"Zamolio bih gospođicu Malik da smesta dodje u moju kancelariju.",zahuktala je velika metalna kutija
Pa dokle više?! Ne mogu da podnesem to što moram svima da se pravdam! Kako ne mogu da shvate da nisam ja jebeno kriva za ono sranje.
Isfrustrirano pokupim stvari i, po ko zna koji put,se zaputim ka direktorovim odajama.
"Uđite",začujem nakon što jedva proizvedem neki zvuk sličan kucanju na koži mekanih vrata.
Konačno se nađem u svetloj prostoriji koja tako podseća na bolnicu. Ne znam je li to zbog belih zidova ili zbog ovog bolesnika koji sedi ispred mene.
"Mislim da znate zbog čega ste ovde..."
"Prosvetlite me.",sarkastično prevrnem očima i sedam na mekanu,belu fotelju.
"Hteo sam samo da Vam saopštim koliku odštetu koju treba da isplatite našoj ustanovi i..."
"A zašto,jednostavno,ne pogledate snimak koji je na kameri,a ne na nekom glupom telefonu?!",izderem se.
"Dobro... Pogledaću. "
Pretraživao je nešto na svom starom kompjuteru i onda pustio crno-beli snimak.
Bio je isti kao i svi ostali-sve je ukazivalo na to da sam ja kriva za sve.
"Ali ovo je nemoguće!!!",lupim nervozno rukom o sto i setim se...
"Pogledajte slike sa sigurnosnih kamera u Vašoj kancelariji!!!", kažem,on pretraži kamere i napokon pronađe video.
Na malom monitoru ispred nas pojavi se slika kancelarije. Ova krntija koju nazivamo kameru snima samo sliku, tako da nema pozadinskih zvukova.
Nema nikakvih zvukova.
Gospodin Dickins malo premota, te stignemo da najvažnijeg dela.
Dela koji će dokazati moju nevinost.
Koliko god glupo to zvučalo.
Vrata se lagano otvaraju, i obrzo se na malom ekranu pojavi tamna silueta sa kapuljačom na glavi.
Pametan je. Gad.
Visok je, i dobro građen. Kroz tanak crni materijal su se ocrtavali izvajani mišići. Par plavih pramenova prošaranih svetlim nijansama smeđe je pobeglo iz kapuljače, dajući nam još tragova koji ukazuju na idiota koji mi je smestio.
Širila sam oči, trudeći se da zapamtim svaki detalj, svaku sitnicu koja bi mogla da mi pomogne u pronalaženju krivca.
Dečko je sedeo za direktorovim kompjuterom, i, i ako je kvalitet bio veoma loš, jasno se videlo da on montira nešto. Zatim je izvadio USB i skinuo snimak, pa ga je prebacio na svoj lap-top.
To mi je bilo dovoljno.
Uperila sam pogled prema prosedom čoveku pored mene, koji je nervozno lomio prste.
,,Možete otići, gospođice Malik. Ovo više nije Vaš problem. Izvinjavam se zbog optužbe, obavestićemo Vaše roditelje o svemu.", rekao je i nasmešio se preko volje.
Okej, ovde nešto definitivno nije u redu.
Ali koga briga, konačno sam slobodna!
Nema više gadljivih pogleda, osuđivanja i ogovaranja. Istina je izašla na videlo.
,,Samo bih želela da Vas zamolim da kažete svima da ja nisam kriva, stvarno bi mi to mnogo olakšalo."
,,To se podrazumeva.", nasmeje se, ,,I mislim da bi danas, kao i nekoliko narednih dana, nastava trebala da bude odložena. Ovakve greške su nedopustive."
,,Hvala Vam, drago mi je da se dokazalo da je ono bila montaža." , izustim i izađem iz kancelarije sva srećna i zadovoljna.
Na hodniku sam se susrela sa rujom koja pohitalo uzlazi iz sala.Predavanja su očigledno završena i svi se zapućuju svojim kućama. Gledam srećne parove kako zagrljeni,ili pak,ruku pod ruku šetaju kroz,sada pune hodnike.
To smo mogli biti mi Lucas. Ali ti si zgazio sve što sam ti dala. Nezahvalni idiot.
Ne mogu reći da osećam mržnju prema njemu!jer ga i dalje slepo volim,ali jednostavno mi se sada gadi.
I negde kao da ga moje misli prizivaju,pojavio se tako savršen na vratima zbornice. Požurila sam ka stepeništu kako me ne bi susreo i naneo mi bol.
Dosta mi je njega.
U stvri ne... Nije mi nikada dosta njega. Njega se nikada neću zasititi. Previše mi je njegovih gluposti,a njega nikada previše.
Čekam Oliviu da dodje po mene jer smo se dogovorile da odemo zajedno i zakažemo lokal za tatinu i maminu godišnjicu.
To će biti iznenađenje za njih. Već 20 godina su u srećnom braku i mislim da su zaslužili dobru zabavu povodom toga.
Srećna sam jer se njihova ljubav održala u savršenoj harmoniji. Zašto ja ne mogu da doživim tako nešto? Očigledno je ceo moj život baksuzan,baš kao i ja. Nemam sreće ni u čemu.
Dok sam tumarala zapuštenim lavirintom mojih misli,nisam ni primetila koliko dugo sam već tu izgubljena.
Čula sam automobilsku sirenu i osvestila se. Pogleda sam u smeru iritantnog zvuka i shvatila da je Lya stigla.
Ulazim u auto i sedam na suvozačevo mesto. Ostavljam joj poljubac na obrazu te krećemo.
Nakon pola sata smo se našle u jednom motelu koji sadrži i salu za svečanosti. Unutra pokušavamo da pronađemo nekoga s kim bi smo se dogovorile oko svega.
Nakon nekoliko minuta smo pronašle kancelariju i pokucale a onda i ušle čuvši odobrenje.
Unutra smo zatekle mlađeg gospodina veoma ležerno obučenog. Dala bi mu najviše 40 godina.
Posle kratkotrajnog pogađanja lako smo se dogovorili oko svega, platile mu i otišle.
Pristigle smo u vilu i napravile sebi ručak pa i zajedno zadovoljile glad. Nakon toga je došao Olivijin dečko.
Zezali smo se do kasno u noć a on je ostao da prenoći kod nas.
___
Ovo vam je kao bonus za 2k pregleda inače ne bi stavila jer nema pet komma .
Jedva sam sklopila ovaj deo. Nina i ja smo naizmenično pisale tkd ne zamerite. Nadamo se da nije dosadno.
Za sledeći deo hoću 10 votea i 5 komma. Valjda nije mnogo.
-M.xx
-N.xx
YOU ARE READING
My New Teacher
Romance"Vi u meni budite nešto sasvim drugačije,nešto što do sada nisam osetio..." govorio je dok se moje telo ježilo svakom njegovom rečju sve više i više. "A Vi u meni više ne budite ništa... Budili ste sve što može da se nazove osećanjima,ali više ništa...
