svoje lice.

Žalim život,a trebao bi on mene.