Part XXXVIII

825 49 17
                                    

Budi me miris svežih palačinki. Na tako nešto obično iskačem iz kreveta,ali sada mi se ne da.

Polako ustanem i odem prvo do kupatila kako bi obavila higijenu,a onda se obučem u belu lepršavu haljinu sa tilom na leđima.

Jeste jesenje vreme,i hladno je napolju,ali u našem stanu je pakleno jer nam je grejanje poprilično dobro.

Vežem kosu u neurednu punđu dok ulazim u kuhinju gde me preplavi miris Nutelle.

Pogledom streljam ka šporetu na kome je Lucas peravio palačinke. Priđem i zagrlim ga od pozadi dodeljujući mu sočni poljubac u obraz.

" 'Jutro!",kažem i pustim ga.

" 'Jutro babe!",uzvikne i poljubi me u slepoočni deo.

Sednem za sto i prekrstim noge proveravajući vesti na društvenim mrežama.

Dobijem šoljicu tople kafe ispred sebe i poljubac u kosu. Nasmešim se i otpijem gutljaj kafe.

Kroz par trenutaka palačinke su završile na stolu a Lucas na stolici do moje.

Zajedno smo doručkovali i usput ćaskali o nebitnim stvarima.

"Dok si spavala,najavile su nam se mame na ručku.",kaže dok spušta tanjire i posuđe u mašinu za njihovo pranje.

Bio je sasvim hladan,ali meni samo što nije kafa izletela iz ustiju kada sam to čula.

"Molim?",upitam nadajući se da nisam dobro čula.

"Dolaze nam roditelji na ručak.", kaže nezainteresovano

"Kada si mislio da mi kažeš?!",pitam uzrujano i povisim ton.

"Daj,Diana. To je samo ručak.",i dalje je potpuno nezainteresovan.

"Spremaj se! Moramo u kupovinu!",kažem i povučem ga za ruku u spavaću sobu.

Uz mala prigovaranja ipak sam ja pobedila i otišli smo u kupovinu. Kupili smo sastojke za lazanje, vino,sastojke za čokoladni sufle i neke sokove. Kada smo sve to ubacili u gepek seli smo u auto i krenuli kući.

Kako samo čudno zvuči kada kažem da smo krenuli kući. Našoj kući. Koliko je dobar osećaj,čoveče.

"Diana!",čujem kako me Lucas doziva već treći put a ja ne mogu da se povratim iz svojih misli i odgovorim mu.

"Izvini,zamislila sam se. Reci.",konačno kažem i on prebaci svoju slobodnu ruku na moje koleno.

"Ja spremam lazanje,a ti si zadužena za dekoraciju i sufle.",kaže i značajno me pogleda.

Lucas savršeno kuva,obožavam njegova jela. A ja sam dobra u dekorisanju i pravljenju slatkiša i kolača. Savršeno funkcionišemo zajedno.

"Okej...",odgovorim i dalje zamišljeno.

"Šta se dešava,Diana?",stavi ruku sa mog kolena na moju ruku i isprepliće nam prste.

"Ništa,Lucas. Zamislila sam se.", kažem i stegnem njegovu ruku.

"Jel si sigurna da nema problema? Ako sam nešto uradio,molim te mi reci.",stane na parking ispred zgrade i ja krenem da izađem,ali on zaključa vrata.

"Diana...",uhvati me za bradu i okrene pogled ka sebi.

"Lucas,stvarno mi nije ništa,otključaj vrata.",povisim ton i izdahnem.

"Ako je to zbog onog čipsa koji sam stavio u korpu da ti ne vidiš jer ne voliš kada jedem nezdravo,izvini ali morao sam. Jeo mi se čips.",nevino kaže.

Šta? Kada je uzeo čips?

"Molim?!",upitam ga i prostreljam pogledom.

"Ups... Ništa... A šta ti je onda?",nasmeši se i otključa vrata.

My New TeacherHikayelerin yaşadığı yer. Şimdi keşfedin